Više od vesti
Radiolozi prezaposleni, aparata nedovoljno 2

Normalan snimak dojke (levo) na mamografu i kancerogeno tkivo (desno)

Radiolozi prezaposleni, aparata nedovoljno

Dok se u medijima pominje da ćemo možda morati da vratimo Japanu mamografe jer ih ne koristimo, nadležni različito opisuju stanje: od toga da nam nedostaju radiolozi do toga da imamo manjak mamografa

Piše: Marina Ilić

Mamografija je trenutno najefikasniji metod za rano postavljanje dijagnoze raka dojke, međutim, mnogi onkolozi smatraju da u Srbiji postoji deficit radiologa koji bi bili dovoljno stručni da čitaju mamografe. Profesor dr Miloš Lučić, predsednik Udruženja radiologa Srbije smatra da je najveći problem novac. "Školovanje radiologa je skupo i dugotrajno, a značajan broj onih koji se školuju i obuče za ovu oblast u Srbiji, potom odlaze da rade u inostranstvo", istakao je Lučić.

Pročitajte tekst iz novog broja "Vremena" prof. dr Zorana Rakočevića, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predsednika Republičke radne grupe za onkologiju – Šta s japanskim mamografima

On dodaje da se za naše radiologe, koji su traženi širom Evrope, ne može reći da ne znaju da rade. "Važno je obezbediti novac ne samo za materijalne troškove snimanja, već i za ljude. Mnogi misle da je snimanjem završen proces, a tek nakon toga sledi ono za šta se školujemo godinama. Radiolog treba da utvrdi patološko odstupanje od normalnog stanja. Za čitanje mamografije potrebno je iskusno radiološko oko. Taj opis podrazumeva vreme koje košta", upozorava dr Lučić.

U Kliničko-bolničkom centru Zvezdara kažu za "Vreme" da je u odeljenju za radiologiju najveći problem manjak obučenog osoblja. "Mi nismo dobili donaciju iz Japana, imamo jedan analogni mamograf, ali on je ispravan, u dobrom je stanju. Problem je što nemamo dovoljno stručnjaka koji bi mogli da čitaju sa njega. Inače mi u Srbiji imamo dobre radiologe, ali smo što se tiče posla preopterećeni. Takva je situacija i generalno u zdravstvu. Ranijih godina je trebalo da se odobre specijalizacije iz radiologije, ali tada ih ministarstvo nije odobravalo na teret budžeta. Tako da, oni koji su imali materijalnih sredstava, finansirali su svoju specijalizaciju, a oni koji nisu, morali su da čekaju da im se dodeli neka druga", naglašavaju u KBC Zvezdara.

V.d. direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Zoran Rakočević napominje da radiologa u našoj zemlji ima dovoljno i da su tehnički uslovi i edukacija na nivou, ali da je najveći problem njihova prezaposlenost. "Dovoljan broj lekara je prošao obuku i zna da radi, ali nemate pravo nekoga da terate da radi ako za to nije plaćen, a već je preopterećen. Iako imaju po zakonu šestočasovno radno vreme, provode najmanje osam do devet sati na poslu. Dnevno se u Institutu za onkologiju i radiologiju uradi između 80 i 100 mamografskih pregleda. Plata radiologa, sa minulim radom i nekoliko sati prekobrojnog rada je 70.000 dinara. Ako nekoga zadužite da radi i skrining program, morate da predvidite dodatna sredstva, a u velikom broju ustanova gde je instalirana oprema, u ugovore nije ušao taj povećani obim posla", kaže dr Rakočević.

Osim sa malim platama, radiolozi moraju da se suočavaju i sa manjkom mamografa jer, prema rečima ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović, od 170 mamografa koji postoje u našoj zemlji, njih nekoliko nije u funkciji. "Zdravstvene ustanove u Aleksincu i Knjaževcu je prihvatio Klinički centar Niš da potpomogne kadrom i organizacijom kako bi se aparati koristili. Negde je problem tehnički razlog, samo nedostatak filmova. Videli smo da negde ima stručnjaka, ali nema aparata", ističe Dejanovićeva.

Iako je situacija po pitanju onkologije u Srbiji loša, Dejanovićeva naglašava da ima određenih pomaka i da počinje realizacija nacionalnog plana protiv raka dojke. "Sve nacionalne programe prevencije raka smo veoma intenzivirali. Naravno da ljudi koji su završili rendgenologiju znaju da rade na mamografu, ali svaki mamograf iziskuje i dodatnu obuku. I to nije tako veliki problem. Medicinski fakulteti i ustanove koje se time bave vrlo su raspoloženi da pomognu obnavljanje znanja iz te oblasti, i zato ćemo imati kontinuiranu obuku za sve one koji će se baviti mamografijama. Donela sam odluku da svi koji su tražili specijalizaciju iz radiologije – mogu da je dobiju. Reč je o 28 lekara", kaže Dejanovićeva i dodaje da će se od 10. decembra krenuti sa organizovanim skriningom u nekoliko sredina. "Kada je reč o nacionalnom programu "Srbija protiv raka", prvo će se organizovati u Lazarevcu, Valjevu i beogradskim opštinama Palilula i Stari grad, a 2013. godine planiramo da to radimo u čitavoj zemlji. Kako će se žene pozivati, zavisiće od sredine do sredine i od zdravstvenog obrazovanja ljudi koji će učestvovati", objašnjava ministarka Đukić Dejanović.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu