Studiranje u Indoneziji

Trendovi
Mnogo više sličnosti 2

Mnogo više sličnosti

Godine 2002. Vlada Republike Indonezije počela je sa programom stipendija Darmasisva, koji je omogućio studentima iz Srbije da godinu dana borave u Indoneziji i studiraju jezik, muziku ili umetnost. U 2010. godini te mogućnosti su dobile još jednu perspektivu. Naime, 2010. Vlada Republike Indonezije dodelila je pune stipendije za master studije različitih studijskih profila

Sа početkom demokratizacije Srbije i njenog otvaranja ka savremenijim tokovima razvoja, među studentima je postao trend da, zarad boljih uslova obrazovanja, materijalnog prosperiteta, većih izgleda za kasnije zaposlenje i napredovanja u karijeri, svoje profesionalno usavršavanje nastavljaju negde u svetu. Kada se pomenutim razlozima doda i mogućnost da se odlaskom iz zemlje iskuse čari samostalnog života i upoznavanja drugih kultura i običaja, studiranje u inostranstvu postaje opcija koju nijedan student neće odbiti. Ipak, da li zbog aktuelnih političkih ili medijskih tokova, prilikom ispunjavanja svih ovih ciljeva, studenti se uglavnom okreću zemljama zapadne Evrope ili Sjedinjenih Američkih Država. Dok svaki treći Srbin sanja o letovanju na Baliju, svaki drugi bi trebalo da se zapita nije li samo nedostatak informacija učinio da zaboravimo na zemlju sa kojom prijateljstvo gradimo i održavamo već punih pedeset godina, na zemlju koja je 1961. godine stajala rame uz rame sa slavnom Jugoslavijom u borbi za nezavisnost, iskorenjivanje siromaštva, ekonomski razvoj i suprotstavljanje imperijalizmu i kolonijalizmu, zemlju koja pored prelepih turističkih destinacija može da se pohvali i izuzetno kvalitetnim uslovima obrazovanja, ekonomskim razvojem i privredom u usponu. Blede li naše uspomene na Indoneziju ili tek sad počinjemo da stvaramo nove, mnogo jače i mnogo bolje?

Godine 2002. Vlada Republike Indonezije počela je sa programom stipendija Darmasisva, koji je omogućio studentima iz Srbije da godinu dana borave u Indoneziji i studiraju jezik, muziku ili umetnost. U 2010. godini te mogućnosti su dobile još jednu perspektivu. Naime, 2010. Vlada Republike Indonezije dodelila je pune stipendije za master studije različitih studijskih profila. Među pet studenata, uživaoca ovakve privilegije, sam i ja, student Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu Pađađaran u Bandungu. Kao diplomirani politikolog Fakulteta političkih nauka u Beogradu, sa izuzetno visokim prosekom, mogla sam da se odlučim za bilo koji univerzitet u svetu, ali sam, ipak, odlučila da svoje obrazovanje nastavim u gradu koji nazivaju "javanskim Parizom", gradu koji je odigrao značajnu ulogu u istoriji Pokreta nesvrstanih. Sa tom odlukom moj život je počeo da poprima oblike dokumentarnih filmova o Aziji, koje je do tad bilo moguće posmatrati samo na televiziji.

Bandung je temperaturni raj Jave. Smešten u podnožju vulkana, grad je poznat po klimi koju će većina Azijata okarakterisati kao hladnu, većina Evropljana kao tropsku, mada bih je ja, iskusivši koliko zaista može biti toplo na Javi, svrstala u umerenu. Tokom godine, temperatura varira između 25 i 30 stepeni Celzijusa i izuzetno podseća na temperature koje u Srbiji vladaju u periodu proleća ili rane jeseni. Ne samo da će to olakšati izbor garderobe prilikom pakovanja, već će ostaviti i dodatno mesto u koferu za brojne suvenire i garderobu koju je u Bandungu moguće kupiti po, poređeno sa Srbijom, niskim cenama, i to uz obavezno cenjkanje. Brojni tržni centri, tekstilne fabrike, pazari i pijace omogućavaju ne samo šarolik izbor robe, već predstavljaju prava mala carstva tekstila i tkanina najrazličitijih boja i dizajna.

Ma koliko se činilo da naše zemlje karakterišu razlike koje su nepremostive, ipak ćete otkriti da imamo mnogo više sličnosti nego što se to na prvi pogled čini. Indonežani su poznati po otvorenosti i prijateljstvu koje lako uspostavljaju sa ljudima ma iz bilo kojih religija, kultura ili krajeva sveta da dolaze. Ne samo da će svakidašnje navike dobiti jednu novu dimenziju već će se ovde otvoriti mogućnosti za sticanje nekih novih, nesvakidašnjih i samo Indoneziji svojstvenih. Sasvim obična aktivnost poput odlaska na pijacu postaće nezaboravna uspomena jer će za vama potrčati gomila dece, utrkujući se ne bi li vam pomogla u nošenju namirnica. Papaja, mango, durian, voće strasti, zmaj voće ili tempe, tahu, bakso i gehu samo su neki od mnogobrojnih primera hrane koja se ovde može probati. I mada će vas mešavine slatko-slanih ukusa zaneti, pa ćete jednostavno pasti u iskušenje da ne odbijete ništa što vam se od sunda specijaliteta ponudi, najveća opasnost, pored opasnosti po kilažu, jeste činjenica da je hrana, za naše uslove izrazito ljuta. Tako bi u restoranima ili improvizovanim kioscima brze hrane, poznatim kao varunzima, trebalo izbegavati sve označeno kao "pedas" ili "ljuto". Makar dok vam organizam ne razvije dovoljno snage za borbu sa ovim ljutim neprijateljima. I dok će vrsni gurmani na Javi pronaći svoj raj na zemlji, ni ljubiteljima muzike i plesova neće biti dosadno. Angklung ili aruba su neki od instrumenata u čijim se zvucima može uživati, a predstave Vajang lutaka ili plesova pod maskama deo performansa koji će, pored zabavnog karaktera, dati uvid u tradiciju i kulturu. Brojni hindu i budistički hramovi zadovoljiće i potrebe za arhitektonski velelepnim zdanjima i pokazati da, Indonezija, iako većinski islamska zemlja, zna kako da neguje i poštuje i ostale religije, ali i da ima arhitektonsko nasleđe na kom joj mogu pozavideti mnogobrojne zemlje. Uporedo sa kulturnim uzdizanjem i bogaćenjem i akademska dostignuća neće ostati zapostavljena.

Stipendija, prvobitno, pokriva osmomesečni kurs indonežanskog jezika koji se odvija svakog dana, ali i ukoliko koristite engleski jezik, nepoznavanje istog neće biti izgovor za lokalno stanovništvo da ne ispolje ljubaznost ili pomognu. Druželjubivost je nešto što ovde dolazi do izražaja i kada je reč o učenju, pa tako nije čudno videti grupe studenata koji zajedno sede po slušaonicama ili hodnicima fakulteta i obrađuju pređeno nastavno gradivo. I sami profesori su upoznati sa činjenicom da ste strani student koji se prilagođava novoj sredini i načinu života i kao takvi su otvoreni za bilo koju vrstu saradnje ili kompromisa, ne bi li studiranje i boravak ovde učinili pristupačnijim. To, naravno, ne znači da su lenjost ili neodgovornost nešto što se da tolerisati. Poput bilo kog drugog, čak i najboljeg univerziteta u svetu, kvalitet nastave i obrazovanja na indonežanskim fakultetima ne zaostaje za svetskim trendovima. Mnogobrojni istraživački radovi, obilje literature, što na indonežanskom, što na engleskom jeziku, gostujući profesori, mnoštvo konferencija, seminara, tempo rada, samo potvrđuju činjenicu da sistem obrazovanja u Indoneziji apsolutno ispunjava svetske kriterijume.

I naravno da prvih nekoliko nedelja po dolasku bude teško. Naravno da padne i po koja suza i naravno da se javi sumnja u ispravnost izbora. Ali i tih prvih nekoliko nedelja prođu, a za njima dođu neke nove, ispunjene smehom, uživanjem, nekim novim iskustvima i znanjima, ali i kontaktima, ne samo sa Indonežanima već i ovde prisutnim brojnim studentima iz drugih azijskih i evropskih zemalja ili australijskih i američkih univerziteta. Nedeljama koje će doneti život bez stresa. Život koji se živi polako i spontano. Život koji se živi "po indonežanski" i koji će doprineti da odnosi Srbije i Indonezije i njihovog stanovništva nastave putem razvoja, prijateljstva i kooperacije. Baš onako kako su i započeli pre pola veka.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu