Vreme broj 1173. na kioscima 27. juna 2013.

Više od vesti

Intervju: Milena Marković, dramska spisateljica

„Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako je možda ona uzaludna u tom vremenu ali će doći vreme, možda kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti."

***

Cinizam je poslednje utočište nedarovitih

Milena Marković (1974.), pesnikinja i dramska spisateljica, neobična je i jedinstvena pojava na ovdašnjoj umetničkoj sceni. Sa suptilnim osećanjem za jezik, nesvakidašnjim darom da uhvati duh vremena i skoro jurodivom sposobnošću da vidi ispod površine, Milena Marković je stvorila široku sektu čitalaca koji njenim stihovima pristupaju sa kultnom posvećenošću. Izvan interesnih serklova i izdašno dotiranih koterija podobnih, s pozicije svesno odabrane margine, ona se svetu obraća samo svojom umetnošću. S Milenom Marković razgovaramo povodom njene nove drame pod naslovom Zmajeubice – junački kabare koja će biti postavljena na sceni JDP-a početkom naredne sezone. Reč je o drami koja tematizuje Mladu Bosnu odnosno Sarajevski atentat. U originalnom i formalno inventivnom dramskom tekstu, Milena Marković se hvata u koštac sa jednom od za nju opsesivnih tema. Uostalom, na nenametljiv način Gavrilo Princip je lajtmotiv jedne od njenih najpoznatijih pesama: laku noć sinovi moji. U vremenu kada, a u povodu predstojeće stogodišnjice Sarajevskog atentata, mnogi naprečac tek otkrivaju celi "mladobosanski kompleks" treba potcrtati da Milena Marković pripada onoj liniji naše kulture koja u Mladoj Bosni već odavno vidi jedan od njenih ključnih međaša. Razgovor započinjemo pitanjem o njenoj novoj drami.

Intervju: Milena Marković, dramska spisateljica 1

Od kada hronološki počinje drama Zmajeubice – junački kabare?

Od 15. juna 1910, od Žerajićevog atentata na okupacionog poglavara Varešanina. S tim da sam se dosta poigravala s formom komada. Drama zapravo počinje u jednoj učionici s početka XXI veka. Učenici sede u njoj i razgovaraju o nekim, jel, "kontroverznim" temama. Počinje rasprava i odjednom jedan od učenika počinje da igra Žerajića i peva song koji se zove "Šest metaka".

Pet za Varešanina i jedan za sebe.

Da. On je značajan jer su Princip i ostali mladobosanci njega doživljavali kao prvog junaka, pobunjenika. Čak je u njihovoj svesti taj zapravo jalov i očajan čin više značio jer je jalov, očajan i spontan čin znak da dalje više ne može. Isto tako, poznato je bilo da je Varešanin izašao iz kočija i šutnuo umirućeg Žerajića. Naravno, u svakoj istorijskoj građi koju sam proučavala jako sam vodila računa šta bi moglo biti propaganda a šta je istina. Tog šutiranja je stvarno bilo. I mogu da ga zamislim po Aristotelovoj verovatnoći, Žerajić je bio jedan mali drugorazredni šljam u očima tog poglavara pa šta drugo da mu radi nego da ga šutne.

Zašto se drama zove Zmajeubice – junački kabare?

Ova tema me je dugo kopkala, a za samo pisanje drame ozbiljno sam se spremala, čitala literaturu, sve do čega sam mogla da dođem, od Masleše i Dedijera do tekstova u "Vremenu" i "Gradca" posvećenog Mladoj Bosni. Čitajući o atmosferi u kome su Mladobosanci sazrevali, naišla sam na Ničea (koga su oni čitali a i ja u njihovim godinama) i kod njega pronašla taj izraz – "zmajeubice". A izraz "junački kabare" je jasan, ne moram da ga objašnjavam. Bila mi je potrebna forma u kojoj ću uspeti da prikažem jednu široku i duboku priču. Tako da ima i retorike, i pevanja i igranja i klasične dramske replike. Znači, kabare…

***

…I za kraj, da se vratimo na početak, pa da zaključimo: Sledeće godine obeležava se sto godina od Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, a centralna proslava održaće se u Sarajevu. Najavljuju se i pojavljuju se filmovi, predstave, knjige sa različitim tumačenjima i interpretacijama ovog događaja. Dramom Zmajeubice ti si se, htela to ili ne, uključila u vruću raspravu na ovu temu. Zašto je ova tema toliko vruća i zašto je priča o Gavrilu Principu nama danas važna?

Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima a pre svega prema interesima moćnih.

Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako je možda ona uzaludna u tom vremenu ali će doći vreme, možda kada će taj mali postati neko i nešto.

I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti…

Čitajte više u štampanom broju Vremena, četvrtak 27. juna 2013

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu