Odlazak Prve dame Dnevnika

Prvu ženu koja je vodila Dnevnik televizije Beograd 12. marta je pobedila duga i teška bolest. Glas, savršenu dikciju i šarm Dušanke Kalanj pamte generacije.

Na televiziji Beograd radila je od njenog osnivanja 1958. godine. Otmenim držanjem, kulturom govora i rafiniranim smislom za oblačenje obeležila je mladost televizije. Ona, Danka Novović, Staka Novković i Ljiljana Marković davale su ton srpskom jeziku, a profesori su savetovali đake da slušaju i da uče od njih. Rodom je iz Dalmatinske zagore, školovala se u Šibeniku, a engleski jezik i književnost diplomirala na Univerzitetu u Beogradu.

Kako je izjavila u intrevjuu za NIN pre osam godina, „karijera joj je bila prilično nezanimljiva“.

Na televiziji se prvi put pojavila slučajno – bila je u grupi studenata koji su se bavili manekenstvom, za džeparac, i prikazali modnu reviju u televizijskoj emisiji „Porodica i domaćinstvo“. Lola Đukić, Minja Dedić i Skale Mitić, prvaci televizije u to vreme, insistirali su da bude snimljena u krupnom kadru. Ljutilo je to što su svi su dolazili u šminkernicu, zagledali je i bili oduševljeni njenim izgledom. Niti je želela da bude javna ličnost, niti je smatrala da je njen govor posebno dobar (u Šibeniku se govorilo štokavsko-ikavskim govorom sa talijanizmima, pa je kao dete, imala i taj jezik u uhu).

Mića Orlović je ubedio da na televiziji može da radi privremeno, za džeparac. „Privremeno“ je trajalo 40 godina.

Tog 16. juna 1966. održan je Brionski plenum. Prvi put u javnosti procureo je prljav veš koji se odnosio, ni manje ni više nego na Aleksandra Rankovića, prvog čoveka Službe državne bezbednosti (UDBA). Plenum je trajao sat i 45 minuta, a Dnevnik je vodila Dušanka Kalanj. „A nešto pre toga bio je gost kod nas, vodili smo ga da mu pokazujemo prostorije“, priseća se u intervjuu za NIN. „Ja, kao prva dama Dnevnika, sedela sam sa delegacijom i bila slikana za naslovnu stranu ‚Borbe’. Sad to čitam i ne mogu da verujem, šta je neki ugledni rukovodilac rekao za Rankovića. Sve vreme mislim: hoću li posle ovog biti uhapšena? Ili će izbiti neki rat – nemoguće je da se ovo javno govori. Ne znam kako sam to iščitavala sat i 45 minuta, u onoj paklenoj vrućini, bez ijedne greške. (…) Pri tom, svaki put imala sam potrebu da proverim sa sobom, da li je moguće da ja to govorim? Nije bilo lako, rušio se veliki moćnik.“

Četiri godine nakon Brionskog plenuma informativna redakcija televizije Beograd je organizovala prvo branje mimoza u Herceg-Novom. Tada je mimoze obrala Dušanka Kalanj. Sledeće godine to je učinila Jovanka.

Povodom dvadeset godina postojanja Televizije, 1978. godine dobila je Orden zasluga za narod, sa srebrnim vencem.

Bombardovanje RTS-a 1999. pamtila je kao „jedan od najstrašnijih i najtužnijih dana u životu“. Nekoliko sati pre nego što se to dogodilo, otišla je kući.

Iako je potom donela odluku da se više ne slika na televiziji, Slobodan Arežina je 2001. ubedio da vodi „Eks-vesti“ na „studiju B“.