Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Zbog uragana Ajrin naređena evakuacija 375.000 stanovnika Njujorka i 200.000 stanovnika Severne Karoline. Zaustavlja se železnički saobraćaj. Aerodromi zatvoreni. Druga flota ispolovila iz Njuarka
Dopunjeno 29. avgusta u 0:20
Na putu dugom oko 700 kilometara od Severne Karoline do Long Ajlanda hariken Ajrin je ubio 19 ljudi u šest američkih država, izazvao nezapamćen zastoj saobraćaja u Filadelfiji, Bostonu i Njujorku, zaustavio železnice, stotine hiljada ljudi ostavio bez struje, zaustavio nuklearne elektrane, ostavio armiju ljudi da čiste krš i da se bore s poplavama (u Filadelfiji nivo vode se približava rekordu iz 1869).
U Njujorku je postojao strah da budu potopljene podzemne instalacije i da velika gradska mašina bude trajno oštećena. Poplave će pretiti i kad se oblaci raziđu i vetar potpuno utiša, ali ta oluja ipak nije izazvala istorijsku katastrofu kako su se političari i stručnjaci pribojavali.
Zvaničnici su naredili mobilizaciju oko tri miliona ljudi ukupno, političari su izgovarali dramatična upozorenja, zaustavili javni transport u Njujorku i dali uzbunu vojsci, a kad je oluja koja je oslabila u nedelju 28. prohujala preko Njujorka i otišla dalje na sever, čula su se pitanja da li su otišli predaleko, obzirom da je hariken u Njujorku bio kategorije 1, najslabije na skali snage harikena.
Britanski list Gardijan konstatuje da Irena (Ajrin), na sreću nije Katarina, hariken koji je pre šest godina potpio Nju Orleans, odneo 2.000 života, razorio velike delove tog grda i neke političke karijere.
Američki predsednik Obama proglasio je vanredno stanje u Njujorku zbog harikena Ajrin (Irene), koji je pogodio američku Istočnu obalu. Vlasti Njujorka naredile su da se evakuišu niža područja uz obalu, Koni Ajland, Menheten Bič u Bruklinu, kao i niža područja na Stejten Ajlandu, Bateri Park Sitiju na Menhetnu. Naređena je evakuacija 375.000 stanovnika, što je prvi slučaj u istoriji Njujorka.
Zatvoreni su aerodromi JFK, La Gvardija (La Guardia) i (Njuark) Newark. Broj letova je redukovan. Otkazano je blizu 8.000 letova. Zaustavljene su linije metroa u Njujorku, a prestali su da saobraćaju i autobusi. Železnička mreža obustavila je saobraćaj između Vašingtona i Bostona, a pre toga u Virdžiniji.
Zbog harikena Ajrin oko 2 miliona domova ostalo je bez struje. U nuklearnoj elektrani u Ojster Kriku u Nju Džerziju koja snabdeva 600.000 domova iz predostržnosti je obustavljena proizvodnja struje.
Nuklearne elektrane u blizini Njujorka su smanjile snagu, a pre toga snagu je smanjila nuklearna Bransvik u Severnoj Karolini.
KIL DEVIL HILS: Hariken u Severnoj Karolini
Zvaničnici u Severnoj Karolini izjavljivali su da je razorni vetar ugrozio polovinu ove države, dvadeset okruga u kojima živi 3,5 miliona ljudi. Tamo je evakuisano 200.000 ljudi.
Poremećen je rad nekoliko rafinerija na američkoj istočnoj obali.
Električna kompanija u vašingtonskoj oblasti najavila je mogućnost da bude dužih nestanaka struje.
Američka mornarica je naredila Drugoj floti da isplovi iz mornaričke baze Norfolk u Virdžiniji, kako bi izbegla oštećenja brodova u luci.
Izmešteni su pacijenti iz bolnice u Bruklinu, jer se ona nalazi na samo metar iznad nivoa vode, a procene su govorile da nivo mora zbog vetra može da se podigne dva metra, a na obali Severne Karoline i do tri metra. Procenjivano je da bi uragan mogao da prouzrokuje plimni talas, visok i do tri metra u Severnoj Karolini, a da bi duž obale Njujorka, nivo mora mogao porasti za skoro dva metra.
Zbog oluje otkazani su koncerti, sportski događaji u Njujorku i sve predstave na Brodveju.
Mere protiv prirodne katastrofe preduzete su u Bronksu, Kinksu, Njujorku, Kvinsu, Ričmondu, zapravo u sedam država duž atlantske obale od Karoline do Konektikata.
U trenutku proglašenja vanrednog stanja procenjivano je da razorna oluja može da zahvati najnaseljeniji koridor u Americi od Vašingtona do Baltimora, Filadelfije, Njujorka i Bostona, područje od Severne Karoline do Nove Engleske, na kome živi oko 65 miliona ljudi.
Obavezna evakuacija stanovništva iz nižih područja bližih obali naređeni su u Merilendu, Nju Džerziju, Severnoj Karolini, a najsloženija je bila u najvećem američkom najvećem gradu Njujorku.
Crveni krst je pripremio više skloništa na istočnoj obali. Vanredno stanje je proglašeno u Severnoj Karolini, Merilendu, Virdžiniji, Delaveru, Nju Džerziju, Njujorku i Konektikatu.
Na putu oluje u radnjama je bila gužva, na benzinskim stanicama nestajalo je benzina, jer se mnogo ljudi spremalo za odlazak.
Na obalama Severne Karoline udari vetra su dostizali 180 kilometara na sat, visoki talasi uništavali su imovinu i biznis na obali.
Predsednik Obama prekinuo je odmor u Martinim Vinogradima i vratio se u Vašington.
Hariken Ajrin pokrenuo je staro pitanje da li su uragani sve gori zbog klimatskih promena koje su izazvali ljudi. Broj najintenzivnijih oluja raste od 1970-ih, ali istraživači dolaze do različitih zaključaka o tome da li da povećanje može pripisati ljudskim aktivnostima.
„Na duže vreme mislim da postoji prilično ubedljiv dokaz za vezu između uragana na Atlantiku i globalne klimatske promene „, kaže za Njujork Tajms Keri Emanuel, Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.
Okean je decenijama sve topliji, a većina klimatologa kaže da je to povezano sa efektom staklene bašte. Temperature u Atlantiku su daleko iznad njihovog dugoročnog proseka za ovo doba godine, pa izgleda da je to glavni faktor koji objašnjava i snagu uragana Ajrin. Visoke temperature na površini okeana imaju tendenciju da hrane uragane i da ih jačaju. Jedna projekcija klimatskih promena nagoveštava da bi godišnji broj najintenzivnijih oluja mogao da se duplira tokom 21. veka.
Tomas Knutson, istraživač u Laboratoriji za dinamiku geofizičkih fluida u Prinstonu, Njujork, međutim, smatra da je nekoliko decenija suviše kratak period da bi bili sigurni da povećanje broja i snage uragana nije posledica prirodne varijabilnosti. On kaže i da statistike iz ranijih godina nisu dovoljno pouzdane da bi se izvukao zaključak o dugoročnom trendu promene intenziteta uragana.
Naučnici se spore i oko toga kakve bi efekte mogla imati promena klime – neki od njih upozoravaju da bi mogao da se izmeni tok okeanskih struja, a drugi upozoravaju da porast prosečne temperature vazduha zbog efekta staklene bašte izaziva topljenje leda na severnom polu, što je jedan od nekoliko faktora koji dovode do porasta nivoa mora, a to obale čini podložnijim šteti od olujama izazvanih poplava.
Dopunjeno u nedelju 13:20
Delovi Njujorka opusteli su posle naredbe vlasti da se evakušišu niža ugrožena područja, saobraćaj je obustavljen, zatvoreni su liftovi, mostovi, metro i tuneli. Dok se oluja približavala, mladi Njujorčani su se zabavljali na Tajms Skveru, igrajući hokej ili klizajući se po poplavljenoj ulici…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
