Nobelova nagrada za mir uručena EU

Evropskoj uniji je uručena Nobelova nagrada za mir, 10. decembra u Oslu.

Nagrade su primili predsednici tri najvažnije institucije Unije – Evropskog saveta Herman van Rompej, Komisije Žoze Manuel Barozo i Parlamenta Martin Šulc.

Evropska komisija je obećala da će novac od nagrade, skoro milion evra, dodeliti deci u zaraćenim zonama.

Norveški komitet je odlikovao EU za uspostavljanje šest decenija mira, demokratije i ljudskih prava u Evropi, posle užasa tokom dva svetska rata i ujedinjenja kontinenta.

Ceremoniji je prisustvovala većina evropskih lidera, osim britanskog premijera Dejvida Kamerona koji je odbio da prisustvuje. Britaniju je predstavljao zamenik premijera, Nik Kleg. Prisutni su aplauzom pozdravili predstavnike Nemačke i Francuske, Angelu Merkel i Fransoa Olanda, kada su ustali držeći se za ruke.

U svom govoru predsednik Evropskog saveta, Van Rompej, odao je priznanje posleratnim vođama Francuske i Nemačke koji su podržali EU ujedinjenjem svojih ekonomskih interesa. Takođe, pohvalio je i „tajno evropsko oružje – toliko jako poklapanje interesa, da rat postaje nemoguć“. Tom prilikom je citirao jednog od osnivača EU, Žana Monea, izjavom da je bolje boriti se za stolom nego na bojnom polju.

Dodao je da ekonomska kriza podstiče povratak streotipa, ali da čak ni takve tenzije neće EU vratiti u „tamnu prošlost“.

Govor je završio rečenicom „Ja sam ponosan Evropljanin“, odnosno prilagođenim citatom Džona F. Kenedija – „Ich bin ein Berliner“ koji je izgovorio tokom Hladnog rata.

Predsedavajući Nobelovog komiteta, Torbjorn Jagland je upozorio na rizik od nastanka novog nacionalizma u Evropi i da zemlje moraju da se „drže zajedno“ jer imaju kolektivu odgovornost očuvanja poretka.

Ipak, odluka Komiteta da dodeli Nobelovu nagradu Evropskoj uniji izaziva polemike još od 12. oktobra kada je objavljena. Kritičari i evroskeptici kažu da je odlikovanje „nelegalno“ kao i to da je ekonomska kriza samo otkrila duboke podele u ovom bloku od 27 država članica – nije postignut dugoročni dogovor o budžetu, a evropske zemlje nisu bile u stanju ni da se slože kada je Generalna skupština UN glasala o dodeljivanja statusa zemlje posmatrača Palestini.

Kritike su izražene i u Norveškoj, u kojoj se nagrada dodeljuje i koja je na referendumima već dva puta odbila članstvo u Evropskoj uniji, s obzirom da se tome protivi tri četvrtine stanovništva.

U Oslu je u nedelju, dan pred dodelu nagrade, skoro 1000 članova levičarskih i grupa za zaštitu ljudskih prava izašlo na ulice u znak protesta, a nekadašnji dobitnici istog priznanja, Mejrid Megvajer i Adolfo Perez Eskivel, tražili su da se novčani deo nagrade ne isplati ove godine.

Evropska unija je pod današnjim imenom oformljena 1992, Mastrihtskim ugovorom, ali mnogi njeni aspekti postojali su i ranije, preko raznih organizacija oformljenih pedesetih godina.

Zvanični ulazak Hrvatske u EU 1. jula 2013, otvaranje pregovora sa Crnom Gorom i status kandidata za Srbiju dodatno jačaju proces pomirenja na Balkanu, a poslednjih decenija, mogućnost ulaska Turske u Uniju, takodje je unapredila demokratiju i ljudska prava u toj zemlji, naveo je Komitet.