Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Mubarakove pristalice su se prvi put okupile u velikom broju posle devet dana demonstracija, tražeći prekid demonstracija protiv Mubaraka. Većina provladinih demonstranata je oko vrata nosila istovetne egipatske zastavice, kao i jednoobrazne plakate i transparente sa porukama poput: "Baradej, ti nisi izdajnik, ti si špijun"
2. februar 2011.
Na trgu Tahrir u Kairu i oko njega u sredu su izbili krvavi sukobi između onih koji podržavaju predsednika Hosnija Mubaraka i demonstranata koji traže da on odmah podnese ostavku. Sukob motkama i kamenicama je vema žestok, čuli su se i pucnji. Bacani su molotovljevi kokteli. Ima mnogo povređenih, po izveštaju BBC, čak 500.
Armija je u sredu ujutru pozvala demonstrante da se vrate kući posle devet dana protesta.
Mubarak je u utorak uveče u obraćanju javnosti preko TV Al Hajat saopštio da će obavljati dužnost do redovnih predsedničkih izbora u septembru. To je bio njegov odgovor na takozvani marš miliona tokom koga se u Kairu okupilo nekoliko stotina hiljada ljudi (organizatori su tvrdili da ih je bilo milion ljudi), ali oni nisu uspeli da dostignu prelomni nivo na kome bi Mubaraka naterali da podnese ostavku. Te demonstracije su protekle mirno, mada su egipatski protesti u prvom talasu prošle nedelje bilo mnogo nasilja u kome je život izgubilo oko 150 ljudi.
Oko 2.000 protivnika Mubaraka ostalo je na trgu Tahrir glavnom fokusu protesta. Oni su po završetku Mubarakovog govora uzvikivali: „Mi nećemo otići!“
U sredu se situacija komplikovala pošto su se Mubarakove pristalice pribrale posle šoka nastalog prošle nedelje kada je spaljeno sedište vladajuće Nacionalno demokratske partije. Nastala je konfuzna opasna situacija kada je nekoliko hiljada pristalica Mubaraka krenulo na trg Tahrir. Protivnici Mubaraka su pokušali da ih potisnu nazad. Armija se postavila između njih. „Mubarkovci“ su opkolili trg. Bilo je mnogo pojedinačnih tuča, bacani su molotovljevi kokteli.
Sukoba je bilo i blizu Egipatskog muzeja oko koga je bilo sukoba i prvih dana demonstracija, kada je provaljeno u taj muzej i kada su oštećeni neki od njegovih dragocenih antičkih eksponata. Sukobljene grupe su bacale kamenice jedni na druge i tukli se flašama i motkama. Neki od vladinih pristalica jahali su konje i kamile udarajući okolo kao na bojnom polju. Čula se revolverska paljba. Vojska je takođe pucala u vazduh išmrkovima gasila automobile zapaljene tokom bitke dve sukobljene grupe.
Protivnici Mubaraka optužuju vojsku da je propustila na trg pristalice vlade.
Masa demonstranata je počela da se smanjuje kad su izbili sukobi.
Sukoba je bilo širom Kaira, a nekoliko ljudi je, krvavih glava, pobeglo sa poprišta sukoba. Sukobi su izbili i u Aleksandriji.
Mubarakove pristalice su se prvi put okupile u velikom broju posle devet dana demonstracija, tražeći prekid demonstracija protiv Mubaraka. Većina provladinih demonstranata je oko vrata nosila istovetne egipatske zastavice, kao i jednoobrazne plakate i transparente sa porukama poput: „Baradej, ti nisi izdajnik, ti si špijun“.
Više o događajima u Kairu čitajte u tekstu
Revolucija u zemlji faraona
u novom broju Vremena.
Egipatski predsednik Hosni Mubarak izveo je u petak 28. januara uveče vojsku i tenkove na ulice pošto se inače okrutna egipatska policija pokazala nesposobnom da zaustavi masovne demonstracije koje su u petak eskalirale.
Zavedeno je vanredno stanje u svim većim gradovima uz zabranu okupljanja od 6 uveče do 7 ujutro. Vojska je zaposela i štiti ključne zgrade u Kairu, uključujući i ministarstvo za spoljne poslove i glavnu televizijsku stanicu. Prekinute su internet veze u Egiptu i telefonski saobraćaj je otežan. Mobilni operator Vodafon Egipat saopštava da je svim operatorima naloženo da suspenduju servise u određenim područjima.
Demonstracije u Egiptu su počele 25. januara zahtevima da se sprovedu ekonomske i političke reforme, a demonstranti su takođe tražili i ostavku predsednika Hosni Mubaraka, koju vlada 30 godina.
Egipatski ministar unutrašnjih poslova je zabranio proteste u petak pre podne, ali su organizatori demonstracija išli od vrata do vrata u Kairu, pozivajući na proteste. U petak uveče masovni protest se produžio u Kairu i drugim egipatskim gradovima.
Širom zemlje, desetine hiljada demonstranata izašlo je na ulice nakon molitve petkom i tuklo se s policijom.
Oko 120 državljana Srbije je u Hurgadi i Šarm el Šejku, daleko su od mesta sukoba i oni su za sada bezbedni, potvrđeno je RTS-u. Ambasador Srbije u Egiptu Dejan Vasiljević rekao je za RTS da će se te dve grupe turista spojiti u Hurgadi i da će 1. februara biti vraćeni u zemlju.
Strahuje se da u neredima širom Egipta ima više žrtava, jer na ulicama vlada pravi haos, mnogi ljudi razbijenih glava ostali su da leže na ulicama, prenose agencije.
U neredima je poginulo najmanje 18 demonstranata – 13 u Suecu i pet u Kairu, a 1,030 povređeno.
Nobelovac Mohamed el Baradej, nekadašnji šef agenciju UN za atomsku energiju koji se nedavno pridružio protestima, u kućnom je pritvoru. Demonstranti su uspeli da rasteraju policiju koja je obezbeđivala glavni trg u Kairu, a agencije prenose i da su neki pripadnici policije skidali svoje uniforme i pridruživali se demonstrantima. U petak uveče čula se pucnjava blizu jedne policijske stanice u Kairu, a takođe i u Aleksandriji. U Kairu i Aleksandriji policija je vodenim topovima i suzavcem intervenisala protiv hiljada demonstranata koji su režimu predsednika Mubaraka skandirali „Odlazi, odlazi“.
U Suecu, gnevni demonstranti su napali jednu policijsku stanicu, odakle su ukrali oružje, a potom zapalili zgradu.
Demonstranti su uprkos policijskom času zauzeli državnu televiziju i palili državne institucije. Iako je policijski čas bio na snazi, hiljade demonstranata i dalje su bile na ulicama, a policija nije mogla da ih spreči da zapale zgradu Vlade i uđu u državnu televiziju. Sedište vladajuće Nacionalne demokratske partije je demolirano i zapaljeno u petak uveče, a pred zalazak sunca oblak crnog dima se uzdizao nad Nilom. U Suecu demonstranti su zapalili vladinu zgradu zato što su zvaničnici odbili da dozvole da se sahrani telo jednog poginulog.
nedelja, 30. januar 2011.
Noć između subote i nedelje 30. januara neke agencije nazivaju najdužom noći u novijoj egipatskoj istoriji. Na ulicama egipatskih gradova praktično nisu ostale snage poretka, koje u normalno vreme obezbeđuju stanovništvo. To je dovelo do porasta broja prestupa bez presedana. Maroderi su razgrabili najkrupnije radnje, uništili mnoge policijske stanice, oteli oružje, pustili na slobodu hiljade prestupnika. Prestupnici su neke ljude napadali čak i u njihovim stanovima. Radi zaštite svojih bližnjih i sopstvenu imovinu, praktično u svim delovima Egipta ljudi su se samoorganizovali u male odrede samozaštite. Ruska agencija RIA Novosti govori i o narodnim komitetima samoodbrane, koje, kako se opisuje, čine mlađu muškarci naoružani motkama, kuhinjskim noževima ili alatom iz automobila. Policija se u petak kada su demonstracije dobile na zamahu, razbežala momentalno, oficiri su ostavili redove bez komande i ovi nisu znali šta da rade i jednostavno su napuštali svoja mesta.
Većina ambasada je bila ostala bez zaštite, pa je bezbednost niza diplomatskih misija najvećih država preuzela vojska. Ambasade Izraela, Azerbejdžana i Turske evakuisali su članove porodica svojih saradnika.
Armija je počela da uspostavlja kontrolu Kairu i u tome su joj pomagali žitelji ovog grada, isti oni koji na glavnom trgu skandaraju «Mubarak, avion čeka!». Oni nisu više uplašeni od režima, već od divljanja prestupnika.
U nedelju uveče najavljen je povratak policije na gradske ulice. Tenkovi su postavljeni ispred najvažnijih objekata predsedničke palate, banaka, ministarstava, televizije, na mostovima, i ispred Kairskog muzeja u koji su bili provalili huligani i oštetili neke od dragocenih antičkih eksponata.
Vojne vlast su u toku noći između subote i nedelje zadržali oko 450 marodera, a televizija je emitovala njihova priznanja.
Po TV Aldžeziri, kojoj je inače u nedelju zabranjen rad, najmanje 150 ljudi stradalo je u neredima tokom demonstracija od 25. do 30 . januara, u najvećim gradovima u Egiptu, a oko 4.000 ljudi je ranjeno:
Bilo je više vesti o žestokim sukobima u zatvorima, pljačkanju njihovih arsenala i o bekstvu zatvorenika.
Jedina institucija koja funkcioniše je egipatska vojska, 10-ta po veličini armija u svetu koja broji 468.000 ljudi, koja prima 1,3 milijardi godišnje američke pomoći. Vojska, kojom sada komanduje feldmaršal Mohamed Husein Tantavi, koji ima 75 godina, u Egiptu je u srcu vlasti još od 1952. kada su oficiri svrgli monarhiju. Sva četiri egipatska predsednika su došla iz vojske.
U depešama Vikiliksa bilo je spekulacija o tome da egipatska vojska nije jedinstvena, a u agencijski vestima se naglašava da se Mubarak u nedelju sastao s generalima, što je formalno trebalo da bude znak da su mu lojalni, ali da nije jasno da li između njih i pukovnika i običnih vojnika koji se grle s narodom na ulicama ima neke ozbiljne pukotine.
Agencija Rojters podseća da je armija ugušila takozvanu pobunu zbog hleba u Egiptu u 1977. i zaustavila policijsku pobunu zbog plata 1986. ali da obim prošlonedeljne pobune širom zemlje dvostruko obimnija od ta dva događaja.
Policija je upotrebljavala vodene topove, gumene metke i suzavac bez uzdržavanja.
U Aleksandriji, demonstranti su otimali šlemove od policajaca. U kolima koja su trubeći krstarila gradom pojedini demonstranti su pokazivali policijske štitove kao trofeje.
Vojnici se, kako javljaju dopisnici, nisu s njom sukobljavali. U Kairu i Aleksandriji neke vojne patrole su pozdravljene aplauzom demonstranata koji izjavljuju da žele da obore predsednika.
Proteste je do sada organizovao neformalni pokret mladih koji, između ostalog, traže promene u vladi i povećanje plata. Britanski Dejli telegraf, međutim, podseća da je i iranska revolucija 1979. godine počela kao sekularni protestni pokret protiv šaha, da bi bila okončana uspostavljanjem najradikalnije islamske države na svetu.
Ima indicija i da su u organizaciju protesta kasnije uključena i „Muslimanska brać“a koja su podržala demonstracije i pozvala pristalice da u njima učestvuju. Najmanje četvorica visokih funkcionera i desetine članova „Muslimanske braće“, najveće opozicione grupacije u Egiptu, uhapšeni su u petak ujutru, javio je Bi-Bi-Si, pozivajući se na izjavu advokata te organizacije.
Ono što se desi u Egiptu imaće uticaja na celom Bliskom Istoku, smatra Edvard Džeredžijan, bivši američki ambasador u Izraelu i Siriji.
Vojska u Egiptu je verovatno najjača i najrespektovanija institucija, do sada je stajala iza scene i nije slata na ulice od 1986. podseća Njujork tajms.
Ekspert za Bliski Istok Hoda El Sada izjavio je za BBC da je ono što se desilo u Egiptu znak da se stvari menjaju i da se ne mogu vratiti nazad. On je rekao da se svi nadaju da će vojska vratiti mir na ulice Kaira ali da ne može da zamisli da se stanje ne može vratiti tamo gde je bilo pre protesta, i da će ljudi ostati na ulicama sve do promene režima u Egiptu.
Egipat ima slične socijalne i političke probleme kakvi su doveli do nereda u Tunisu – poskupljenje hrane, visoku nezaposlenost i bes zbog korupcije zvaničnika. U tom kontekstu govori se i o arapskom domino-efektu.
Egipatski predsednik Hosni Mubarak imenovao je šefa obaveštajne službe Omara Sulejmana za potpredsednika. Egipat nije imao potpredsednika, odnosno ta funkcija je upražnjena skoro trideset godina, a poslednji koji je vršio dužnost 1981. godine bio je – Hosni Mubarak.
Dosadašnjeg ministra vazduhoplovstva penzionisanog generala Ahmeda Šafika Mubarak je postavio za premijera. Indikativno je da su na dva ključna civilna mesta postavljeni ljudi koji imaju veze s vojskom.
Situacija je u subotu ostala napeta, i konfuzna: desetine hiljada demonstranata je na ulicama, zabeleženi su sukobi u Aleksandriji, Kairu i Ismailiji. Dok se na pojedinim mestima puca, „Njujork tajms“ izveštava kako se svuda u Kairu vojnici i demonstranti zagrljeni slikaju na tenkovima. Demonstranti ispisuju grafite «no, no Mubarak» po tenkovima koje je ovaj izveo na ulice da zaštiti sopstvenu vlast.
Zabeležene su pljačke u radnjama, pa i krađe iz zgrada vlade. U pojedinim kvartovima građani pozivaju vojsku da ih zaštiti od pljačke, ali vojnici ih, sudeći po izveštaju „Njujork tajmsa“ upućuju da se zaštite sami. Do subote uveče veliki deo Kaira je bio pod kontrolom mladih civila naoružanih motkama i batinama. Tvrde da svoje susedstvo štite od pljačkaša, zaustavljaju kola i hapse prolaznike koji krše zabranu okupljanja koja sada počinje u četiri sata popodne i traje do sedam ujutru. Po prethodnoj odluci trajala je od 6 do 7. U predgrađima Kaira čuje se pucnjava.
Vojska čuva nacionalni muzej u Kairu, žestoku sukobi dogodili su se na trgovima i ulicama u blizini ovog muzeja.
Turistima su zabranjene posete piramidama faraona, a pristup platou u Gizi blokiran je tenkovima i oklopnim vozilima. Do subote uveče broj poginulih popeo se na 74.
Ipak egipatska vlast nije tako krhka kao ona u Tunisu koja je pala spektakularno, zaključuje BBC u jednoj analizi. Vojska, Zapad, i mnogi moćni i bogati ljudi koji imaju ovde velike investicije će verovatno pokušati da zadrže predsednika Mubaraka, ili u krajnjoj liniji da obezbede mirnu tranziciju ka sledećem lideru koji je prijateljski raspoložen prema Zapadu i prema biznisu.
U prvim satima posle zavođenja vanrednog stanja, mase ljudi su ostale na ulicama Kaira, ali u petak posle 22 sata izveštači već javljaju da se situacija smiruje.
Država sekretarka SAD Hilari Klinton podržala je na uzdržanost egipatske snage bezbednosti, a egipatsku vladu da povuče odluku o blokiranju mobilnih telefona i internet komunikacije. Takođe je rekla da demonstranti ne bi trebalo da koriste nasilje.
SAD računaju na Egipat kao saveznika na Bliskom Istoku i ne žure da podrže ni jednu od strana u Egiptu.
Osamdesetdvogodišnji Mubarak, za koga se govorilo da je bolestan obratio se naciji preko televizije oko 23 sata u petak uveče, pozivajući na nacionalno jedinstvo, obećavajući promene, rekavši da će zatražiti ostavku vlade i kritikujući, kako to rade vladaoci u takvim prilikama, haos, podmetanje požara, pljačku i nerede, apelujući da razume razlika između slobode i haosa. Neki analitičari veruju da on namerava da progura svog sina Gamala kao naslednika, mada drugi zaključuju da se taj njegov plan sada komplikuje zbog demokratskog pritiska, pod kojim je on relativno brzo žrtvovao vladu čiju je ostavku zatražio.
Omar Sulejman u subotu 29. januara imenovan za potpredsednika Egipta, posle mnogo godina provedenih na mestu šefa egipatske obaveštajne službe.
Predsednik Mubarak se okrenuo svom dugogodišnjem prijatelju, čoveku koji se smatra saveznikom Vašingtona ocenio je za „Njujork tajms“ Mahmud Šokri, bivši egipatski ambasador u Siriji i lični Sulejmanov prijatelj. Postoji priča o tome da je Omar Sulejman 1995. spasao život predsednika Hosnija Mubaraka kada je jedan atentator u Etiopiji otvorio vatru na njegovo vozilo.
Sulejman, bivši general, je kandidat establišmenta, a ne demonstranata koji su već počeli da uzvikuju slogane i protiv njega.
Neki smatraju da je on zapravo dobio status kandidata za naslednika, koji je Mubarak želeo da obezbedi za svog sina Gamala. Neki zapadni listovi prognoziraju da njegovo imenovanje neće reprezentovati demokratske promene koje se traže na ulicama egipatskih gradova, već da će nastaviti neku vrstu autoritarnog režima koga podržava vojska, sličnog onom koji Mubarak vodi već skoro 30 godina.
„Njujork tajms“ citira Raguja Asada, profesora sa Univerziteta Minesota koji tu vrstu vladavine naziva vojnim režimom u konstitucionalnom kontekstu. „To imenovanje je verovatno rezultat pregovora s vojskom. Mnogi smatraju da je on i do sada bio čovek za vezu egipatske politike i vojske.“
Potiče iz Gornjeg Egipta. Ima 74 godine. Rođen je 2. jula 1936. Mubarak mu je specijalnim dekretom dozvolio da ostane aktivan i posle roka za penzionisanje. Diplomirao je na egipatskoj vojnoj akademiji, specijalizovao se u bivšem Sovjetskom savezu, kao i Mubarak. Studirao je političke nauke na Kairskom univerzitetu.
Nije član vladajuće Nacionalne demokratske partije, pošto je to zabranjeno pripadnicima vojske.
Opisuju ga kao efikasnog i tvrdog čoveka, okrenutog biznisu.
Sulejman je vodio egipatsku obaveštajnu službu od 1993, koju je preuzeo u doba kada se u Egiptu rasplamsala borba protiv islamskih ekstremista. Kao i Mubarak, borio se u dva rata sa Izraelom. Kažu da ne veruje Iranu, da favorizuje tesne veze sa Vašingtonom, da podržava takozvani hladni mir sa Izraelom, da je protiv popuštanja prema Muslimanskom bratstvu, glavnoj opozicionoj grupi u Egiptu. Nosio se s egipatskim najvećim problemima, uključujući i odnose sa Hamasom, Hezbolahom i Sudanom. Ugovarao je nekoliko prekida vatre između Izraela i Palestinaca, i uprkos svojoj poziciju i zalaganju za hladni mir s Izraelom, uživa poštovanje pripadnika Hamasa.
List Telegraf ga naziva fikserom iz senke, a u jednom članku u časopisu Forin polisi ga ubrajaju u najmoćnije špijune na Bliskom Istoku i nazivaju «arhitipičnim arapskim obaveštajnim šefom». List „Nujorker“ ga opisuje kao ljubaznog, sofisticiranog obaveštajca, koji tečno govori engleski i ima reputaciju lojalnog i efikasnog saradnika, koji, doduše, nosi izvesni kontroverzni bagaž što se tiče ljudskih prava. Izgleda da je on glavni oslonac CIA u Egiptu kad su u pitanju tajne operacije lova na osumnjičene teroriste širom sveta i za njihovo vraćanje u Egipat ili na neku drugu lokaciju radi ispitivanja, često pod brutalnim okolnostima.
Edvard S. Voker, mlađi, bivši američki ambasador u Egiptu, opisuje Sulejmana kao „veoma pametnog i vrlo realističnog“ uz priznanje da postoji izvesna tamna strana , nije gadljiv na torturu, čak i kad potpiše da neće primenjivati torturu, to nije vredno mastila potrošenog na potpis.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
