Više od vesti
Priprema se novi Zakon o radu 2

Priprema se novi Zakon o radu

Piše: Marina Ilić

Iako većina radnika u Srbiji želi promenu Zakona o radu zbog izrabljivanja, niskih plata, otpuštanja, investitori i poslodavci imaju drugačiji motiv. Oni smatraju da se propisi moraju dodatno liberizovati i na taj način približiti evropskoj praksi, jer u suprotnom neće biti ni reči o novim radnim mestima.

Još uvek se ne precizira kada bi izmene i dopune zakona o radu mogle ući u završnu fazu, ali optimisti se finalnoj verziji nadaju polovinom sledeće godine.

Izvesne su samo dve stvari – zakon će biti izmenjen po preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i radnici će ostati bez starih "socijalističkih povlastica" koje su im bile zagarantovane važećom regulativom.

Predložene izmene

– Ugovor o radu moguće je potpisati i na sam dan zaposlenja, a nije obavezno potpisati ga ranije

– Radni odnos na određeno vreme može da traje do 36 meseci umesto 12

– Prekovremeni rad može da traje i duže od osam časova nedeljno

– Prvi deo godišnjeg odmora može da se koristi u trajanju od dve radne nedelje, a ne tri

– Plaćeno odsustvo može da traje najmanje pet, a ne sedam radnih dana

– Zaposlena žena može da se (na lični zahtev) vrati na posao i pre isteka porodiljskog, ali tada ima pravo na pola radnog vremena

– Novi poslodavac u staroj firmi mora da poštuje kolektivni ugovor najkraće šest meseci umesto godinu dana

– Zaposleni koji je višak ostvaruje pravo na otpremninu samo za period proveden kod poslednjeg poslodavca

– Suspenzija radnika može da traje najduže 15 dana umesto tri kao sada

– Predstavnik sindikata može da dobije otkaz i nakon šest meseci po prestanku obavljanja sindikalne funkcije, a ne posle godinu dana, kako je u važećem zakonu

Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike kaže da radna verzija Zakona sadrži nekoliko ključnih predloga na kojima je, pre svega, insistirao MMF. "Osnovna izmena je produženje rada na određeno vreme. Sadašnji zakon dozvoljava da traje najviše godinu dana, dok bi po novom ovaj rok bio podignut na tri godine. Druga važna izmena se tiče isplaćivanja otpremnina radnicima koji su proglašeni za višak. Umesto da poslednji poslodavac plaća za ceo radni staž, on bi bio odgovoran samo za vreme koje je taj radnik proveo kod njega", kaže Martinović.

Državni sekretar otkriva i da je razmatran predlog da se godišnji odmor raspoređuje drugačije, pa je predloženo da prvi deo odmora može da traje i dve nedelje, a ne najmanje tri kao što je danas.

Nijedan od ovih predloga još nije dobio zeleno svetlo u narodu. Iako je Ministarstvo rada još prošle godine prosledilo prvu radnu verziju članovima Socio-ekonomskog saveta, povratna reakcija je izostala. A oko ove sadašnje najviše prigovora imaju sindikalci.

"Mi ćemo svakako insistirati na socijalnom dijalogu i postizanju pune saglasnosti svih socijalnih partnera jer se radi o sistemskom zakonu. Nametanje bilo kakvih odredaba iz državne administracije dugoročno bi dovelo do problema u primeni zakona", obećava Martinović.

Podpredsednik samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže za "Vreme" da je najava o promeni Zakona o radu neprihvatljiva za sindikat i može da ugrozi ionako mala prava zaposlenih u Srbiji."Ono što je problematično u novom Zakonu je to što ga je pisao MMF i strani investitori koji su malo vodili računa o pravima radnika, odnosno pisano je onako kako to odgovara ljudima koji se bave investicijama, tj. gazdama. Takođe, jedna od osnovnih zamerki je produženje roka rada na određeno vreme sa šet meseci na tri godine jer smatramo da će time zaposleni u Srbiji biti u podređenoj situaciji u odnosu na poslodavaca", objašnjava Mihajlović i dodaje da radnici na određeno vreme sigurno neće imati punu platu koju bi imali radnici na neodređeno vreme, prava na regres, topli obrok ili pravo na otpremninu ukoliko im poslodavac da otkaz.

Sindikalci se slažu u pogledu izmena odredaba Zakona koje se tiču otpremnina. "I mi smo za to da se otpremnine koje se daju radnicima računaju samo kod onog poslodavca kod kog su radili, treba da se napravi red u svemu tome. Međutim, ne vidim da će se mnogo pospešiti zapošljavanje novim Zakonom, jer poslodavac ima određen broj radnih mesta u preduzeću i on time što će nekoga da primi na određeno vreme neće uvećati svoj kapacitet. Ovim delom nećemo umanjiti ni sivu ekonomiju, ni crno tržište, samo ćemo dati mogućnost nesavesnim poslodavcima da još više koriste i zloupotrebljavaju radnu snagu", dodaje Zoran Mihajlović.

Poslodavci pak smatraju da su izmene zakona neophodne jer u pisanju poslednjeg Zakona o radu, na osnovu Zakona o radu iz nekih ranijih socijalističkih vremena, učestvovali su sindikati koji imaju svoje sindikalne organizacije u velikim i srednjim preduzećima.

"Zakon, ovakav kakav je, odgovora više odnosima u srednjim i velikim preduzećima, mada i tamo stvara velike troškove u poslovanju i često nepotrebno birokratizuje odnos poslodavac – zaposleni. Imajući sve to u vidu ove promene su potrebne pre svega zato što će se smanjenjem troškova i birokratskih procedura otvoriti prostor za širenje onih preduzeća koja dobro posluju i otvaranje novih radnih mesta. Poslodavci na nekim mestima su čak i proširili prava zaposlenih (kod mogućnosti za isplatu bonusa i da oni učestvuju u dobiti kompanija), ali su se trudili da pojednostave procedure i skrate nepotrebno duge rokove", kaže za "Vreme" Dragoljub Radić iz Unije poslodavaca Srbije.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu