Više od vesti
BROJ |

Petostruko ubistvo u Žitištu

Tragedija koja ukazuje na jedan od gorućih problema u našem društvu - nasilje nad ženama

Život je izgubilo pet osoba, 22 su ranjene 2 juna oko 01.40 u u kafiću "Makijato» u Žitištu kod Zrenjanina.

Siniša Zlatić (1978), koji je sedeo u kafiću, videvši svoju suprugu, sa kojom je imao pokrenutu brakorazvodnu parnicu, izašao je iz objekta da bi se ubrzo vratio u kafić gde je bilo stotinu ljudi i ispalio više hitaca iz kalašnjikova.

Prvo je ubio svoju suprugu i još jednu žensku osobu, najverovatnije njenu prijateljicu. Nakon toga je nastavio da puca po ljudima koji su se u tom trenutku nalazili u kafiću, prepunom zbog toga što se u Žitištu tog dana odvijao «Pile fest».

Šta je znao Centar za socijalni rad

Meštani kažu da su se Siniša Zlatić i njegova supruga rastali pre oko šest meseci, javio je RTS.

Otac ubijene D. Z. Sveto Savanović, kaže da su Centru za socijalni rad prijavljivali da se Siniša Zlatić posebno pre razvoda nasilno ponaša prema svojoj supruzi tokom brakorazvodne parnice, ali da tamo ništa nisu preduzimali.

"Mi smo se žalili tim institucijama i ja kao otac, a tamo su mi govorili – što se ti mešaš… Pa mešam se zato što razbija, zato što ih tera napolje, hoće dete da skoči u Begej, zašto ga ne pozovete tamo da vidite kakva je osoba. Prijavljivali smo i ona je prijavljivala i ja kao otac i oni su rekli da se ne mešamo", ispričao je za N1 otac ubijene i dodao:

"I kažu: i mi imamo kući, pa se i mi svađamo s našim muževima, pa vamo, pa tamo. Tako da sve to postoji u suštini, te institucije, ali to ništa ne funkcioniše".

Kako je rekao za N1, slavili su dan kad se razvela od njega.

"On je izigravao finog, kako da ti kažem, spolja je finog izigravao, a ovamo je izigravao jednog nasilnika. I mi smo to prijavljivali i prijavljivali i kad je došlo do razvoda mi smo slavili taj dan, da se razvela ona".

( Otac ubijene: Prijavljivali smo ga, slavili smo dan razvoda, N1, 2. jula 2016 )

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, pak, u saopštenju, koje prenosi TV N1 ( Ministarstvo: Centar u Žitištu nije dobio prijavu o nasilju, N1, 2. jula 2016 ) tvrdilo da je na osnovu nadzora koji je u ovom slučaju izvršen, konstatovano je da "stručni radnici nisu percepirali bivšeg supruga kao nasilnika, niti je Centru podneta prijava za nasilje u porodici":

"Povodom tragičnog događaja u Žitištu u noći između 1. i 2. jula 2016. godine, koji je okončan smrtnim ishodom pet osoba, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova saopštavaju da je od petoro preminulih, jedna osoba, pokojna Dijana Zlatić, bila korisnik Centra za socijalni rad Žitišta u okviru usluga porodičnopravne zaštite.

Na osnovu nadzora koji je u ovom slučaju izvršen, konstatovano je da je postupak brakorazvodne parnice u Centru za socijalni rad Žitište vođen u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i okončan po standardima stručnog postupka.

Stručni radnici nisu percepirali bivšeg supruga kao nasilnika, niti je Centru podneta prijava za nasilje u porodici.

Ostali tragično preminuli nisu bili na evidenciji Centra za socijalni rad Žitišta.

Ovaj Centar će sprovesti standardnu proceduru u vezi sa regulisanjem porodičnopravnog statusa maloletnog deteta po hitnom postupku.

Na sastanku koji je tim povodom 2. jula održan u prostorijama opštine Žitište, kome su prisustvovali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Predrag Vuletić, predsednik opštine Mitar Vučurević, pomoćnik ministra za rad Branka Gajić, direktorka Centra za socijalni rad Zrenjanin, Julija Bobek, i direktorka Centra za socijalni rad Žitište, Jelena Ivančević, dogovoreno je da će se organizovati mobilni stručni timovi za pružanje psiho-socijalne podrške porodicama svih nastradalih." ( Saopštenje za javnost povodom tragičnog događaja u Žitištu, Saopštenje Ministarstva za rad , zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 2. jula 2016 )

Protiv Zlatića policiji nije podneta krivična prijava.

Masovno ubistvo je izvršeno ilegalnim oružjem. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je rekao da je osumnjičeni pucao iz automatskog oružja koje je ilegalno posedovao, ada je osumnjičeni čovek koji do sada nije imao nijednu prekršajnu, krivičnu prijavu, ili prijavu za nasilje u porodici, što bi ukazivalo na opasnost.

Vlasnik kafića "Makijato" Ljubomir Milinović izjavio je da su napadača dvojica momaka uspela da savladaju kada je, nakon što je ispalio čitav šaržer, pokušao da namesti novi.

Ministar policije Stefanović je naveo da je policija na mesto događaja stigla za manje od jednog minuta, da su policajci brzo savladali i vezali napadača koji je pokušao da beži, a da su mu meštani oduzeli pušku.

Masovna ubistva u Srbiji

Prethodnih godina su se događala masovna ubistva, pre svega zbog narušenih porodičnih odnosa.

Maja prošle godine se u mestu Martonoš kod Kanjiže dogodila porodična tragedija u kojoj je život izgubilo sedam osoba.

Tom prilikom je Rade Šefer (55) posle venčanja sina ubio snahu Nataliju, njene roditelje Šandora i Karolinu B., svoju suprugu Rozu i njene roditelje J. T. i B. T.

Početkom aprila 2013. godine u mestu Velika Ivanča kod Mladenovca Ljubiša Bogdanović (60) ubio je iz vatrenog oružja 13 komšija, kao i sina i majku.

Krajem jula 2007. godine u Jabukovcu kod Negotina Nikola Radosavljević (32) je iz lovačke puške ubio devet osoba, a teško ranio dve osobe.

U Leskovcu je 27. jula 2002. godine na tri različite lokacije Dragan Cedić (32) iz automatske puške ubio bivšu suprugu Biljanu i šestoro članova njene familije, dok je pet osoba ranio.

Koordinaciono telo Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost zatražio je od policije da pojača kontrolu naoružanja građana, posebno ilegalnog, kako bi se sprečilo ponavljanje slučaja Žitište.

Upozorenje poverenice za rodnu ravnopravnost Brankice Janković:

Uprkos zakonima i strategijama, očigledno je da u sistemu zaštite žene od porodičnog nasilja nešto ne funkcioniše, izjavila je za N1 Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost. Kaže da je neophodna sveobuhvatna analiza sistema, kako bi se sprečila ovakva ubistva.

U saopštenju objavljenom na sajtu poverenice za rodnu ravnopravnost se kaže:

"Masakr u Žitištu kod Zrenjanina, kao i ubistvo žene u selu Drenovcu kod Knjaževca za manje od 24 sata poslednji su alarm svim nadležnim službama i organima da hitno reaguju kako bi se preduzele adekvatne i pravovremene mere za sprečavanje partnerskog nasilja koja se prečesto završavaju smrtnim ishodima, upozorila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Poslednji stravični događaji samo podsećaju da je ovo jedan od gorućih problema u našem društvu i da borba protiv nasilja nad ženama mora da obuhvata efikasno sprečavanje tragičnih ishoda i rad na promeni svesti i sistema vrednosti, odnosno modela međusobnih odnosa u kojima se podrazumeva da žena treba da ćuti i trpi ukoliko želi da sačuva goli život, ističe poverenica.

Važno je još jednom istaći da i mediji takođe imaju odgovornost u suzbijanju rodno zasnovanog nasilja, zbog čega je neophodno da se prestane sa izveštavanjem i emitovanjem programa gde se žene omalovažavaju, diskriminišu i stavljaju u podređen položaj. Kada se tragedija desi, pojedini mediji, nažalost, izveštavaju o događajima na senzacionalistički i u svakom smislu neadekvatan način.

Poverenica Janković poziva sve aktere u društvu i sve nadležene organe – od centara za socijalni rad do policije, tužilaštava, sudova, ali i medije i sve građane i građanke da pokažu najviši stepen odgovornosti kako bi se hitno zaustavilo nasilje nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima."

( Upozorenje povodom nasilja u porodici i partnerskog nasilja, Poverenica za rodnu ravnopravnost,

subota, 02 jul 2016)

Dijagnoza Ombudsmana iz 2012.

Za žrtve nasilja u porodici u Srbiji statistika je sumorna. 2013. godine, 76 ljudi je izgubilo živote u slučajevima nasilja u porodici – od kojih je 45 žena i petoro dece.

Podaci RZS ukazuju da u ukupnom broju podnetih krivičnih prijava protiv punoletnih počinilaca, broj prijavljenih za nasilje u porodici u 2006. godini procentualno iznosi 3,5 odsto a u 2010. godini 6,3 odsto. Dalje, broj optuženih punoletnih počinilaca za nasilje u porodici u ukupnom broju optuženih počinilaca krivičnoih dela u 2006. godini procentualno iznosi 4,1 odsto, a u 2010. godini 7,6 odsto. Najzad, broj osuđenih punoletnih počinilaca krivičnog dela nasilja u porodici u ukupnom broju osuđenih počinilaca krivičnih dela u 2006. godini procentualno iznosi 4,6 odsto a u 2010. godini 8,5 odsto.

Mreža Žene protiv nasilja upozorila je početkom aprila 2011. da svake nedelje u Srbiji nasilnici ubiju po jednu ženu.

Svaka treća ispitanica u istraživanju Viktimološkog društva Srbije sprovedenog 2001. godine je doživela fizički napad od nekog člana porodice (najčešće od strane supružnika i partnera, odnosno bivšeg supružnika i partnera).

U 7 odsto slučajeva, nasilje je bilo izvršeno uz upotrebu noža, pištolja ili drugog oružja, odnosno oruđa. Svaka četvrta ispitanica (26 odsto ukupnog broja žena obuhvaćenih istraživanjem) doživela je pretnje teškim fizičkim nasiljem, ubistvom ili nanošenjem teških telesnih povreda. Skoro svaka druga žena u uzorku (46 odsto od ukupnog broja ispitanica) doživela je neki oblik psihičkog nasilja u porodici: ponižavanje i omalovažavanje, izolaciju, ekonomsko nasilje, pretnje i zastrašivanje i slično.

Po podacima MUP Srbije više od pola miliona građana (589.258) registrovalo je čak 1.189.522 komada oružja. Najveći deo teških zločina, kao i razbojništva i krađe, počinjeni su ilegalnim oružjem, ali više od polovine ubistava i samoubistava u porodičnim okolnostima izvršeno je upravo ovim, legalno posedovanim oružjem.

Pažnju skreće činjenica da je svest o problemima vezanim za rodno zasnovano nasilje jedna od ključnih komponenta u zaustavljanju nasilja nad ženama. Mnogi akti nasilja i diskriminacije se trajno održavaju putem tradicionalnih, stereotipnih društvenih normi i ponašanja za žene i muškarce. Kako bi prevazišli stereotipe i tabue, važno je dobiti i unaprediti saznanja o pravima i pristupu tim pravima i na strani žena, ali i na strani institucija. Mnoge žene ostaju u začaranim krugovima nasilja jer nisu osnažene dovoljnim resursima i znanjem o tome kako mogu pristupiti svojim pravima i koristiti ih. Mnoge od žena koje trpe nasilje ne znaju kako izaći iz kruga nasilja i neke od njih čak ni ne znaju da imaju pravo na život bez nasilja i diskriminacije…

(Poseban izveštaj o situaciji porodičnog nasilja nad ženama u SrbijiOmbudsman, 12. januar 2012

Od pet žrtava, dve žene su preminule na licu mesta, a tri muškarca su podlegli povredama u zrenjaninskoj bolnici, gde je operisano ukupno osam osoba. Troje povređenih upućeno je u Klinički centar Vojvodine, jedna osoba na kliniku u Sremskoj Kamenici, dok su dve osobe prebačene u Klinički centar Srbije. U međuvremenu, RTS-u je potvrđeno da su dve teško povređene osobe na intenzivnoj nezi Urgentnog centra u Beogradu. Devojka koja je sa prostrelnom ranom primljena na Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici podvrgnuta je operaciji, javlja RTV.

Svih 14 povređenih koji su smešteni u Zrenjaninu su u stabilnom zdravstvenom stanju, dva lica koja su smeštena u KC Srbije u Beogradu su operisana i nisu životno ugrožena, od tri lica smeštena u KC u Novom Sadu dva su operisana i stanje im je stabilno, dok je treće lice u teškom zdravstvenom stanju, a povređeni koji je smešten u Sremskoj Kamenici, takođe, je van životne opasnosti.

Nakon ukazane lekarske pomoći u Zrenjaninu, šest osoba je pušteno na kućno lečenje.

U okviru Policijske stanice u Žitištu obezbeđen je tim za psihološku podršku kome se mogu obratiti svi koji imaju potrebu za takvom podrškom.

Vreme protiv nasilja

Petostruko ubistvo u Žitištu 1

Svakih nekoliko dana čitamo o ženama
koje je ubio muž, partner,
bivši partner. U prošloj, 2015. godini,
34 žene su stradale u porodičnom
nasilju. Te strašne smrti predstavljaju
vrh ledenog brega ispod kojeg se nalaze
godine i godine psihičkog i fi zičkog zlostavljanja,
pokušaja ubistava, ucena…
Broj žena koje trpe nasilje nije poznat.
Srbija je još pre više od četiri godine
potpisala Konvenciju Saveta Evrope
o sprečavanju i borbi protiv nasilja
nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska
konvencija), doneto je mnoš-
tvo zakona, protokola, usvojeni su me-
đunarodni dokumenti. Na papiru bi se
reklo da je država učinila sve da spreči
nasilje. Ali kako je onda moguća ova
užasna statistika koja glasi da svakih
deset dana jedna žena bude ubijena?
Srbija jeste napravila određene korake,
ali očigledno je da je to nedovoljno i da
je potrebna snažnija volja da bi se izvesna
rešenja primenila. Postoje oblasti u
kojima je čekanje da se određeni zakon
primeni podnošljivo. Ovde, međutim,
spori koraci znače pretnju za sam život,
a kritika i pritisak da se nešto uradi
borba za isti.
Šta država (ne) radi za žene, žrtve
nasilja? Šta je sa primenom Istanbulske
konvencije? Koliko aktuelno zakonodavstvo
doprinosi borbi protiv nasilja?
Kolika je moć pravosuđa u borbi
protiv porodičnog nasilja? Ovo su bila
neka od pitanja druge po redu tribine u
primena škripi
► PROTIV NASILJA
jun 2016 3
okviru projekta "Vreme protiv nasilja",
u kojoj su učestvovali Brankica Janković,
poverenica za ravnopravnost, Vanja
Macanović, advokatica iz Autonomnog
ženskog centra, Meho Omerović,
predsednik skupštinskog Odbora
za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost
polova, Leila Ruždić iz Kancelarije
za besplatnu pravnu i psihosocijalnu
pomoć žrtvama porodičnog nasilja,
i Tatjana Tagirov, novinarka "Vremena".
Tribinu je vodila Jovana Gligorijević,
pomoćnica glavnog urednika nedeljnika
"Vreme".
Iako je poziv da učestvuju na tribini
upućen Koordinacionom telu za rodnu
ravnopravnost Vlade Republike Srbije,
niko iz tog tela nije došao. Svakako,
to nije gest koji ohrabruje kada
je reč o odnosu izvršne vlasti prema
ovom pitanju…

( ŠTA DRŽAVA ČINI U BORBI PROTIV PORODIČNOG I PARTNERSKOG NASILJA (PDF), Dodatak Vremena broj 1330. od 30. juna 2016 )

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu