Gazda Jezda na slobodi

Nekadašnjem vlasniku piramidalne štedionice „Jugoskandik“ Jezdimiru Vasiljeviću Viši sud u Beogradu odredio je u prvostepenoj presudi kaznu zatvora od pet godina zbog višemilionskog oštećenja građana Srbije početkom devedesetih godina. Vasiljević je već odslužio kaznu pa će biti pušten na slobodu.

Krivim je proglašen i nekadašnji direktor Banke privatne privrede Crne Gore Milorad Vukotić, koji je takođe osuđen na pet godina zatvora. Za Vukotićem je krajem 2011. godine raspisana poternica, određen mu je pritvor i sudilo mu se u odsustvu.

I Vasiljević je bežao iz zemlje i to dva puta – prvi put 1993. kada je propala njegova štedionica, da bi 2000. godine bio uhapšen na beogradskom aerodromu. Zatim je iz Srbije pobegao 2006. godine i 2009. ponovo uhapšen u Holandiji pa izručen Srbiji.

Dragana Antonijevića, Vasiljevićevog zeta i šefa trezora, poslovnog savetnika Ljubivoja Šundića i advokata Stevana Protića, sud je oslobodio optužbe za zloupotrebu službenog položaja, prevare i utaje u vezi sa „Jugoskandikom“.

Optužnica ih je teretila da su proneverili oko 29 miliona evra i oštetili štediše za 190 miliona nemačkih maraka. Vasiljević se konkretno teretio da je za sebe prisvojio 58 miliona maraka. Suđenje je trajalo više od 10 godina.

Pročitajte kako je o Vasiljeviću „Vreme“ pisalo 2001. godine:

***

Lik i delo

„Vreme“ broj 529, 22. februar 2001.

<bJezdimir Vasiljević

Biznismen

Osnovni podaci: Rođen je novembra 1948. godine u selu Topolovnik (Veliko Gradište) u porodici zemljoradnika (otac Ljuba, majka Rosica). Odrastao je uz seoske dečije igre: „Noću smo oblačili jagnjeću kožu naopako, kucali na prozor i plašili ljude.“ Osnovnu školu završio u Velikom Gradištu, kao đak pešak. Ženio se nekoliko puta. Bračni život počeo je sa Zoricom u svojoj 15. godini i iz tog braka ima ćerku Živojku. Drugi brak je sa Ružom, koja mu je rodila Davida i Lava. Treća žena mu je Karmela sa kojom ima Stefana i Mariju.

Karijera: Otišao u inostranstvo u 23. godini života sa namerom da se tamo obogati. U Kanadi, SAD-u, Australiji, Sri Lanki, Singapuru, Švedskoj, Austriji…. Bavio se raznim poslovima emigranta prve generacije: tražio dijamante, pilotirao, igrao šah i igrao na berzi, lovio kengure, brao trsku… „Krenuo sam u svet sa pet dolara, a sada imam brodove, kuće, automobile, puno dece, imam sve. Radio sam kao fizički radnik, još imam ožiljke od kada smo trsku sekli. Jedno vreme sam bio i ‘nosač tašne’ bankarima i biznismenima. Kupovao sam zanat. Ja sam kompjuter.“ Početkom 90-ih godina došao je u Jugoslaviju i počeo biznis prodajom video-kaseta, televizora i japanskih automobila da bi početkom 1991. godine osnovao Jugoskandik, štedionicu koja je ojadila hiljade lakomih štediša. Proglašen za biznismena 1992, iste godine bio i kandidat za predsednika Srbije. Pod sloganima „Čovek promena“ i „Ja to mogu da ostvarim“ građanima poručivao: „Otvorite oči i vidite dokle smo stigli.“ Na izborima se plasirao na peto mesto sa osvojenih 61.729 glasova (ili 1,38 odsto), a iste godine je uplatio u izborni fond SPS-a 200.000 maraka. Aktivisti SPS-a tvrdili su da je Gazda Jezda dobrovoljno dotirao kampanju.

Nacionalnost: Vlah. Tražio autonomiju Vlaške krajine koja je, po njegovim rečima „anektirana pre Prvog svetskog rata, stanovništvo je asimilovano, prezimenima je dodavano ‘ić'“.

Kako se obogatio: „Uvek sam pratio gde i koliko ulažu priznati biznismeni. Tamo gde su oni ulagali veliki novac, ulagao sam svoju crkavicu.“

Kada je pobegao: Pobegao je 8. marta 1993. godine. „Nisam pobegao. Izašao sam da bih nastavio borbu protiv državnog kriminala.“ Ubrzo je štedionica Jugoskandik zatvorena i tada je njena imovina, kako je vlasnik tvrdio, iznosila 120 miliona maraka, da bi se posle četiri godine smanjila na 40 miliona, a 2000. na 20 miliona. Kolika je imovina saznaće se kada se okonča stečajni postupak, koji je najduži u istoriji Privrednog suda. Imovina Gazda Jezde pre bekstva je bila impozantna. Ostavio je vilu na Senjaku vrednu dva miliona dolara, kuću na Banjici, stan u centru Beograda, dva TV kanala i TV stanicu MV Chanel real time i učešće u TV Palma, mesečnik „BiG“, akcije beogradskog hipodroma, 124 automobila, desetak kamiona… U međuvremenu je živeo u Mađarskoj, Izraelu, Kolumbiji, Ekvadoru, Rumuniji, a po svetu se šetka, kaže, sa diplomatskim pasošem.

Zašto se do sada nije vratio u Jugoslaviju: „Za prava mojih štediša lakše je izboriti se iz inostranstva. Kada bih se vratio, odmah bi me uhapsili. Kako bih onda mogao da se borim?“

Planovi: „Moram da nastavim da se borim sve dok ne oborim ovaj režim ne na kolena već na leđa. Režim moram da uništim. Organizovaću ÿude koji žive u Jugoslaviji i patriote iz inostranstva koji će uništiti sadašnji režim. No, za to mi neće biti potrebno mnogo vremena. Za nekoliko sedmica, a najviše za tri meseca, vratiću se u Jugoslaviju“, govorio je 1993. godine.

Zasluge: Zbog Vasiljevićevih zasluga za organizaciju meča stoleća Fišer – Spaski, u koji je uložio više od 15 miliona dolara, u znaku Gazda Jezde proteklo je obeležavanje godišnjice proglašavanja Crne Gore za prvu ekološku državu na svetu. Gazda Jezda je bio sponzor te proslave, a država Crna Gora odužila mu se tako što je organizacija šahovskog meča Fišer – Spaski proglašena za ekološki program godine.

Da li je trgovao oružjem: „Nikada nisam trgovao oružjem.“

Otkriće: Elektrogenerator zatvorenog strujnog kola. „Moj generator krši tradicionalne zakone fizike.“

Obećanje: „Otkupiću dugove Srbije.“

Dragoslav Grujić