Hag presudio Lukićima

Zbog zločina počinjenim nad muslimanima u Višegradu od juna 1992. do oktobra 1994. godne, Žalbeno veće Haškog tribunala je 4. decembra Milanu Lukiću potvrdilo doživotnu kaznu. Njegovom rođaku Sredoju Lukiću kazna je smanjena sa 30 na 27 godina.

Konačnom presudom utvrđeno je da je Milan Lukić (45) upalio vatru u kući u Pionirskoj ulici, ali da su tada stradale 53 osobe, a ne 59 civila, kako je bilo utvrđeno u prvostepenoj presudi. Dokazi pokazuju da je Milan gurao ljude kundakom u kuću, pucao na kuću, ubacio u nju ručne bombe i potom je polio benzinom i zapalio.

Njegov rođak, Sredoje Lukić (51) je oslobođen krivice za prebijanje pritvorenih Muslimana u logoru Uzamnica, za koje je bio osuđen prvostepeno. Žalbeno veće je odbacilo svih osam žalbi Milana Lukića, među kojima je i alibi za spaljivanje živih muslimanskih civila u dve kuće u Višegradu u leto 1992.

Uoči suđenja, direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je rekla da se Milan Lukić posebno isticao po brutalnosti i najsvirepijem mučenju – spaljivanjem žena i dece na dve lokacije.„Njegovo izvođenje ljudi iz fabrike i likvidacija na mostu je takođe zabeleženo kao jedno od najmonstruoznijih zločina, tako da ne verujem da postoji ijedan argument koji može dovesti u pitanje prvostepenu presudu“, rekla ona.

Dodala je i da su se na prethodnom suđenju za Sredoja mogli čuti i svedoci koji su govorili u njegov prilog, poput toga da je rizikovao svoj život u spasavanja porodica, ali i to da ga niko nije vidio da je počinio ubistvo: „Njega terete da je znao za Milanovo odvođenje ljudi i da je znao šta znači kada Milan Lukić kresne šibicu“.

Kandićkin zaključak je bio da postoji mogućnost da se u detaljnijoj analizi krivice između Lukića, dođe do smanjenja Sredojeve kazne, što se i dogodilo.

Da podsetimo, Milanu Lukiću je u julu 2009. godine izrečena doživotna kazna, dok je Sredoje Lukić kažnjen sa 30 godina zatvora. Tada je Pretresno veće, na čelu sa sudijom Patrikom Robinsonom, zaključilo da je Milan Lukić „lično ubio najmanje“ 132 muslimana i bio glavni u spaljivanju 119 živih civila iz dve višegradske kuće. U toj optužnici stoji i krivica za ubistvo 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u višegradskom naselju Potok i mučenje muslimanskih pritvorenika u logoru Uzamnica. Sudija Patrik Robinson je to spaljivanje živih muslimanskih civila tada nazvao „najgorim delom protiv čovečanstva“ na kraju 20. veka.

Sredoje Lukić nije direktno ubijao, ali je znao unapred šta će se dogoditi i učestvovao je u sprovođenju ljudi u kuće, pisalo je u tadašnjoj odluci suda.

Milan Lukić je bio vođa „Belih orlova“(drugi naziv je „Osvetnici“), lokalne paravojne grupe bosanskih Srba u Višegradu. Sredoje Lukić, koji je pre rata bio policajac u Višegradu, pridružio se 1992. godine toj grupi.

Milan je, posle sedam godina bekstva, uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a u februaru 2006. prebačen je u Hag. Sredoje se predao vlastima Republike Srpske u septembru 2005. i istog meseca je izručen Tribunalu. Obojica su se, pri prvom pojavljivanju pred sudom, izjasnila da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.