DOKUMENT

Više od vesti

Ljutnja na razbijeno ogledalo

Novinare su napadali predsednik države i njegov savetnik, premijer, ministri, poslanici, lokalni političari i partijski funkcioneri, obični i komunalni policajci, biznismeni, pevači i građani DOKUMENT: Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava za 2015

Ljutnja na razbijeno ogledalo 1

Sloboda medija jedno je od najugroženijih ljudskih prava u 2015. godini uticaj vlasti na uredjivačku politiku je velik,

a povećan je i broj napada na novinare.

Veoma je proširen uticaj vlasti na uredjivačku politiku medija, a široka tabloidizacija, izuzetno težak ekonomski položaj i široko i svakodnevno kršenje profesionalnih standarda su uzroci takvog stanja.

Stepen slobode medija u 2015. godini našao se pred najvećim iskušenjima u 21 veku rečeno je 23. marta na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava za 2015..

***

Većina medija vrlo blagonaklono izveštava o koaliciji na vlasti i pozitivno izveštava o Vladi Srbije i premijeru, dok aktuelna vlast svaku kritičku primedbu procenjuje kao pokušaj rušenja premijera i vlade i koristi pritom termine "plaćenici" i "neprijatelji", rekao Protić.

"Aktuelna vlast shvata novinarstvo kao PR delatnost, sa isključivim ciljem njene promocije. Istovremeno, Srpska napredna stranka napada političke protivnike neprimerenim, nepristojnim populističkim rečnikom i u to se uključuju i neki drugi politički lideri", ocenio je Protić.

Prema njegovim rečima, ljudi iz vlasti i oni bliski njoj su shvatili privatizaciju medija koja je završena prošle godine kao mogućnost da preko privatnih vlasnika utiču na medije, kao i da se novac od projektnog sufinansiranja iskoristi u propagandno-političke svrhe.

"Kao primer daću da je za 300.000 evra Radojica Milosavljević, nekadašnji pomoćnih gradonačelnika u Kruševcu, član SPS, kupio osam medija. Kupio je TV Kruševac za 14.000 evra, a od grada je na ime projektnog sufinasiranja tog istog medija inkasirao 17.000 evra ili 3.000 evra neto dobitka", kazao je Protić.

On je rekao da izveštaj ukazuje i na to da su napadi na novinare u 2015. godini bili daleko brojniji, nego prethodne godine.

Bilo je oko 60 napada, 32 fizička, a tu se , kako je naveo, i ne pominju kampanje, poput poslednje protiv urednika KRIK-a Stevan Dojčinovića.

"Ovakva situacija ima dvostruki efekat prvo krše se ljudska prava ljudi koji rade u medijima, a sa druge strane i ljudska prava svih ostalih gradjana jer nemaju verodostojne, tačne i pravovremene informacije zbog čega počinju da veruju u virtuelni sve, koji im se servira, a koji se znatno razlikuje od stvarnog", zaključio je Protić.

U izveštaju o ljudskim pravima za 2015. godinu je navedeno da su u primeni medijskih zakona uočeni brojni problemi koji su posledica nepostojanja političke volje, ali i zato što su zakoni nedorečeni, bez adekvatnih nadzornih mehanizama i bez ikakvih sankcija.

Navedeno je i da je javno oglašavanje netransparentno i jedno od najvažnijih načina pritiska na uredjivačku nezavisnost medija.

( Izveštaji o stanju ljudskih prava Beogradski centar za ljudska prava )

(Videti takođe: Serbia: Investigative portal claims to be monitored by pro-government tabloid Mapping Media Freedom18/03/2016 )

Beogradski centar za ljudska prava: Položaj novinara je zabrinjavajući

Broj napada, pretnji i ometanja novinara u obavljanju posla je u porastu a kažnjavanja onih koji to čine su retka. Narasli su pritisci, posebno od strane vlasti, a pogoršan je ionako težak materijalni položaj medija i novinara, čemu je značajno doprineo i najnoviji talas privatizacije.

Savet Evrope ocenjuje da se sloboda izražavanja u Srbiji sreće s mnogim ozbiljnim problemima i izražava zabrinutost zbog "previše bliske veze" mnogih medija sa političarima i tajkunima.

Stejt department ističe da je primetno maltretiranje novinara i pritisci u pravcu autocenzure, Amnesty International konstatuje da je Vlada Srbije pojačala uticaj na medije, a organizacija Reporteri bez granica zaključuje da se situacija u srpskom medijskom prostoru pogoršala.

Prema izveštaju organizacije Indeks cenzure Srbija je na trećem mestu na listi evropskih zemalja koje su, od maja 2014. do aprila 2015. najviše kršile medijske slobode.

Ove ocene deli i Savet za borbu protiv korupcije koji je u svom izveštaju o medijskom vlasništvu naveo da postoji netransparentnost vlasništva i finansdiranja medija, da je privatizacija izvedena na zabrinjavajući način, ukazuje na cenzuru i autocenzuru i tabloidizacija medija konstatujući da sve ovo parališe sistem javnog informisanja u Srbiji.

Slične su i primedbe Zaštitnika građana uz konstataciju da medije i novinare koji iznose kritičko mišljenje izvršna vlast često naziva stranim i tajkunskim plaćenicima i ljudima koji ne vole državu.

Prema istraživanju "Aktivizam građana u Srbiji" može se zaključiti da i građani nemaju visoko mišljenje o medijima i da samo 13 odsto ispitanika veruje medijima.

Mada se prema anketi o stanju i integritetu javnih medija Biroa za društvena istraživanja po kome manje od jedne petine ispitanika smatra da im mediji pomažu u donošenju odluka, a samo jedna četvrtina misli da im mediji koriste u ostvarivanju njihovih prava i interesa, moglo zaključiti da je uticaj medija na stavove građana veoma mali ipak je upadljivo da je tiraž tabloida koji uglavnom objavljuju neproverene informacije najveći.

U 2015. godini je izlazilo 14 dnevnih listova (tri regionalna, dva sportska, jedan ekonomski i jedan besplatan).

Preciznih podataka o tiražu nema, mada se prema nekim istraživanjima u Srbiji dnevno proda oko 400.000 primeraka dnevnih novina, a podaci govore da je tiraž dnevnih novina pao za 40 odsto u poslednje tri godine.

Položaj novinara je zabrinjavajući. Po popisu iz 2011. godine u medijskoj sferi je bilo 53.181 zaposlenih, a Nacionalna služba za zapošljavanje je na kraju 2014. godine objavila da ima 1.149 novinara a ta cifra se najverovatnije u 2015. godini uvećala za još najmanje 870 zaposlenih u medijima koji su posle privatizacije dobili otkaz, tako da je razumljivo što samo 4 odsto stanovnika Srbije želi da se bavi novinarstvom.

U toku 2015. godine otkazi i štrajkovi su bili česti. Javni servis je u julu otpustio 239 honorarano zaposlenih, u aprilu je oko 30 novinara i saradnika koncerna Ringier dobilo otkaz sa sumnjivim obrazloženjima zbog čega je protestvovala i Evropska federacija novinara.

U aprilu su štrajkovali zaposleni u Privrednom pregledu zbog neisplaćenih plata353 a u septembru je direktor Radio Leskovca podneo ostavku jer je lokalna samouprava zaposlenima dugovala osam zarada za 2014. godinu.

Polovina zaposlenih u državnoj novinskoj agenciji Tanjug, koja nije privatizovana jer nije bilo zaiteresovanih kupaca u dva kruga privatizacije, a zbog isteka roka nije ni organizovana podela besplatnih akcija zaposlenima dobila je usmeno otkaz.

Istrage povodom ubistava novinara Milana Pantića i novinarke Dade Vujasinović još uvek su u fazi istrage i nema indicija da se odmaklo daleko u istrazi ova dva ubistva. Samo je u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije (u aprilu 1999. godine) podignuta optužniva i počelo suđenje, ali postupak teče veoma sporo. Za pet meseci trajanja procesa saslušano je samo pet svedoka pa, obzirom da ih ima oko stotinu, advokati očekuju da će proces trajati godinama.

Napadi na novinare, medije i njihovu imovinu su u 2015. bili češći nego godinu pre. Po medijima koje su, za potrebe ovog izveštaja pratili saradnici Centra. Zabeleženo je najmanje 60 napada, od kojih su 32 bili fizički. Novinare su napadali predsednik države i njegov savetnik, premijer, ministri, poslanici, lokalni političari i partijski funkcioneri, obični i komunalni policajci, biznismeni, pevači i građani.

Zabrinjava da pretnje upućene novinarima gotovo svakodnevno tužilaštva pa ni sudovi ne tretiraju kao ozbiljne i neposrednje pretnje na život i telo i uglavnom ih odbacuju.

S druge strane, protiv novinara se često podnose tužbe, najčešće za povredu časti uz zahtev za naknadu štete, a još češće su izloženi neopravdanim i oštrim kritikama pojedinaca na vlasti.356 U situaciji kada se društvo suočava sa zabrinjavajućim opadanjem moralnih vrednosti ne čudi da se i moralni standardi novinarske profesije sve češće dovode u pitanje. Tome doprinosi pre svega tabloidizacija medija, ali i zabrinjavajući porast rijaliti programa na elektronskim medijima koji ne poštuju osnovne standarde profesije.

Posebno je problematično što ove programe emituju tri televizije sa nacionalnom pokrivenošću –Tv Pink, TV Hepi i TV B92. U dva nagledanija rijalitija, Parovi TV Hepi i Farma TV Pink često se prikazuju nasilne scene, nemoralno je i ponašanje jednog broja učesnika u ovim programima, zabeležena su i omalova- žavanja maloletnih žrtava nasilja, vređanje na nacionalnoj osnovi, podsticanje na kriminal i optužbe za njega.357 Učesnici rijaliti programa su više puta izjavljivali da ispunjavaju sve zahteve produkcije koja im čak nudi i dodatni honorar za svlačenje, svađu i psovke, ali su priznali da to sve rade i zbog sopstvene promocije.

Pojedini dnevni listovi, pre svega Kurir i Blic, svakodnevno i iscrpno obaveštavaju javnost o dešavanjima u rijaliti programima. Regulatorno telo za elektronske medije (REM), samo jednom je reagovalo pa je na 24 sata zabranilo emitovanje rijalitija Parovi na TV Hepi. Sve ovo i još mnogo slučajeva neprofesionalnog odnosa novinara prema tako važnm poslu i ulozi koju mediji treba da igraju u zaštiti i promovisanju javnog interesa stavilo je novinarsku profesiju na velika iskušenja. Preostaje da se vidi da li će novinari uspeti da odbrane struku, da se izbore za bolji položaj u društvu i za više poštovanja pojedinaca na vlasti.

Nadu da će se to desiti daju novinari koji su odoleli svim vrstama pritisaka i hrabro nastavljaju da igraju korisnu ulogu, da obaveštavaju javnost o važnim temama, da sučeljavaju različita mišljenja, da otvaraju javnu debatu o važnim društvenim temama.

Nadu pojačava i upornost novinarskih udruženja u organizaciji protesta povodom neprimerenog ponašanja ministra odbrane, Bratislava Gašića koji je vređao novinarku B92 zbog čije doslednosti je premijer morao da ga smeni. I pored smene koja je bila jedan od zahteva novinara protesti se nastavljaju, neki mediji počinju slobodnije da izveštavaju a građanima ostaje da izaberu šta ih od svega što medijski servisi nude žele da vide, čuju ili pročitaju.

Ljudska prava u Srbiji 2015., Beogradski centar za ljudska prava

Ljutnja na razbijeno ogledalo 2
( Mapping Media Freedom )

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu