Srećna Nova?

Druga polovina decembra je period kada aktuelna godina prolazi parktično nezapaženo, jer je sve skoncentrisano na „Srećnu Novu“. Već od 15. decembra odbrojavaju se dani „ne tako srećne“ trenutne i prave veliki planovi za „Novu“, uspešniju i zabavniju godinu. Period planetarnog optimizma i velikog iščekivanja koji dostiže vrhunac svakog 31. decembra je u toku. Gradovi su uveliko okićeni, „New year“ fanatici su već nakinđurili jelke u svojim domovima, prave se kalkulacije za doček, biraju se mesta, društvo i najvažnije – meni. Otaljava se sve što se otaljati može, kako se u „Srećnu Novu“ ne bi ušlo sa „repovima“, a kolektivno raspoloženje diktira optimizam od koga se vrti u glavi.

Ima, međutim, i onih koji se Novoj godini ne raduju.

Bila sam prilično razočarana, kada sam, kao mala, saznala da pojedina plemena u Africi Novu godinu ne iškčekuju optimistično. Naprotiv. Neposredno pred novu godinu čupaju kose i ridaju iz petnih žila, jer očekuju nove nedaće i smrti koje im Nova godina nosi. Budući da potičem iz krajnje optimnistčne porodice, zanosila sam se mišlju da bi UN trebalo da proglasi ambsadora Nove godine koji bi trebalo da obiđe ta nesrećna plemena i da im ulije nadu u bolje sutra.

U međuvremenu sam porasla i shvatila da njihov ritual nije toliko besmislen. Ljudi su naprosto – realni. Uz pregršt lepog, svaka Nova godina nam donese i poneki gubitak. Zašto, usotalom skoro svako, prilikom odbrojavanja poslednjih dana aktuelne godine poželi da se ista ne ponovi i da nam sledeća bude berićetnija u svakom pogledu?

Saznala sam i da je „afrički trend“ nije usamljen.

Francuzi, koje američki magazin „Tajm“ naziva „svetskim šampionima u

protestovanju“, od 2005. se redovno bore i protiv dolaska Nove godine. U pitanju je pokret pod nazivom „Front protiv Nove godine“ – Nacionalni organizacioni komitet, ili kratko „Fonakon“, jedan neobičan pokret koji u Francuskoj postoji od kraja 2005. I ove godine taj pokret je pozvao na okupljanje u znak protesta protiv Nove godine koji treba da bude održan – 31. decembra.

Njihov ritual se od „afričkog“ razlikuje u tome što njegovi članovi ne plaču, već razbijaju stari sat da bi zaustavili vreme i sprečili da dođe sledeća godina.

Prošlogodišnji slogan im je glasio „2009. ostaće u ljusci“ (u stadijumu jajeta)“. Po mom mišljenu, nisu mnogo promašili.

Sa prepoznatljivim crnim „fantomkama“ i zelenim mašnama oko glave, članovi

„Fonakona“ su 2009. dočekali uz slogan „Odbi 2009-tu“

Mari-Gebrijel, jedan od aktivista, na skupovima pred 2009. je rekao: „Prošle

godine (2007) smo upozoravali svet koji nam se smejao da će 2008. biti

strašna u poređenju sa 2007, i bili smo u pravu. Ovaj put dajemo na znanje

da će 2009. biti užasna, tako da je sada trenutak da se ujedinimo i odbijemo

da dođe ova nova, trula godina!“ U toj „truloj“ Novoj imali smo SEKU (Svetsku ekonomsku krizu), poplave, zemljotrese, H1N1, glad i siromaštvo se, naravno, nisu iskorenili, a mnogi su ostali bez najdražih.

Ovogodišnji slogan je „2010. je u kvaru“.

Ne bih želela da „Fonakon“ i ove godine bude u pravu. Ostajem optimista.

Da li ste vi za dolazak 2010. godine?