Zumiranje 12, 22. mart 2015.

Zumiranje

Šta je mutno u Beogradu na vodi

Projekat "Beograd na vodi" bio je tema dvanaeste emisije "Zumiranja" u kojoj je u nedelju 22. marta, novinar Mirko Rudić ugostio sociološkinju dr Kseniju Petovar i izvršnog direktora "Miksera" Ivana Lalića

Okolnosti u kojima će se graditi "Beograd na vodi" sumnjive su, a mnogo je i pitanja u vezi sa projektom na koja i dalje nema odgovora. Koncept koji se sprovodi već više od godinu i po dana za dr Kseniju Petovar predstavlja apsolutnu dominaciju političke moći i političkih faktora u odlučivanju u razvojnom pitanju koje se tiče budućnosti grada: "U poslednjih 30-40 godina u evropskim gradovima ne postoji projekat koji je donet isključivo na osnovu političke odluke, bez učešća javnosti, građana, profesionalnih organizacija, struke… Nažalost, odluke o ‘Beogradu na vodi’, koje se tiču uređenja ključnog dela grada, donose se na potpuno netransparentan način, i osim makete, i dalje ništa detaljno nije poznato."

Za Ivana Lalića ovaj projekat je prilično apstraktan, i ono sa čime se svakodnevno suočava u prostoru Savamale, gde se nalazi i "Mikser", odraz je nesigurnosti u ostvarivost projekta: "Preskočeno je mnogo koraka koji su morali da budu napravljeni. Potpuni je paradoks da neko ko nikada nije bio u Beogradu projektuje nešto što bi trebalo da se nađe u srcu grada. U tom delu je mnogo arhitektonskog nasleđa i potrebno je da se najpre istraži kvart, pa da se komplementira sa eventualno novim građevinama. Međutim, ništa od toga nije se desilo. Takav projekat je bez opšteg društvenog konsenzusa i poštovanja zakona neodrživ. Iako ne verujem u projekat, ne bih potcenio investitora. Reč je o ozbiljnoj firmi koja ima biografiju i rezultate po svetu. Bio sam u prilici da upoznam ljude iz projektnog tima i tada je naš impuls bio da se pokrene komunikacija. Ona je izostala, a i dalje nije jasno zašto je samo prihvaćeno ono što je investitor ponudio."

Praveći presek dosadašnjih aktivnosti u vezi sa projektom, sagovornici su se složili da je mnogo toga nepoznato, netransparentno i da predstavlja kršenje kako domaćih zakona tako i međunarodnih dokumenata koje je Srbija ratifikovala.

Urušavanje identiteta: Potreba da se prostor uredi ne dovodi se u pitanje i sagovornici smatraju da uređenje svakako treba da se dogodi, ali ne na način predviđen projektnom "Beograd na vodi". Taj deo Beograda je geometrijski centar grada i njegovo čišćenje je dobar korak, ali izgradnja ovakvog projekta to nije, smatra dr Petovar: "Kada se prostor očisti, biće prazan, ali se on ne nalazi u praznoj okolini. Pravljenje analogije sa drugim, novim gradovima nemoguće je. Ta zona je u centru grada i pristup i namena površine mora biti takva da omogući integraciju u okolno, postojeće gradsko tkivo. Ne može se graditi kao da u okolini ništa ne postoji. U evropskim gradovima nema nijedne ovako radikalne intervencije u centru grada koja u potpunosti poništava okruženje."

Izgradnja projekta i podrivanje gradskog jezgra urušilo bi identitet grada, pa je namena površine nešto na šta treba obratiti naročitu pažnju. Ovo je centralna gradska zona koja bi trebalo da postane javni prostor, a ne komercijalni, kako je predviđeno planom, smatraju sagovornici. U Prostornom planu područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save, za projekat "Beograd na vodi", za kulturu i aktivnosti koje čine urbani identitet grada, predviđeno je izdvajanje svega oko jedan odsto sredstava.

Izgradnjom "Beograda na vodi" identitet grada bi bio potpuno promenjen, a ta promena se nameće i nije utemeljena ni u kakvoj praksi, želji i logici našeg urbaniteta, smatra Lalić: "Kada pogledate maketu sa strane Novog Beograda i sa druge strane vidite Kalemegdan i Sabornu crkvu, to deluje potpuno neuklopivo, nejasno, ničim izazvano. Savamala je istorijski centar devetnaestovekovnog Beograda, avangardna četvrt predratnog grada. Sada treba sve to zaboraviti i graditi nešto što je potpuno neuklopivo, što niko ovde nije mogao ni da zamisli. Ne treba to tumačiti kao strah od novog i čudno je što je izgradnja planirana tu, a ne sa novobeogradske strane."

Identitet grada se stvara trajanjem, istorijom, društvenim grupama, kulturnim obrascima, načinom života, smatra dr Petovar: "Ne postoji identitet u jednini, već je reč o brojnim identitetima lokalnih zajednica. To što se nama nudi replika je objekata koji se nalaze u novim neevropskim gradovima. Ono što je neverovatno je odnos Beograđana, a pre svega ljudi na javnim funkcijama. Na televiziji danas više ne vidite ono što je prepoznatljivost grada – Kalemegdan, Ratno ostrvo, Pobednika, nema te panorame Beograda, već su svi izlepili slike šarenih višespratnica. Ono što predstavlja osobenosti Beograda je nestalo sa televizijskih ekrana."

Čini se da je koncept silaska Beograda na reke izgradnjom i urbanizacija ovog dela grada pogrešno protumačena projektom, jer su urbanitet ljudi, a ne kulise, smatra Ivan Lalić: "Ideja sa kojom smo krenuli kada smo sišli u Savamalu i otvorili "Mikser" bila je da pravimo kvart kulture i u tome smo uspeli. Tamo je sišao Beograd, a sve više je i stranih posetilaca. Raširila se priča o Beogradu kao Berlinu jugoistočne Evrope. Pre nekoliko dana su gradski čelnici rekli da će taj deo grada ostati kakav je sada i to je naša mala pobeda. S druge strane, ovaj projekat je toliko komplikovan i u kapacitetu koji se danas predstavlja njegova ostvarivost i izgradnja su nemoguće. Ne postoji taj broj kupaca, a nije moguće imati ni konstantnu političku volju koja će braniti projekat u narednih deset godina. To je neodrživo u savremenom demokratskom društvu. Jedino bi restilizacija ili optimizacija projekta možda bila nekakvo rešenje, mada arhitekte smatraju da je i bilo kakva prepravka projekta radi ostvarivanja njegove funkcionalnosti nemoguća."

Otvaranje Pandorine kutije: Početkom marta donet je predlog leks specijalisa za "Beograd na vodi", kojim se određuje utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi realizacije projekta, kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju i Grad Beograd. Ovim zakonom bi se omogućila eksproprijacija privatne imovine u korist privatnog investitora. "Taj zakon otvara Pandorinu kutiju zato što unosi imovinsku nesigurnost", smatra dr Petovar. "Predlagač zakona otvoreno priznaje da krši važeći zakon o eksproprijaciji, a u Ustavu piše da se zemljište može eksproprisati samo u skladu sa važećim zakonom, pa se tako krši i Ustav. Donošenjem ovakvog zakona nijedna imovina ne bi bila sigurna. Svaki investitor bi mogao da se zapita da li ima smisla da investira ako svaka vlada Republike Srbije može da proglasi nešto kao prostor od posebnog značaja."

Dobro je da su se struka i javnost oglasili, što ranije nije bio slučaj i niko nije govorio o projektu, kaže Lalić: "Struka je dobro reagovala, ali s druge strane vlast stalno govori o tri milijarde. Te tri milijarde mi i dalje ne vidimo, ne znamo ni način finansiranja projekta. Mnogo toga je nepoznato, a sada su se pojavile i dve nove kule, kojih nema u maketi. Dobar primer kako treba graditi projekte je konkurs za tri gradska trga na koji se prijavilo 50 arhitekata sa idejnim rešenjima, a ocenjuje ih žiri. To tako ide. Da je makar deo toga primenjen na projekat "Beograd na vodi", bilo bi mnogo lakše. Potpuna izolacija struke od svega je nemoguća. Naša moć je zdrav razum i nastavićemo da radimo kao i do sada. Ovde mora da proradi komunikacija i verujem da je i u interesu investitora da prokomuniciraju sa domaćim stručnjacima i arhitektama."

Javnost i struka nisu reagovale na vreme, smatra dr Petovar. "Mi, inače, imamo problem u tome što političke nomenklature nikada nisu želele mnogo da razgovaraju sa javnošću i o mnogo manjim stvarima. Postoji bahatost vlasti koja varira, ali je konstantno prisutna. Ozbiljna, javna, dobro organizovana rasprava mogla bi da dâ uvide i nove parametre za ocenjivanje ekonomske uspešnosti. Način na koji je izvršena revitalizacija Savamale oko ‘Miksera’ jedini je plodonosan i, pokazalo se, uspešan. U situaciji u kojoj imamo prazan prostor, dobrom voljom vlasti da se postavi na drugačiji način i njenom spremnošću da pokrene javnu raspravu o tome šta i kako treba graditi, došlo bi se do najboljeg rešenja", zaključuje dr Petovar.

Iz istog broja

ZUMIRANJE – 120. EMISIJA

Borba za dostojanstvo i opstanak medija

ZUMIRANJE – 119. EMISIJA

Šest meseci protesta

ZUMIRANJE – 116. EMISIJA

Lični angažman kao mera pristojnosti

ZUMIRANJE – 115. EMISIJA

Ima li pravde u Srbiji

ZUMIRANJE – 114. emisija

Dometi građanskog protesta

ZUMIRANJE – 113. emisija

Vučić glumi da sve zna

ZUMIRANJE – 112. EMISIJA

Ko priziva nasilje

ZUMIRANJE – 111. EMISIJA

Svi naši mitinzi

ZUMIRANJE – 110. EMISIJA

Zašto kaska ekonomija Srbije

ZUMIRANJE 104, 27. novembar 2018.

2018. godina u retorvizoru

ZUMIRANJE 97, 8. novembar 2018.

Stranputice srpske spoljne politike

ZUMIRANJE 96, 1. novembar 2018.

Srpska posla i Nemačka

ZUMIRANJE 95, 25. oktobar 2018.

Šta nas još čeka od Vučića

ZUMIRANJE 94, 18, oktobar 2018.

Advokatura i kriminal

ZUMIRANJE 93, 11, oktobar 2018.

Cirkus Aleksandra Vučića

ZUMIRANJE 92, 14. jun 2018.

Gde je Srbija u novom hladnom ratu

ZUMIRANJE 90, 31. maj 2018.

Sve laži Srbije

ZUMIRANJE 89, 24. maj 2018.

Sve igre u srpskom fudbalu

ZUMIRANJE 88, 17. maj 2018.

Izbori u Demokratskoj stranci

ZUMIRANJE 87, 10. maj 2018.

Spoljna politika Aleksandra Vučića

ZUMIRANJE 86, 3. maj 2018.

Srbija, Hrvatska, Vulin i diplomatija

ZUMIRANJE 85, 26. april 2018

Ne damo naše aerodrome

ZUMIRANJE 84, 19. april 2018.

Nedostupnost informacija

ZUMIRANJE 83, 12. april 2018.

O prinudnim iseljenjima

ZUMIRANJE 82, 22. mart 2018.

Ustavni javašluci

ZUMIRANJE 81, 15. mart 2018.

Veliki povratak mafijaških ubistava

ZUMIRANJE 79, 1. mart 2018.

Ko pobeđuje da odlučuje

ZUMIRANJE 80, 8. mart 2018.

Brisani prostor beogradskih izbora

ZUMIRANJE 78, 22. februar 2018.

Ko će biti gradonačelnik

ZUMIRANJE 77, 15. februar 2018.

Da li će Beograd biti oslobođen

ZUMIRANJE 76, 8. februar 2018.

Ko da ode, a ko da se ne vrati

ZUMIRANJE 75, 1. februar 2018.

Ne zaboravite Savamalu

ZUMIRANJE 73

Opkoljeni SNS-om

ZUMIRANJE – 105. EMISIJA

Kako su protesti promenili Srbiju

ZUMIRANJE 65

U susret izborima

ZUMIRANJE 63

Ćirilica i mi

ZUMIRANJE 60

TAJNE SLUŽBE

ZUMIRANJE 59

Libijska veza

ZUMIRANJE 57

Mediji u Srbiji

ZUMIRANJE 54

Peglanje izbora

ZUMIRANJE 52

O KONTROLI IZBORA

ZUMIRANJE, NAJAVA NOVE SEZONE

OD 18h UŽIVO!

VREME FILM

Pad Krajine

Zumiranje 46, 15. jun 2016.

Država se urušila u Hercegovačkoj

Zumiranje 45, 8. jun 2016.

Skriveno lice Skupštine

Zumiranje 44, 1. jun 2016.

Kako je nestala pravna država

Zumiranje 43, 25. maj 2016.

Noćno rušenje i noćno smenjivanje

Zumiranje 42, 19. maj 2016.

Čiji je grad

Zumiranje 41, 11. maj 2016.

Rušenje Beograda na vodi

Zumiranje 40, 5. maj 2016.

Srbija posle izbora

Zumiranje 39, 27. april 2016.

Lokalna iznenađenja

Zumiranje 38, 19. april 2016.

Šta nas čeka posle izbora

Zumiranje 37, 13. april 2016.

Promocija Napredne knjige

Zumiranje 35, 30. mart 2016.

Može li vlast da stane u jednu knjigu

Zumiranje 34, 23. mart 2016.

Beli listići i posledice

Zumiranje 33, 16. mart 2016.

Društvene mreže i izbori

Zumiranje 32, 9. mart 2016.

Politika i navijači

Zumiranje 28, 20. decembar 2015.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Zumiranje 31, 2. mart 2016.

Odnos javnosti prema vlasti i opoziciji

Zumiranje 30, 25. februar 2015.

Zašto će biti raspisani vanredni izbori

Zumiranje 29, 30.DECEMBAR.2015.

Politički status Vojvodine

Zumiranje 27, 4. decembar 2015.

Kako usporiti globalno zagrevanje?

Zumiranje 26, 1. decembar 2015.

Ima li dogovora u Parizu?

Zumiranje 24, 12. novembar 2015.

Kakva opozicija treba Srbiji

Zumiranje 23, 1. oktobar 2015.

Novinari i vlast

Zumiranje 22, 21. jun 2015.

Levica, desnica, centralno

K. S

Zumiranje 21, 14. jun 2015.

Da li treba prodati Telekom?

priredila Katarina Stevanović

Zumiranje 20, 7. jun 2015

Šta koči Zakon o udžbenicima

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 19, 31. maj 2015.

Nova mafija među nama

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 18, 24. maj 2015.

Aleksandar Vučić i nevladin sektor

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 17, 17. maj 2015.

Pad podrške ulasku u EU

Zumiranje 16, 26. april 2015.

Godina ili hiljadu dana vlade

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 15, 19. april 2015.

Političkom marketingu nedostaje proizvod

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 14, 5. april 2015.

Šešelj kao paradigma sadašnje vlasti

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 13, 29. mart 2015.

Sećanje na Stojana Cerovića

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 11, 15. mart 2015.

Ko upravlja Zvezdom i Partizanom

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 10, 8. mart 2015.

Žene su instrument društva

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 09, 1. mart 2015.

Šta predviđa dogovor sa MMF-om, a šta se krije od građana

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 08, 22. februar 2015.

Lutanja spoljne politike Srbije

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 07, 15. februar 2015.

Društvene mreže su centar informisanja

 

Zumiranje 06, 8. februar 2015.

Neprijatelj države je svako ko nešto pita

K. S

Zumiranje 05, 1. februar 2015.

Ko se boji Sirize

r. m

Zumiranje 04, 25. januar 2015.

Imamo lipravnu državu

K. S

Zumiranje 03, 18. januar 2015.

Nemamo elitu, imamo oligarhiju

J. G

Zumiranje 02, 11. januar 2015.

O kumovima, budžetu, novim tajkunima i Telekomu

r. m

Zumiranje 01, 28. decembar 2014.

Čestitost u današnjem vremenu

M. R

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu