Otac kompjutera Apple odlazi

Povukao se Stiven Pol Džobs (Steven Paul Jobs), jedan od osnivač i glavni rukovodilac Epla (Apple) i jedna od vodećih ličnosti u industriji računara i zabave.

Rođen 24. februara 1955. od majke Amerikanke i oca Sirijca, odmah potom dat na usvajanje drugim roditeljima, odrastao je u mestu Kupertino. Pokazao je rani interes za elektroniku. Kao tinejdžer telefonirao je Vilijamu Hjulitu, predsedniku kompanije Hewlett-Packard da bi tražio delove za jedan školski projekat. Dobio ih je, zajedno sa ponudom za posao preko leta u HP-u. Napustio je Oregon’s Reed College posle samo jednog semestra, mada se vratio da sluša časove kaligrafije, što će, kažu, uticati na eleganciju estetike kompjutera Apple i na razuđenost Appleovih fontova.

Ostavio je jedan od svojih prvih poslova, dizajniranje video-igara za Atari, da bi s rancem na leđima lutao po Indiji i probao psihodelične droge, LSD, pre svega i negovao duh drugačijeg, neku vrstu kontra-kulture, traganja za karmom, istinom, ili nečim u šta se mora verovati. «Ne možete spojiti tačke gledajući unapred, već samo gledajući unazad» objašnjavao je svoju filozofiju. Volteru Isaksonu koji mu je pisao biografiju uprkos njegovoj uzdržanosti da daje javne izjave o svom životu, rekao je. „Radio sam mnogo stvari na koje nisam ponosan, na primer način na koji sam se sa 23 godine ponašao kad je moja devojka ostala u drugom stanju, ali ja nemam nikakvih skeleta u svom ormaru kojima ne mogu dozvoliti da izađu napolje…

Džobs se oženio sa Loren Pauel 18. marta 1991. i ima troje dece sa njom. Takođe ima ćerku Lisu Brenon–Džobs sa Kris–En Brenon, kojom se nije oženio. U nezvaničnoj biografiji „Drugi dolazak Stiva Džobsa˝ autor Alan Dojčman navodi da se Džobs zabavljao i sa pevačicom Džoan Baez i insinuaciju neke školske drugarice da je Džobs postao ljubavnik Džoan Baez u velikoj meri zbog toga što je Baezova bila ljubavnica Boba Dilana.

Dok je bio u HP-u, Džobs se sprijateljio sa Stivom Voznijakom, koji ga je impresionirao veštinom sastavljanja elektronskih komponenata i zajedno su se pridružili klubu kompjuterskih hobista u Silicijumskoj dolini (Silicon Valley) i njih dvojica su lansirali firmu Apple Computer Inc. Anegdote kažu da su zapravo počeli pokušavajući da naprave uređaj za (nezakonito) besplatno telefoniranje u međunarodnom saobraćaju.

Druga anegdota kaže da je Džobsu u Atariju poveren zadatak da napravi

štampanu ploču za arkadnu igricu Breakout uz obećani bonus. Džobs je malo

znao o štampanim pločama i dogovorio se sa Voznijakom da ovaj reši

problem i da podele zaradu ukoliko Voznijak uspe. Na iznenađenje

Atarija, Voznijak je uspeo, ali njegov nacrt je bio tako uzan da se

nije mogao umnožiti na proizvodnoj traci. Tada je Džobs rekao

Voznijaku da mu je Atari dao svega 700 dolara (umesto 5000 dolara

koliko je stvarno dobio) i da je Voznijakov deo svega 350 dolara, što

je kasnije pojačalo tenzije među njima dvojicom.

Džobs i Voznijak su napravili svoj prvi komercijalni produkt, Apple 1, u garaži Džobsovih roditelja 1976. ( iste godine kada je Microsoft počeo da razvija softver). Džobs je prodao svoj folksvagen da bi pomogao da se finansira poduhvat. Primitivni kompjuter koji je koštao 666,66 dolara nije imao kibord ni displej, i kupci su upućivani da ih sami nabave.

Iduće godine lansirali su kompjuter Apple II na računarskom sajmu američke Zapadne obale. Mašina je bila hit, i revolucija personalnih računara je počela. Džobs je bio među prvim kompjuterskim inženjerima koji je priznao potrebu korisnika kompjutera za mišem i grafičkim interfejsom, odnosno potrebom da se klikne na ikonicu umesto da se ispisuju komande.

Džobsova kreacija je bio Apple-ov kultni kompjuter Macintosh, lansiran 1984. Postao je multimilioner sa 30, sukobljavao se sa kolegama i posle bitke za moć 1986. bio je otpušten iz kompanije Apple. Kasnije je izjavio da je to što je najuren s posla bila gorka pilula, ali da pretpostavlja da je «pacijentu bila potrebna»: «Ponekad vas život udari ciglom u glavu…», izjavio je 2006. za Njuzvik.

Kupio je Pixar Animation Studios od Džordža Lukasa, i bio jedno vreme rukovodilac Piksara sve dok nije bio prodat Dizniju i formirao NeXT Computer čije se računarske stanice nisu «primile». Takođe je jedan od najvećih deoničara Diznija i član Diznijeve uprave.

Apple je 1996. kupio NeXT, i tako vratio Džobsa. Za godinu dana, Džobs je počeo ponovo da vodi Apple. Bio je stariji i mudriji, ali ne manji perfekcionista nego ranije. Nekoliko godina posle toga lansirao je originalni iPod, mali beli uređaj koji je revolucionisao tzv. portabl muziku.

Sledećih godina Džobs lansira iTunes (2003), MacBook (2006), iPhone (2007), iPad (2010). Sve to za godišnju platu za jedan (1) dolar. Godine 2001. vođena je protiv njega istraga oko akcija vrednih 7.500.000 dolara koje su mu dodeljene navodno po nižoj ceni od deklarisane, ali se ispostavilo da nije bio svestan da krši zakon.

Sredinom 2000-ih, Džobs je imao ozbiljne zdravstvene probleme – u 2004. je objavio zaposlenima da ima kancer pankreasa, izgubio je težinu. Neki su mu čak bili objavili i čitulju. Godine 2009. zbog bolesti šest meseci je bio odsutan s posla u Apple-u. U januaru 2011. uzeo je još jedno odsustvo.

„Vaš posao će ispuniti veliki deo vašeg života i jedini način da njime budete potpuno zadovoljni je da verujete da je ono radite velika stvar, a jedini put do velike stvari je da volite ono što radite. Ako to niste našli, tražite…»

Opširnije u narednom broju „Vremena“.