Zumiranje 14, 5. april 2015.

Zumiranje

Šešelj kao paradigma sadašnje vlasti

Ako Šešelja vidimo kao velemajstora zamajavanja, onda je on paradigma današnje vlasti, a u tom slučaju, on u Srbiji ima više od jednog sledbenika, zaključak je 14. po redu emisije "Zumiranje"

Zumiranje 15

Naredna emisija "Zumiranja" biće emitovana uživo na napem sajtu tek u nedelju 19. aprila u 20 časova.

O Šešelju, njegovoj ulozi i drugim političkim pitanjima u Srbiji u četrnaestoj po redu emisiji "Zumiranja" sa Ljubicom Gojgić, urednicom informativnog programa Radija B92, i Verom Didanović, novinarkom nedeljnika NIN, razgovarao je Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme".

Prisećajući se devedesetih kada su Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili stranačke kolege i vremena nakon Šešeljevog odlaska u Haški tribunal, sagovornici su pokušali da sagledaju kakav je njegov uticaj u sadašnjoj politici Srbije.

Značaj Haškog tribunala u unutrašnjoj politici Srbije naročito je izražen od 2000. godine, kaže Ljubica Gojgić: "Sve do izvršenja poslednje obaveze i odlaska Ratka Mladića, Hag je bio odrednica domaćih političara. Setimo se da je Šešelj u Hag gotovo odjurio. Komentarisalo se da je jedva čekao da ode iz Srbije nakon ubistva Đinđića. Međutim, postupak protiv njega je pokazao da javnost u Srbiji, mediji i stručnjaci nisu zainteresovani za nacionalni interes. Ljudi su propuštali suđenja načelniku generalštaba, bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću, celokupnom vojnom vrhu, a danas se suđenja Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću uopšte ne prate. Šešeljevo suđenje je praćeno jer je bilo vrhunska cirkuska predstava. On je otišao obećavši da će dovesti sud do besmisla, i to je uspeo."

Odnosi koji su vladali u SRS-u pre Šešeljevog odlaska u Hag, kada su uz njega na vrhu stranke bili Nikolić i Vučić, potpuno su suprotni današnjim pozicijama, smatra Vera Didanović: "U vreme radikala sva trojica su bili ljuti nacionalisti, a danas imamo jednog izrazitog proevropejca, jednog nacionalistu i jednog za koga nismo baš u svakom trenutku sigurni gde se nalazi, ali je pretežno okrenut ka Rusiji. U metodološkom smislu se neke stvari nisu promenile. Kod radikala se znalo ko je glavni, ko je za šta zadužen. Ono što je SRS razlikovalo od svih ostalih stranaka u Srbiji je da ništa što se ticalo unutrašnjeg života stranke nije moglo da procuri. Slična je situacija sada sa naprednjacima. Često se govori o sukobu između Vučića i Nikolića, a onda vidimo da oni funkcionišu uspešno, kao pragmatični ljudi koji već 25 godina žive od politike i vrlo su svesni da su jedan drugom potrebni."

IZNEVERENA OČEKIVANJA: Iako su mnogi u Srbiji po povratku Šešelja očekivali oštriji odnos prema nekadašnjim stranačkim kolegama, u njegovim nastupima nema ljutnje i iznošenja "prljavog veša", onoga što se moglo čuti iz sudnice, kada je bio mnogo radikalniji prema svom "političkom sinu" i kumu. Jedna od često citiranih Šešeljevih izjava glasi da ima tri cilja: da uništi Aleksandra Vučića, da uništi Tomislava Nikolića i da uništi Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, kaže Gojgić: "On svoj povratak započinje uključivanjem u predizbornu kampanju u Hrvatskoj gde napada Iva Josipovića i postaje zvezda po lokalnim medijima koji navijaju za kandidatkinju HDZ-a. Ovde nam u nastupima objašnjava kako je provodio dane u pritvorskoj jedinici, govori svašta o Zoranu Đinđiću, nudi novu ekonomsku politiku i pali hrvatsku zastavu. Međutim, ne ponavlja ono što su ljudi očekivali u odnosu prema nekadašnjim partijskim saradnicima."

Vera Didanović smatra da se deo javnosti koji ne voli Vučića nadao da će Šešelj biti taj koji će premijeru urušiti rejting. Ona je dodala i da u politici Aleksandra Vučića ima mnogo sličnosti sa Šešeljevom politikom: "Devedesetih, u vreme dok je SRS bio ekstremno nacionalistička stranka, niko nije mogao da izađe na kraj sa Šešeljem zato što većina ljudi nije mogla da pređe granice koje je on mogao. Sada se prelaze neke druge granice i u retkim situacijama kada neko ima prilike da razgovara sa premijerom, nema načina da izađe na kraj sa njim. Taj model je savladan devedesetih i dobro se primenjuje u novim okolnostima."

Odnos Šešelja prema Nikoliću i Vučiću u SRS-u, sličan je odnosu Vučića prema ministrima. Tokom devedesetih novinari su često bili u prilici da vide članove stranke postrojene i Šešelja koji ih disciplinuje na razne načine, a nešto slično može se videti i danas u nastupima, na konferencijama za medije i sednicama Vlade. To je preuzet model, kako u odnosu prema saradnicima tako i u odnosu prema javnosti, saglasni su sagovornici.

"Jedina razlika između nekadašnjeg SRS-a i SNS-a danas je u odnosu prema Zapadu. Šešelju je Zapad bio mrzak, pa i sada imamo pretnju da će među narednim zastavama koje bude palio možda biti američka. Došlo je do transformacije – oni koji su bili na listama nepoželjnih dve decenije, sada su ambasadori, omiljeni političari, oni kojima se veruje", kaže Ljubica Gojgić.

Kada je o odnosu prema medijima i javnom mnjenju reč, Didanović smatra da je Aleksandar Vučić još ranih devedesetih dobro poznavao medijsku scenu i pažljivo pratio istraživanja javnog mnjenja: "Premijer ume da čita i zaključuje kao malo koji drugi političar. On je najpažljiviji čitalac, najbolji medijski analitičar i analitičar javnog mnjenja. Njegova politika na dnevnoj bazi se usklađuje sa stavovima građana. Šešelj je ranije voleo da razgovara sa nezavisnim medijima, da čuje drugi stav i da se prema tome opredeljuje. Vučić radi nešto slično samo na mnogo višem nivou."

Sa ovim se složila Ljubica Gojgić dodajući da je Vučić i najveći kreator onoga što se u medijima pojavljuje: "Iako je Šešelj pretio novinarima, oni su dolazili do njega, bio je pristupačan, a i mediji su bili hrabriji, verniji svojoj misiji. Ne možemo za sve danas da krivimo premijera. Možemo za klimu i atmosferu koja je stvorena, ali ne i da pobegnemo od svoje odgovornosti. Nju delimo, čak je možda naša krivica veća od krivice vlasti."

Podsećajući da su naprednjaci došli na vlast zahvaljujući pobedi Tomislava Nikolića, a da je iste godine na izborima za gradonačelnika Aleksandar Vučić izgubio, Didanović je kazala da je on pridobio biračko telo zahvaljujući hapšenju Miškovića: "Vučić je mudro markirao onoga koga su građani doživljavali kao nekoga ko je pokupio novac. Njegov skok je bio baziran na borbi za pravdu i borbi protiv korupcije. On sve vreme igra drugu vrstu igre – usvaja sve ono što se nameće na putu ka EU, ali u medijima koji su mu najbliži se ne mogu naći proevropski stavovi i tako hrani svoje biračko telo. Zgodno objašnjenje za zapadne partnere glasi da tako mora da se radi jer je biračko telo takvo."

SAMOPROMOCIJA I SKRETANJE PAŽNJE: Povratak Šešelja iz Haga mnogi su iskoristili za sopstvenu promociju smatra Gojgić: "Najveća tragedija je u tome što se više ne zna zašto se Šešelju sudi. To je potpuno zaboravljeno zbog nekompetentnosti haškog tužilaštva koje pokušava da se vrati u žižu javnosti. Odluka suda da se Šešelj vrati u Srbiju doneta je nakon usvajanja njegovog zahteva za izuzimanje sudije. U vreme kada je proces završen i kada se očekuje da usaglašena presuda bude odštampana, dolazi novi sudija koji obaveštava sudsko veće da mu je potrebno neograničeno vremena da se upozna sa slučajem. Pošto se ne zna kada će presuda biti saopštena, donosi se odluka o Šešeljevom puštanju. HDZ to odlično koristi u svojoj predizbornoj kampanji. Hrvatski predstavnici u Evropskom parlamentu takođe, ali i Serž Bramerc, čija je pozicija uzdrmana. Pravda, žrtve i ratni zločini čak nisu ni sporedna stvar, već ih uopšte nema."

U Srbiji se njegov povratak koristi kako bi se skrenula pažnja javnosti sa bitnih pitanja kao što su podaci o padu helikoptera, o siromaštvu, padu privredne aktivnosti, dogovor sa MMF-om. "Čuli smo zanimljivu najavu o povećanju plata i penzija, čeka nas pitanje nastavka dijaloga sa Prištinom, odnos prema Rusiji, najava da će Srbija morati da se opredeli… Svim tim temama bavili smo se manje nego Šešeljem", dodaje Gojgić.

Tokom razgovora bilo je reči i o tragediji helikoptera. Sve ono što se nalazi u izveštaju teško se može podvesti pod "nema tu ništa spektakularno", smatra Didanović: "U izveštaju se vidi da su neke stvari ozbiljno propuštene i da ima potrebe za skrivanjem činjenica. Na kraju je premijer spasilac časti pilota. Opet je on taj koji vredi više od svih nas zajedno, cele zemlje, svih stručnjaka i izveštaja. Ponovo je zamenio teze, za napad na pilote optužio novinare i medije koji su pitali i interesovali se."

Kada je o izveštavanju o nesreći reč, Gojgić smatra da je bilo dosta konfuzije i da nije problem ako su novinari imali dojavu da će se na aerodromu nešto desiti i pojurili za ekskluzivom: "Ono što je problematično i što nismo do kraja saznali je to da li je neko govorio novinarima da se očekuje sletanje u trenutku kada je helikopter već bio srušen."

Zajednički zaključak sagovornika glasi da ako Šešelja vidimo kao velemajstora zamajavanja, onda je on paradigma današnje vlasti, a da u tom slučaju, on u Srbiji ima više od jednog sledbenika.

Iz istog broja

ZUMIRANJE – 120. EMISIJA

Borba za dostojanstvo i opstanak medija

ZUMIRANJE – 119. EMISIJA

Šest meseci protesta

ZUMIRANJE – 116. EMISIJA

Lični angažman kao mera pristojnosti

ZUMIRANJE – 115. EMISIJA

Ima li pravde u Srbiji

ZUMIRANJE – 114. emisija

Dometi građanskog protesta

ZUMIRANJE – 113. emisija

Vučić glumi da sve zna

ZUMIRANJE – 112. EMISIJA

Ko priziva nasilje

ZUMIRANJE – 111. EMISIJA

Svi naši mitinzi

ZUMIRANJE – 110. EMISIJA

Zašto kaska ekonomija Srbije

ZUMIRANJE 104, 27. novembar 2018.

2018. godina u retorvizoru

ZUMIRANJE 97, 8. novembar 2018.

Stranputice srpske spoljne politike

ZUMIRANJE 96, 1. novembar 2018.

Srpska posla i Nemačka

ZUMIRANJE 95, 25. oktobar 2018.

Šta nas još čeka od Vučića

ZUMIRANJE 94, 18, oktobar 2018.

Advokatura i kriminal

ZUMIRANJE 93, 11, oktobar 2018.

Cirkus Aleksandra Vučića

ZUMIRANJE 92, 14. jun 2018.

Gde je Srbija u novom hladnom ratu

ZUMIRANJE 90, 31. maj 2018.

Sve laži Srbije

ZUMIRANJE 89, 24. maj 2018.

Sve igre u srpskom fudbalu

ZUMIRANJE 88, 17. maj 2018.

Izbori u Demokratskoj stranci

ZUMIRANJE 87, 10. maj 2018.

Spoljna politika Aleksandra Vučića

ZUMIRANJE 86, 3. maj 2018.

Srbija, Hrvatska, Vulin i diplomatija

ZUMIRANJE 85, 26. april 2018

Ne damo naše aerodrome

ZUMIRANJE 84, 19. april 2018.

Nedostupnost informacija

ZUMIRANJE 83, 12. april 2018.

O prinudnim iseljenjima

ZUMIRANJE 82, 22. mart 2018.

Ustavni javašluci

ZUMIRANJE 81, 15. mart 2018.

Veliki povratak mafijaških ubistava

ZUMIRANJE 79, 1. mart 2018.

Ko pobeđuje da odlučuje

ZUMIRANJE 80, 8. mart 2018.

Brisani prostor beogradskih izbora

ZUMIRANJE 78, 22. februar 2018.

Ko će biti gradonačelnik

ZUMIRANJE 77, 15. februar 2018.

Da li će Beograd biti oslobođen

ZUMIRANJE 76, 8. februar 2018.

Ko da ode, a ko da se ne vrati

ZUMIRANJE 75, 1. februar 2018.

Ne zaboravite Savamalu

ZUMIRANJE 73

Opkoljeni SNS-om

ZUMIRANJE – 105. EMISIJA

Kako su protesti promenili Srbiju

ZUMIRANJE 65

U susret izborima

ZUMIRANJE 63

Ćirilica i mi

ZUMIRANJE 60

TAJNE SLUŽBE

ZUMIRANJE 59

Libijska veza

ZUMIRANJE 57

Mediji u Srbiji

ZUMIRANJE 54

Peglanje izbora

ZUMIRANJE 52

O KONTROLI IZBORA

ZUMIRANJE, NAJAVA NOVE SEZONE

OD 18h UŽIVO!

VREME FILM

Pad Krajine

Zumiranje 46, 15. jun 2016.

Država se urušila u Hercegovačkoj

Zumiranje 45, 8. jun 2016.

Skriveno lice Skupštine

Zumiranje 44, 1. jun 2016.

Kako je nestala pravna država

Zumiranje 43, 25. maj 2016.

Noćno rušenje i noćno smenjivanje

Zumiranje 42, 19. maj 2016.

Čiji je grad

Zumiranje 41, 11. maj 2016.

Rušenje Beograda na vodi

Zumiranje 40, 5. maj 2016.

Srbija posle izbora

Zumiranje 39, 27. april 2016.

Lokalna iznenađenja

Zumiranje 38, 19. april 2016.

Šta nas čeka posle izbora

Zumiranje 37, 13. april 2016.

Promocija Napredne knjige

Zumiranje 35, 30. mart 2016.

Može li vlast da stane u jednu knjigu

Zumiranje 34, 23. mart 2016.

Beli listići i posledice

Zumiranje 33, 16. mart 2016.

Društvene mreže i izbori

Zumiranje 32, 9. mart 2016.

Politika i navijači

Zumiranje 28, 20. decembar 2015.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Zumiranje 31, 2. mart 2016.

Odnos javnosti prema vlasti i opoziciji

Zumiranje 30, 25. februar 2015.

Zašto će biti raspisani vanredni izbori

Zumiranje 29, 30.DECEMBAR.2015.

Politički status Vojvodine

Zumiranje 27, 4. decembar 2015.

Kako usporiti globalno zagrevanje?

Zumiranje 26, 1. decembar 2015.

Ima li dogovora u Parizu?

Zumiranje 24, 12. novembar 2015.

Kakva opozicija treba Srbiji

Zumiranje 23, 1. oktobar 2015.

Novinari i vlast

Zumiranje 22, 21. jun 2015.

Levica, desnica, centralno

K. S

Zumiranje 21, 14. jun 2015.

Da li treba prodati Telekom?

priredila Katarina Stevanović

Zumiranje 20, 7. jun 2015

Šta koči Zakon o udžbenicima

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 19, 31. maj 2015.

Nova mafija među nama

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 18, 24. maj 2015.

Aleksandar Vučić i nevladin sektor

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 17, 17. maj 2015.

Pad podrške ulasku u EU

Zumiranje 16, 26. april 2015.

Godina ili hiljadu dana vlade

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 15, 19. april 2015.

Političkom marketingu nedostaje proizvod

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 13, 29. mart 2015.

Sećanje na Stojana Cerovića

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 12, 22. mart 2015.

Šta je mutno u Beogradu na vodi

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 11, 15. mart 2015.

Ko upravlja Zvezdom i Partizanom

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 10, 8. mart 2015.

Žene su instrument društva

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 09, 1. mart 2015.

Šta predviđa dogovor sa MMF-om, a šta se krije od građana

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 08, 22. februar 2015.

Lutanja spoljne politike Srbije

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 07, 15. februar 2015.

Društvene mreže su centar informisanja

 

Zumiranje 06, 8. februar 2015.

Neprijatelj države je svako ko nešto pita

K. S

Zumiranje 05, 1. februar 2015.

Ko se boji Sirize

r. m

Zumiranje 04, 25. januar 2015.

Imamo lipravnu državu

K. S

Zumiranje 03, 18. januar 2015.

Nemamo elitu, imamo oligarhiju

J. G

Zumiranje 02, 11. januar 2015.

O kumovima, budžetu, novim tajkunima i Telekomu

r. m

Zumiranje 01, 28. decembar 2014.

Čestitost u današnjem vremenu

M. R

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu