Zumiranje 08, 22. februar 2015.

Zumiranje

Lutanja spoljne politike Srbije

U osmoj emisiji "Zumiranje", gosti Andreja Ivanjija, urednika spoljne politike nedeljnika "Vreme", bili su Dušan Spasojević, diplomata i bivši ambasador Srbije u Turskoj, i Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator dnevnog lista "Politika". Tema emisije bila je spoljna politika Srbije između EU, SAD, Rusije i Kine

Pitanje kojim je Andrej Ivanji otvorio razgovor odnosilo se na to da li Srbija nepokolebljivo ide ka članstvu u EU, počevši od toga koliko je njena spoljna politika nejasna. O tome su stavovi različiti – od toga da je ona konfuzna i nedorečena, da postoje geopolitička lutanja, ali da sa druge strane vlast govori da je strateški cilj članstvo u EU i da tu nema ničeg nejasnog.

Dušan Spasojević smatra da je prilično jasno šta Srbija želi, ali ne i da li su te želje potpuno realne i u kom periodu su ostvarive. "Srbija je izrazila želju da krene ka punopravnom članstvu u EU još 2000. godine i taj put je išao sporo. Treba podsetiti da smo početkom 2001, godinu i po dana nakon bombardovanja, doneli zvaničnu odluku da postanemo punopravni član NATO saveza, a onda nam je trebalo pet godina da budemo primljeni u Partnerstvo za mir. Bili smo blokirani u toj svojoj odluci od nekoliko najvećih članica. Primljeni smo zahvaljujući odluci Džordža Buša, koji je u novembru 2006. na samitu u Rigi podržao prijem Srbije. Spoljna politika je samo izraz unutrašnje politike. U tom smislu, kada rešimo unutrašnju konfuziju, i spoljna politika će nam biti jasna."

CENA NEDOSLEDNOSTI: Odgovarajući na pitanje da li Srbija može da bude članica EU, a da ne bude i članica NATO-a, Boško Jakšić smatra da je to moguće, ali da nije preporučljivo. "Mi smo od 2001. govorili veoma iscrpno o evroatlantskim integracijama i u tom trenutku je podrška članstvu u NATO-u bila vrlo neobična s obzirom na to da su rane od bombardovanja bile sveže. Danas, kada je bombardovanje daleko za nama, pominjati NATO u javnom diskursu postaje izdajnički. Na osnovu toga zaključujem o našoj nekonzistentnosti. Naša nedoslednost će se sada sve više pokazivati jer je na sve većim ispitima. Umeće diplomatije je izuzetno važno; kako se postaviti i izaći iz nekih situacija. Pri tome, naša diplomatija se bolje snalazi u bilaterali, a daleko gore u multilaterali."

Stubove naše spoljne politike čine i EU i Rusija. Ambasadori Moskve i cela Rusija jasno stavljaju do znanja da nemaju ništa protiv članstva u EU, ali je naglašeno da se ne bi baš blagonaklono gledalo na to. U tome su se složili svi sagovornici.

"General Ivašov je na našoj nacionalnoj televiziji rekao da bi to bila katastrofa", rekao je Jakšić. "Setimo se kako je ruski ambasador u Beogradu reagovao kada je Crna Gora saopštila želju da uđe u NATO. Rekao je da sve ruske rakete stavljaju Crnu Goru na nišan. Ne mislim da se oni ustežu, štaviše, Rusija je dugo sve činila da nas uplaši od ulaska u NATO. Ako posmatramo izjave koje dolaze iz naučnih krugova ili instituta, bivših vojnika i generala, sve češće se pominje da EU nije za Srbiju, već da nam je mesto u evroazijskoj federaciji, sa panslovenskom i panpravoslavnom braćom."

Na osnovu toga može se zaključiti da će pritisak Moskve rasti i da će se postavljati direktne prepreke na našem putu ka EU. Praksa je pokazala da nijedna zemlja članica bivšeg sovjetskog bloka nije postala članica EU pre nego što je postala članica NATO-a. Ovakav scenario je u slučaju Srbije moguć, ali činjenicom neulaska u NATO, produžićemo proces na putu ulaska u EU, smatra Jakšić.

Dok je Boris Tadić bio predsednik Srbije, mantra naše spoljne politike glasila je "I Kosovo i EU", a sada ta mantra glasi "I Rusija i EU". Međutim, iz Brisela i Berlina sve vreme dolaze signali da Srbija ne može da glumi ekvidistancu, nesvrstanost i neutralnost i da je veoma lepo što ima dobre odnose sa Rusijom, ali da može da ih iskoristi samo kao neko ko je u taboru evropskih zemalja.

NEUTRALNOST ILI HRABROST: Kada je reč o neutralnosti Srbije po pitanju ukrajinsko-ruskog konflikta, Spasojević smatra da uvek treba držati poziciju koja najviše odgovara našim interesima: "Mi ne možemo da postanemo punopravan član EU u narednih pet godina. U programu Junkerove komisije je vrlo jasno da Srbija neće u njenom mandatu postati punopravan član, šta god radili. Za to vreme će ukrajinska kriza proći, a sankcije će biti ukinute. Ne vidim logiku u tome da uvedemo sankcije Rusiji. Nikome nismo uveli sankcije zbog priznavanja Kosova, pa ne vidim razlog da to radimo i zbog tamošnje situacije."

Jakšić smatra da je potrebno hrabrije postupati oko ukrajinske krize: "Hrabrost koju je pokazao Milo Đukanović je državnička hrabrost. Državnici su ti koji ne mogu da vode populističku politiku i da samo vode računa o tome kako će proći na narednim izborima. Trebalo bi da povuku neke hrabrije poteze. To nedostaje. Plašim se da će taj period čekanja biti ispunjen greškama u koracima kojima ćemo se zameriti i EU i Rusiji, obema stranama sa kojima želimo izvanredne odnose. Pre tri dana je Parlamentarna skupština OEBS-a zasedala u Beču i doneta je odluka da u sastavu ruske delegacije ne može da bude žena koja predstavlja Krim. Iza te odluke stoji i Dačić, kao predsedavajući OEBS-a; dobili smo minus u Moskvi. Onda nešto drugo uradimo i dobijemo minus u Briselu. Plašim se da ćemo izudarani i sa jedne i sa druge strane, prepuni modrica, završiti predsedavanje OEBS-u."

Govoreći o tome da li će Srbija moći da postane članica EU, a da ne prizna Kosovo, Spasojević kaže da je to tabu tema: "O tome niko ne govori javno, ni u Briselu, ni u Beogradu. Formalni uslov još nije postavljen, ali ja verujem da će biti pritisaka, pogotovo od zemalja koje su najuticajnije u EU, a priznale su jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i aktivno podržavaju čitav taj proces. Oni će pokušavati da nas uslovljavaju u bilateralnim odnosima stavljanjem veta. Ni u Uniji nema jednoglasnosti kada je reč o tome – pet zemalja članica nije priznalo nezavisnost Kosova."

Uprkos tome što Vlada Srbije govori da nepokolebljivo idemo ka EU i da smo prešli onu tačku posle koje nema povratka, nerešena su brojna pitanja, od statusa Kosova, stava prema ukrajinskoj krizi, članstva u NATO-u. Boško Jakšić apsolutno ne veruje u nepokolebljivost nijedne strane, ni Beograda, a ni Prištine: "Pregovara se isključivo zbog pritiska. Da nema pritiska Brisela i odvojene želje Kosova i Srbije da uđu u EU, mi nikada ne bismo međusobno razgovarali. Sve o čemu se pregovara je u velikoj meri nametnuto. Da će Srbija morati da prizna Kosovo, to je potpuno jasno."

Tokom razgovora bilo je reči i o regionalnoj saradnji i politici koju vodi ova Vlada kada su odnosi u regionu u pitanju. Popravljeni su odnosi sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom, ali su mnoga pitanja u odnosima sa Hrvatskom i dalje otvorena. Spasojević je u tom smislu veliki pesimista: "Beograd je u mnogo navrata bio naivan i potcenjen je antisrpski osećaj koji dominira u hrvatskoj politici. Mislim da će oni koristiti svaku priliku da štite bilateralne interese koristeći se plaštom EU. Mi smo u periodu hladnog mira sa Hrvatskom i moramo te odnose racionalno da posmatramo."

Jakšić smatra da je loše to što se veliki značaj daje istoriji u odnosu na dnevnu politiku: "Odnosi Srbije i Hrvatske u svetlu evropskih integracija su dvadeset osmi deo ukupnih odluka. Svaka odluka mora da prođe konsenzus 28 država, Hrvatska je jedna od njih. Ona može da iskoristi neke stvari u našim odnosima, ali ne zaboravimo da i ona kao punopravna članica podleže određenim pravilima EU, koja neće tako olako dozvoliti da nas Hrvati pritiskaju. Moram da priznam da je mini-serijal regionalnih poteza koji vodi ova Vlada jedna od retkih stvari koje zaslužuju pohvalu."

Iz istog broja

ZUMIRANJE – 120. EMISIJA

Borba za dostojanstvo i opstanak medija

ZUMIRANJE – 119. EMISIJA

Šest meseci protesta

ZUMIRANJE – 116. EMISIJA

Lični angažman kao mera pristojnosti

ZUMIRANJE – 115. EMISIJA

Ima li pravde u Srbiji

ZUMIRANJE – 114. emisija

Dometi građanskog protesta

ZUMIRANJE – 113. emisija

Vučić glumi da sve zna

ZUMIRANJE – 112. EMISIJA

Ko priziva nasilje

ZUMIRANJE – 111. EMISIJA

Svi naši mitinzi

ZUMIRANJE – 110. EMISIJA

Zašto kaska ekonomija Srbije

ZUMIRANJE 104, 27. novembar 2018.

2018. godina u retorvizoru

ZUMIRANJE 97, 8. novembar 2018.

Stranputice srpske spoljne politike

ZUMIRANJE 96, 1. novembar 2018.

Srpska posla i Nemačka

ZUMIRANJE 95, 25. oktobar 2018.

Šta nas još čeka od Vučića

ZUMIRANJE 94, 18, oktobar 2018.

Advokatura i kriminal

ZUMIRANJE 93, 11, oktobar 2018.

Cirkus Aleksandra Vučića

ZUMIRANJE 92, 14. jun 2018.

Gde je Srbija u novom hladnom ratu

ZUMIRANJE 90, 31. maj 2018.

Sve laži Srbije

ZUMIRANJE 89, 24. maj 2018.

Sve igre u srpskom fudbalu

ZUMIRANJE 88, 17. maj 2018.

Izbori u Demokratskoj stranci

ZUMIRANJE 87, 10. maj 2018.

Spoljna politika Aleksandra Vučića

ZUMIRANJE 86, 3. maj 2018.

Srbija, Hrvatska, Vulin i diplomatija

ZUMIRANJE 85, 26. april 2018

Ne damo naše aerodrome

ZUMIRANJE 84, 19. april 2018.

Nedostupnost informacija

ZUMIRANJE 83, 12. april 2018.

O prinudnim iseljenjima

ZUMIRANJE 82, 22. mart 2018.

Ustavni javašluci

ZUMIRANJE 81, 15. mart 2018.

Veliki povratak mafijaških ubistava

ZUMIRANJE 79, 1. mart 2018.

Ko pobeđuje da odlučuje

ZUMIRANJE 80, 8. mart 2018.

Brisani prostor beogradskih izbora

ZUMIRANJE 78, 22. februar 2018.

Ko će biti gradonačelnik

ZUMIRANJE 77, 15. februar 2018.

Da li će Beograd biti oslobođen

ZUMIRANJE 76, 8. februar 2018.

Ko da ode, a ko da se ne vrati

ZUMIRANJE 75, 1. februar 2018.

Ne zaboravite Savamalu

ZUMIRANJE 73

Opkoljeni SNS-om

ZUMIRANJE – 105. EMISIJA

Kako su protesti promenili Srbiju

ZUMIRANJE 65

U susret izborima

ZUMIRANJE 63

Ćirilica i mi

ZUMIRANJE 60

TAJNE SLUŽBE

ZUMIRANJE 59

Libijska veza

ZUMIRANJE 57

Mediji u Srbiji

ZUMIRANJE 54

Peglanje izbora

ZUMIRANJE 52

O KONTROLI IZBORA

ZUMIRANJE, NAJAVA NOVE SEZONE

OD 18h UŽIVO!

VREME FILM

Pad Krajine

Zumiranje 46, 15. jun 2016.

Država se urušila u Hercegovačkoj

Zumiranje 45, 8. jun 2016.

Skriveno lice Skupštine

Zumiranje 44, 1. jun 2016.

Kako je nestala pravna država

Zumiranje 43, 25. maj 2016.

Noćno rušenje i noćno smenjivanje

Zumiranje 42, 19. maj 2016.

Čiji je grad

Zumiranje 41, 11. maj 2016.

Rušenje Beograda na vodi

Zumiranje 40, 5. maj 2016.

Srbija posle izbora

Zumiranje 39, 27. april 2016.

Lokalna iznenađenja

Zumiranje 38, 19. april 2016.

Šta nas čeka posle izbora

Zumiranje 37, 13. april 2016.

Promocija Napredne knjige

Zumiranje 35, 30. mart 2016.

Može li vlast da stane u jednu knjigu

Zumiranje 34, 23. mart 2016.

Beli listići i posledice

Zumiranje 33, 16. mart 2016.

Društvene mreže i izbori

Zumiranje 32, 9. mart 2016.

Politika i navijači

Zumiranje 28, 20. decembar 2015.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Zumiranje 31, 2. mart 2016.

Odnos javnosti prema vlasti i opoziciji

Zumiranje 30, 25. februar 2015.

Zašto će biti raspisani vanredni izbori

Zumiranje 29, 30.DECEMBAR.2015.

Politički status Vojvodine

Zumiranje 27, 4. decembar 2015.

Kako usporiti globalno zagrevanje?

Zumiranje 26, 1. decembar 2015.

Ima li dogovora u Parizu?

Zumiranje 24, 12. novembar 2015.

Kakva opozicija treba Srbiji

Zumiranje 23, 1. oktobar 2015.

Novinari i vlast

Zumiranje 22, 21. jun 2015.

Levica, desnica, centralno

K. S

Zumiranje 21, 14. jun 2015.

Da li treba prodati Telekom?

priredila Katarina Stevanović

Zumiranje 20, 7. jun 2015

Šta koči Zakon o udžbenicima

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 19, 31. maj 2015.

Nova mafija među nama

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 18, 24. maj 2015.

Aleksandar Vučić i nevladin sektor

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 17, 17. maj 2015.

Pad podrške ulasku u EU

Zumiranje 16, 26. april 2015.

Godina ili hiljadu dana vlade

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 15, 19. april 2015.

Političkom marketingu nedostaje proizvod

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 14, 5. april 2015.

Šešelj kao paradigma sadašnje vlasti

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 13, 29. mart 2015.

Sećanje na Stojana Cerovića

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 12, 22. mart 2015.

Šta je mutno u Beogradu na vodi

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 11, 15. mart 2015.

Ko upravlja Zvezdom i Partizanom

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 10, 8. mart 2015.

Žene su instrument društva

Priredila: Katarina Stevanović

Zumiranje 09, 1. mart 2015.

Šta predviđa dogovor sa MMF-om, a šta se krije od građana

Priredio: Radmilo Marković

Zumiranje 07, 15. februar 2015.

Društvene mreže su centar informisanja

 

Zumiranje 06, 8. februar 2015.

Neprijatelj države je svako ko nešto pita

K. S

Zumiranje 05, 1. februar 2015.

Ko se boji Sirize

r. m

Zumiranje 04, 25. januar 2015.

Imamo lipravnu državu

K. S

Zumiranje 03, 18. januar 2015.

Nemamo elitu, imamo oligarhiju

J. G

Zumiranje 02, 11. januar 2015.

O kumovima, budžetu, novim tajkunima i Telekomu

r. m

Zumiranje 01, 28. decembar 2014.

Čestitost u današnjem vremenu

M. R

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu