Izborni uslovi
Satima posle završetka mirnog protesta u Hajd parku, vodila se bitka
između policije i demonstranata, naročito na Trafalgar skveru, gde su
napali policiju drvenim motkama i malim kantama za smeće. Prava bitka
se odigrala oko takozvanog olimpijskog sata, koji pokazuje vreme do
početka olimpijskih igara u Londonu. Jedan demonstrant je pokušao da
razbije taj sat, policija je krenula da ga uhapsi, a sledećeg minuta
stotinak demonstranata je napalo i policiju i sat na Trafalgar
skveru. Jedna učesnica događaja, koju BBC identifikuje pod imenom
Sofija, pričala je da ne može da veruje svojim očima, da u životu nije
videla tako brzu eskalaciju nasilja: staklo svuda, policija bije ljude
i vuče ih po podu… Po izveštaju jednog „Gardijanovog“ blogera na
Tafalgar skveru se oko 9 sati uveče okupilo oko 2000 ljudi, a viđeno
je i nekoliko šatora postavljenih kraj postolja Nelsonovog spomenika
dok su demonstranti pokušavali da od Trafalgara naprave Tahrir skver.
U deset i dvadeset uveče leteli su molotovljevi kokteli.
Pre toga, oko sedam uveče požar je izbio u Džermin stritu blizu
Pikadilija – demonstranti su prosuli smeće i nabacali razne drvene
predmete i napravili vatrenu barikadu.
Policija koja je opkolila Trafalgar skver, puštala je demonstrante da
napuste opkoljeno „bojište samo u malim grupama. Oko ponoći situacija
se smirila.
Demonstracije su imale socijalni karakter, u svojim ekstremnijim
izlivima i oštri antikapitalistički, a samo u nekim detaljima i
antimilitaristički. Demonstranti su, na primer, u kasnim večernjim
satima vikali „Welfare not warfare!“, „Blagostanje, a ne ratovanje“, a
u masi transparenata u mirnom maršu, na jednom transparentu je pisalo
„Cameron the Butcher of Britain“, „Britanski kasapin“.
Tokom dana uhapšeno je 214 osoba. Povređeno je 66 ljudi, među njima
31 policajac, 11 osoba je podvrgnuto bolničkom tretmanu. Povrede su
opisane kao manje, teškoće sa disanjem, ali i prelomi.
Političari i policijski zvaničnici nisu štedeli reči u opisu te grupe
demonstranata. Laburistički lider Ed Miliband kaže da nema izgovora za
akte nasilja, ministar policije ih naziva „malom manjinom
individualaca koja je nameravala da izazove nerede“. Jedan policijski
komandir upotrebio je izraze „bezumni vandalizam“, i „huliganizam koji
nema veze s protestom“. To su prihvatili i mediji: „Sandi tajms“ ih
naziva „anarhističkim siledžijama“, a „Indipendet“ umerenijim tonom
piše kako se te noći dok je policija vodila bitku na Trafalgar skveru
pokazalo kako je lako da grupa od nekoliko stotina ljudi ugrabi
priliku za sporadične akte nasilja.
Talas socijalnih protesta koji su prethodnih meseci iskusili Pariz, Atina, Madrid, stigao je i u London. U subotu 26. marta bile su najveće demonstracije u Londonu u poslednjih osam godina, od početka rata u Iraku: po BBC bilo je 250.000 učesnika u protestu protiv mera britanske vlade, po listovima Gardijan i Indipendent bilo je možda i 400.000 demonstranata, a po organizatoru, sindikatu Trejd junion kongres bilo je «pola miliona demonstranata». Sindikati su angažovali oko 800 autobusa i iznajmili desetine vozova da bi prevezli demonstrante u London, dok mnogi nisu bili u prilici da doputuju zbog velike potražnje voznih karata.
Demonstracije su nazvane Marš za alternativu, a protestovalo se protiv programa štednje britanske vlade, koji podrazumeva smanjenje troškova u narednih pet godina za više od 80 milijardi funti i ukidanje oko 500.000 radnih mesta u javnom sektoru. Sindikati traže da se vlada koncentriše na ekonomski rast, uz pravednu poresku politiku.
Laburistički lider Ed Miliband, koji nije učestvovao u demonstracijama, govorio je masi u Hajd parku. Demonstracije su protekle mirno, u karnevalskoj atmofseri, a neki su taj marš i najavljivali kao karneval građanske neposlušnosti: maskirani ljudi, limeni doboši, horovi, performersi. Hiljade demonstranata je lupalo u bubnjeve, duvalo u pištaljke i uzvikivalo slogane dok se masa kretala ka Trafalgar skveru. Kada je masa prolazila pored vladine adrese Dauning strit 10, demonstranti su urlali i bukali.
Tri sata posle početka sindikalnog marša u 12 sati po londonskom vremenu demonstranti su sa stotinama sindikalnih zastava prolazili pored britanskog parlamenta na putu za Hajd Park. U koloni je bilo i porodica s decom. Protestu su se pridružili i studenti Londonskih univerziteta, pošto su se studentski aktivisti prošlogodišnjeg protesta protiv smanjivanja donacija za obrazovanje nedeljama pripremali za ove demonstracije. Maršu se pridružilo i 50 Gurki iz Nepala, ratnih veterana koji su se borili na strani Britanaca u II svetskom ratu, a sada mere štednje pogađaju i njih.
Jedna grupa demonstranata je pokušavala da izbegne da bude okružena kordonima policije koja je bila prisutna u značajnom broju i igrala „mačke i miša“ s demonstrantima. Na obezbeđenju Marša za alternativu i na obuzdavanju demonstranata angažovano je 4.500 policajaca. Grupa za ljudska prava Liberti angažovala je 100 posmatrača da nadgledaju policijske akcije. Poveđena su četiri policajca, uhapšeno 13 demonstranata. Jedna manja grupa, po BBC od oko 300 maskiranih demonstranata, po Gardijanu 1000, izazvala incidente u Vest Endu, gde su napadali na radnje i na banke. Zapravo napadnute su mnoge radnje u Oksford stritu, Sohou i Pikadiliju, a na policiju koja je pokušavala da zaštiti privatnu imovinu bacali kese s farbom, staklene flaše, sijalice napunjene amonijakom i različite projektile. Mala grupa demonstranata napala je i hotel Ric na Pikadiliju. Druga grupa je zapalila maketu trojanskog konja na Oksford cirkusu. Na nekim radnjama izlozi su razbijeni, a na nekim bankama u Oksford stritu prozori su polupani. Grupa maskiranih demonstranata, po nekim izveštajima, anarhista obučenih u crno, maskiranih maramama, fantomkama ili kacigama, probila je jedan slabiji policijski kordon, provalila je u robnu kuću luksuznih kultnih britanskih proizvoda proizvoda Fortnum and Mason i ostala unutra. Policija ih je opkolila, pa je atmosfera postala prilično napeta. Roba u luksuznoj radnji je pobacana, rasturena i pretvorena u haos. Po izveštaju Rojtersa, jedna grupa provalila je u banku HSBC. Razbili su i izlog na restoranu McDonald’s. Oštećeni su i osiguravajuća kuća Lloyds i kompanija kafe Starbucks. Napadani su zapravo „brendovi“ savremenog kapitalizma.
Mnogi iz te grupe demonstranata nosili su crne i crvene zastave. Uzvikivali su: «Čije su ulice, naše su ulice!» i «Ne, štednji!»
Izveštač Indipendenta povezuje ih sa Socijalističkom radničkom partijom, možda najjačom partijom krajnje levice u Britaniji. Neki izveštači ovu grupu demonstranata povezuju s grupom UK uncut, čiji naziv predstavlja igru s rečju cut, seći, štedeti. Oni su preko društvenih mreža upućivali ovakve pozive: 11:30 pre podne skup izpred Teatra na Južnoj obali radi marša u bloku UK Uncut; 2:00 popodne simultane okupacije poreskih vrdalama i banaka duž Oksford strita; 3:30 sakupljanje na Okford cirkusu, spremi za masovnu okupaciju supertajne mete… Objavljivali su i takozvane akcione mape sa ucrtanim „metama“. Policija je, na primer posebno obezbeđivala prodavnicu Vodafona ucrtanu u jednoj od takvih akcionih mapa. Skotland jard ih ne povezuje sa sindikatima koji su organizovali Marš za alternativu.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
