DOKUMENTI

Više od vesti
BROJ |
Evropska azilantska statistika 2

U napuštenom kamionu-hladnjači od 7,5 tona, mađarskih registracija, koji je bio parkiran u zaustavnoj traci kod mesta Parndorf, na istoku Austrije pronađena su tela 71 izbeglice (59 muškaraca, osam žena i četvoro dece), koje su se najverovatnije ugušile. Kamion je na tom mestu bio parkiran duže vreme, zbog čega su službenici službe za održavanje autoputa "Asfinag" pozvali policiju, koja je u vozilu našla više desetina leševa. Hans Peter Doskozil iz austrijske policije saopštio je da se iz zadnjeg dela kamiona osetio miris truleži jer su neka tela bila u fazi raspadanja. Prema prvim informacijama, vozilo je registrovano na rumunskog državljanina iz Kečkemeta, a kamion je verovatno kupila jedna slovačka firma. ( Das Massengrab Ostautobahn mahnt zu praktischer Vernunftdie Presse, 27. avgusta ) Vozilo je otkriveno oko 06:00 po lokalnom vremenu u četvrtak ujutro 27. avgusta, a mađarske kamere su zabeležile da je kamion bio na mađarskoj strani granice, u neposrednoj blizini Austrije, u 09:00 u sredu. Stanje tela sugeriše da su ljudi bili mrtvi jedan i po do dva dana, pa šef policije sugeriše da mora da su žrtve već bile mrtve kada je kamion prešao u Austriju. ( Migrant crisis: Grim find of bodies in Austria lorry BBC, 27. avgusta ) Oko 200 migranata je spaseno sa jednog broda sa uglavnom afričkim migrantima, a nekoliko stotina se i dalje vodi kao nestalo, posle brodoloma u Sredozemnom moru nedaleko od libijskog obalskog grada Zuvare, javili su britanski mediji, pozivajući se na obalsku stražu Libije, zvaničnike i očevice. Pozivajući se na jednog neimenovanog zvaničnika i prenoseći strahovanja da se udavilo oko 200 osoba, Rojters 28. avgusta pod naslovom Migrant tragedies on land and sea claim hundreds of lives javlja da je libijska obalska straža spasila 201 migranta iz jednog potonulog broda, od kojih je 147 preveženo do prihvatnog centra za ilegalne migrante u Sabrati, zapadno od Tripolija. Bezbednosni zvaničnik iz Zuvare je rekao da je na tom brodu bilo oko 400 ljudi od kojih su možda mnogi u trenutku potonuća bili blokirani u potpalublju. Prema njegovim navodima, migranti su bili iz podsaharske Afrike, Pakistana, Sirije, Maroka i Bangladeša. Italijanska obalska straža tvrdi da je 27. avgusta blizu obala libije spasla 1.430 izbeglica. Prema podacime Međunarodne organizacije za migracije (International Organisation for Migration) u prvih osam meseci 2015. godine stradalo je oko 2.300 osoba koje su pokušavale da preko Medirena dopru do obala Evrope, a cele prošle godine stradalo je oko 3.279 osoba.

Evropska azilantska statistika

U prvom tromesečju 2015. broj tražilaca azila u EU bio je veći 86 odsto nego 2014. Dramatično povećanje broja izbeglica u Grčkoj; UNHCR u Srbiji: Raste rizik za sve veći broj izbeglica i migranata koji prolaze preko Zapadnog Balkana; Oko 33,5 miliona ljudi rođenih van EU-28 živelo 1. januara 2014. godine u nekoj državi članici EU

Prvo tromesečje 2015.

Broj onih koji su put tražili azil u EU u prvom kvartalu 2015. godine u odnosu na isti kvartal prethodne godine povećan je za 86 odsto, ali je ostao stabilan u odnosu na poslednji kvartal 2014. Sveukupno, broj lica koja traže azil u EU-28 u prvom kvartalu 2015. godine dostigao je 184.800. To je bilo 85.400 više nego u istom, tj. prvom, kvartalu 2014. godine.

Odakle dolaze?

Stranci u EU-28

Evropska azilantska statistika 4
Ukupno (hiljada)

(% populacije)

Rođeni u državi koja je članica EU (hiljada)

(% populacije)

Rođeni u državi koja nije članica EU (hiljada)

(% populacije)
Belgija

1 773,1

15,8

835,5

7,5

937,7

8,4
Bugarska

109,2

1,5

40,5

0,6

68,7

0,9
Češka

396,2

3,8

155,1

1,5

241,1

2,3
Danska

569,6

10,1

191,6

3,4

378,0

6,7
Nemačka

9 818,0

12,2

3 838,5

4,8

5 979,5

7,4
Estonija

196,6

14,9

13,1

1,0

183,4

13,9
Irska

741,3

16,1

471,5

10,2

269,8

5,9
Gčka

1 246,5

11,4

334,3

3,1

912,2

8,4
Španija

5 958,3

12,8

2 027,5

4,4

3 930,8

8,5
Francuska

7661,7

11,6

2 167,1

3,3

5 494,6

8,3
Hrvatska

568,7

13,4

70,5

1,7

498,2

11,7
Ltalija

5 737,2

9,4

1 815,4

3,0

3 921,8

6,5
Kipar

191,6

22,3

111,3

13,0

80,3

9,4
Letonija

271,1

13,5

27,9

1,4

243,2

12,2
Litvanija

137,4

4,7

17,6

0,6

1191

4,1
Luksemburg

237,8

43,3

177,6

32,3

60,3

11,0
Mađarska

447,0

4,5

300,1

3,0

146,9

1,5
Malta

40,2

9,4

18,9

4,4

21,2

5,0
Holandija

1 953,4

11,6

508,4

3,0

1 445,0

8,6
Austrija

1 410,9

16,6

639,4

7,5

771,5

9,1
Poljska

620,3

1,6

222,0

0,6

3983

1,0
Portugal

859,1

8,2

221,6

2,1

637,5

6,1
Rumunija

211,2

1,1

81,5

0,4

129,7

0,7
Slovenija

235,3

11,4

68,8

3,3

166,5

8,1
Slovačka

174,9

3,2

146,3

2,7

28,6

0,5
Finska

297,8

5,5

109,0

2,0

188,9

3,5
Švedska

1 532,6

15,9

509,6

5,3

1 023,0

10,6
Velika Britanija

8 035,6

12,5

2 806,3

4,4

5 229,3

8,1
Island

37,1

11,4

24,3

7,4

12,9

3,9
Lihtenštajn

23,4

63,1

8,1

21,7

15,4

41,4
Norveška

704,4

13,8

318,1

6,2

386,4

7,6
Švajcarska

2 183,2

26,8

1 321,9

16,2

861,3

10,6

(1) Source: (
Table 5: Foreign-born population by country of birth, 1 January 2014 (1)Source: Eurostat (migr_pop3ctb)
)
Eurostat(online data code: migr_pop3ctb)

Veći grafik možete videti u FOTO GALERIJI

Građani 144 zemalja tražili su azil u EU u prvom kvartalu 2015. Najviše tražilaca azila bilo je s Kosova (48.900).

Evropska azilantska statistika 5

Od 48.900 tražilaca azila poreklom s Kosova u prvom kvartalu 2015. njih 90% su registrovani u dve države članice: Mađarska (22.800) i Nemačka (21.100). Azilanti s Kosova predstavljali su najveću grupu azilanata u Francuskoj i Luksemburgu. Od 29.100 Sirijaca koji traže zaštitu azila prvi put u EU tokom prva tri meseca 2015. godine, skoro polovina (13.800) se prijavila u Nemačkoj. Kosovskih azilanata je bilo 46.400 više nego u prvom kvartalu 2014. godine, a Sirijaca 12.500 više (29.100 ukupno), Avganistanaca i Iračana (5.500 i 4.900 više kandidata za azil). Oko 12.900 Avganistanaca je tražilo azil.

Azilanata sa Kosova je bilo 19 puta više u prvom kvartalu 2015. godine nego u istom kvartalu 2014. godine, a 2015. povećao se i broj Ukrajinaca (više od 5 puta više), Iračana (3 puta više), Libijaca (preko 2 puta više) i Albanaca (skoro 2 puta više).

Glavne zemlje destinacije

Najveći broj prvih aplikanata za azil u prvom kvartalu 2015. godine zabeležen je u Nemačkoj (73.100 aplikanata, ili 40% od ukupnog broja aplikanata u EU), Mađarskoj (32.800, ili 18%), Italija (15.300 ili 8%), Francuska (14.800, ili 8%) i Švedska (11.400, ili 6%). U ovih pet države članica EU došlo je 80% svih azilanata koji su potražili zaštitu u EU-28.

Nemačka (39.900 podnosilaca više) je nastavila da beleži sve veći broj kandidata za azil, dok je Mađarska (30.400 više) zabeležila znatno povećanje broja azilanata – više od 13 puta više u odnosu na isti kvartal 2014. godine. Austrija (6.200 više ili 3 puta više kandidata za azil) je zemlja s trećim najvećim apsolutnim povećanjem broja azilanata u EU u prvom kvartalu 2015. godine.

( Eurostat, Asylum quarterly report Data extracted on 16th June 2015. )

2014.

Podaci za 2014. pokazuju rast od skoro 195 hiljada tražilaca azila u 28 zemalja EU u odnosu na prethodnu 2013. godinu, delimično zbog znatno većeg broja prijavljenih azilanata iz Sirije, Eritreje, Kosova (UNHCR 1244/99), Avganistana i Ukrajine i u manjoj meri iz Iraka, Srbije, Nigerije i Gambije.

Broj azilanata iz Sirije porastao je na 122 hiljada u EU-28 u 2014. godini, što čini 20 odsto od ukupnog broja azilanata iz zemalja koje nisu članice EU. Afganistanci čine 7 odsto od ukupnog broja, dok su azilanti s Kosova (UNHCR 1244/99) i iz Eritreje činili 6 odsto, a azilanti iz Srbije (mahom Romi i Alnanci iz Bujanovca i Preševa) 5 odsto.

Među 30 glavnih grupa azilanata u EU-28 u 2014., daleko najveće povećanje u odnosu na 2013. zabeležen je kod azilanata iz Ukrajine. Takođe je bilo značajnih povećanja u relativnom smislu broja prijavljenih tražilaca azila iz nekoliko afričkih zemalja (Gambija, Eritreja, Senegal, Mali, Sudan i Nigerija), iz dve bliskoistočne zemlje (Sirija i Irak), iz Avganistana, kao i iz zemalja zapadnog Balkana (Kosova, Albanije i Bosne i Hercegovine).

Najveće relativno smanjenje broja tražilaca azila zabeleženo je za Rusiju, jer se broj azilanata iz Ruske Federacije više nego prepolovljen između 2013. i 2014. godine.

Sirijci su 2014. činili najveći broj tražilaca azila u 11 od 28 zemalja članica EU, uključujući i 41 hiljada aplikanata u Nemačkoj (u kojoj je inače zabeležen najveći broj prijavljenih tražilaca azila među članicama EU u 2014. godini) i 31 hiljada sirijskih aplikanata za azil u Švedskoj.

Oko 27 hiljada Srba i 13 hiljada Eritrejaca takođe je podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a 12 hiljada Eritrejaca u Švedskoj. Među drugim zemljama članicama EU više od 10 hiljada azilanata u 2014. godini su imale Mađarska (21 hiljada stanovnika Kosova) i Italija (10 hiljada Nigerijaca).

Gotovo četvoro od petoro (79 odsto) azilanata u EU-28 u 2014. su mlađi od 35 godina; oni starosti 18-34 činili činili su nešto više od polovine (54 odsto) od ukupnog broja prijavljenih, a maloletnici starosti manje od 18 činili su činili jednu četvrtinu azilanata (26 odsto).

( Eurostat, Asylum statistics )

Broj primljenih zahteva za azil u 2014. godini u Evropskoj uniji (EU) je porastao za 25 odsto u odnosu na isti period 2013. godine. Četvrtina podnosilaca zahteva za azil su iz Avganistanu, Eritreje ili su sirijskog porijekla. Bilo je mnogo aplikacija za azil od strane ljudi bez državljanstva čiji se broj procenjuje na ukupno 436.000 ljudi širom Evropske unije. Nemačka nastavlja da bude primalac najvećeg broja zahteva za azil, zatim Francuska, Švedska, Italija i Velika Britanija.

U prvih sedam meseci 2014. godine, više od 87.000 ljudi stiglo je u Italiju morem, uglavnom iz Eritreje i Sirijske Arapske Republike (Sirija). U nastojanju da smanji rizike povezane sa takvim putovanjima, u oktobru 2013. godine italijanska vlada pokrenula operaciju Mare Nostrum, kojom je spaseno više od 100.000 ljudi. Grčka i Španija takođe beleže porast broj dolazaka.

( 2015 UNHCR subregional operations profile – Northern, Western, Central and Southern Europe )

Migracije u EU

Od 1. januara 2014. u Nemačkoj (7,0 miliona ljudi koji nisu njeni državljani) i Velikoj Britaniji (5,0 miliona), Italija (4,9 miliona), Španiji (4,7 miliona) i u Francuskoj (4,2 miliona). Ne-državljani u ovih pet država članica živi 76 odsto od ukupnog broja onih koji nisu državljani, dok istih tih pet država članica ima udeo u stanovništvu od EU 63 odsto.

Ukupno 3,4 miliona ljudi emigriralo je u jednu od EU-28 država članica tokom 2013. godine, dok je najmanje 2,8 miliona emigranata napustilo neku od članica EU. Ove ukupne brojke ne predstavljaju migracione tokove u/iz EU u celini, jer oni takođe uključuje i migracije između različitih zemalja članica EU.

Među ovih 3,4 miliona imigranata tokom 2013. bilo je 1,4 miliona građana zemalja koje nisu članice, 1,2 miliona ljudi sa državljanstvom druge države članice EU a ne one u koju su se doseljavali.

Nemačka je zabeležila najveći broj imigranata (692,7 hiljada) u 2013. godini, a zatim Velika Britanija (Ujedinjeno Kraljevstvo) (526 hiljada), Francuska (332,6 hiljada), Italija (307,5 hiljada) i Španija (280.8 hiljada). Španija beleži najveći broj emigranata u 2013. (532,3 hiljada), a zatim Velika Britanija (316,9 hiljada), Francuska (300,8 hiljada evra), Poljska (276,4 hiljada) i Nemačka (259,3 hiljada). Ukupno je 16 članica EU prijavio da ima veću imigracije nego emigraciju u 2013. godini, ali iz Bugarske, Irske, Grčke, Španije, Hrvatske, Kipra, Poljske, Portugalije, Rumunije i tri baltičke države članice EU više ljudi emigriralo nego što se u njih doselilo.

U odnosu na brojnost domicilnog stanovništva, Luksemburg je zabeležio najveću stopu imigracije u 2013. (39 imigrante na 1000 lica), zatim slede Malta (20 imigranata na 1000 lica) i Kipar (15 imigranata na 1000 lica).

Najviše stope emigracije u 2013. su prijavljene na Kipru (29 emigranata na 1000 lica) i u Luksemburgu (20 emigranata na 1000 lica).

Oko 33,5 miliona ljudi rođenih van EU-28 živelo u nekoj državi članici EU 1. januara 2014. godine, dok je bilo 17,9 miliona lica koja su rođena u nekoj drugoj državi članici od one u kojoj imaju prebivalište.

( Migration and migrant population statistics, Eurostat, Data extracted in May 2015. )

«Stopa naturalizacije»

Broj ljudi koji stiču državljanstvo državi članici EU u 2013. godini bio je 984,8 hiljada, što odgovara porastu od 20% u odnosu na 2012. U 2013., više ljudi je steklo državljanstvo neke od zemalja članica EU nego u bilo kojoj drugoj godini u periodu od 2002. do 2012. godine.

U Španiji je u 2013. godini 225.8 hiljada (ili 23% od EU-28 ukupno) ljudi steklo državljanstvo; u Velikoj Britaniji (207,5 hiljada); u Nemačkoj (115,1 hiljada), u Italiji (100,7 hiljada) i u Francuskoj (97,3 hiljada);

Najveći rast broja onih koji su dobili državljanstvo u 2013. u poređenju sa 2012. zabeležen je u Španiji –131.700, zatim u Italiji (35,3 hiljada), Velikoj Britanijiju (13,6 hiljada) i Grčkoj (9,2 hiljada). Nasuprot tome, najviši pad u apsolutnom smislu zabeležen je u Mađarskoj (9,2 hiljada manje ljudi dobilo mađarsko državljanstvo nego u 2012. godini) i Holandiji (5,0 hiljada).

Najčešće korišćen indikator je «stopa naturalizacije», definisana kao odnos između ukupnog broja odobrenih državljanstava i broja «ne-nacionalnih» stanovnika. Među državavama članicama EU najvišu stopu naturalizacije u 2013. godini imala je Švedska (7,6 državljanstva na 100 «ne-nacionalnih stanovnika»), zatim Mađarska i Portugal (sa 6,5 i 5,9 na 100 ne-nacionalnih stanovnika).

( Migration and migrant population statistics, Eurostat, Data extracted in May 2015. )

Dramatično povećanje broja izbeglica u Grčkoj

Broj izbjeglica i migranata koji dolaze u Grčku se drastično povećava, a sada je dostigao 160.000. Najnoviji podaci prikupljeni od strane UNHCR-a u Grčkoj pokazuju da je broj dolazaka preko mora od 1. januara do 14. avgusta 2015. godine iznosio 158.456. U istom periodu, 1.716 izbeglica i migranata ušlo je u Grčku preko njene kopnene granice s Turskom, čime je ukupan broj dolazaka (preko mora i kopna) porastao na 160.172.

Tempo dolazaka je u stalnom porastu u poslednjih nekoliko nedelja. Više izbeglica i emigranata stiglo je u Grčku tokom meseca jula (50.242) nego tokom cele prošle godine (43.500). Od 8. do 14. avgusta ukupno 20.843 ljudi je stiglo morem u Grčku, skoro polovina izbeglica tokom čitave 2014. Većina turista prošle sedmice su bili Sirijci (16.997 ljudi ili 82 odsto od ukupnog broja), Avganistanci (2.847 ili 14 odsto) i Iračani (582 ili 3 odsto), što potvrđuje da će velika većina verovatno da se kvalifikuju za izbeglički status.

Najnoviji podaci iz Grčke pokazuju da će ukupan broj izbeglica i migranata koji prelaze Mediteran ove godine biti oko 264.500, uključujući 158.456 u Grčkoj, oko 104.000 u Italiji, 1.953 u Španiji i 94 na Malti.

(Izvor:

Numbers of refugee arrivals to Greece increase dramatically, UNHCR,

Briefing Notes, 18 August 2015.

UNHCR upozorava na sve veću krizu u Grčkoj i na Zapadnom Balkanu usled sve većeg broja izbeglica koje beže od rata

Broj izbeglica koje stižu na grčka ostrva nastavlja da raste. U proseku, 1000 osoba ljudi dnevno stiže. Od početka godine, u Grčku je morem stiglo 77.100 ljudi (podatak od 3. jula). Blizu 60% onih koji su stigli preko mora su izbeglice iz Sirije, dok drugi dolaze iz Avganistana, Iraka, Eritreje i Somalije. Grčka se sada suočava sa nezapamćenom vanrednom izbegličkom krizom.

U utorak ujutru, brod koji je krenuo iz Turske sa oko 40 izbeglica potonuo je između grčkih ostrva Agatonisi i Farmakonisi. Prema izjavama grčke Priobalne straže, grčke i turske službe spasavanja na moru spasile su 19 osoba. Osmoro ih je spasla grčka Priobalna straža, 11 Priobalna straža Turske. Pronađena su tela pet utopljenika, dok se za oko 16 osoba još uvek traga i strahuje da su se udavile.

Nestabilna ekonomska situacija u Grčkoj, u kombinaciji sa sve većim brojem pridošlica, nameće veliki pritisak na male ostrvske zajednice, kojima nedostaju osnovna infrastruktura i usluge da bi mogle adekvatno da odgovore na narastajuće humanitarne potrebe. Broj ljudi koji pristiže je sada toliko veliki da, uprkos svim naporima, vlasti i lokalne zajednice više nisu u stanju da se izbore same. Potreban je hitan odgovor Evrope pre nego se situacija još više pogorša.

Na severnom egejskom ostrvu Lezbos, broj pridošlica daleko prevazilazi kapacitet centra za identifikaciju u Moriji kojim rukovodi policija. Trenutno, više od 3.000 izbeglica živi u teškim uslovima u improvizovanom smeštaju Kara Tepe, a 1.000 osoba kampuje izvan objekta u Moriji. Nedostaju odgovarajuća medicinska pomoć, tekuća voda, sanitarne usluge i sklonište od visokih temperatura. UNHCR je prethodno izrazio zabrinutost za zdravlje izbeglica, među kojima trudnica i dece, koji su primorane da pešače čak do 60 km preko planina da bi stigle do glavnog ostvrskog gradića Mitilin. UNHCR pozdravlja nedavne amandmane zakona u Grčkoj kojima će osobe koje prevoze iregularne pridošlice izuzeti od sudskog gonjenja pod određenim uslovima i spreman je da vlastima pomogne da nađu rešenje za problem transporta.

UNHCR je, preko svog izvršnog partnera METAction, stavio policiji privremeno na raspolaganje prevodioce da bi se ubrzao proces registracije na ostvrvu Lezbos koje i dalje prima najveći broj izbeglica. Na ostrvu Samos, ove nedelje je obustavljena distribucija hrane usled kašnjenja u isplati dobavljača i novčanih problema. Vojska se privremeno uključila da bi osigurala kontinuiranu distribuciju hrane. Na nekim ostrvima, uključujući i Samos, raste napetost u smeštajnim objektima, a uska grla u procesu registracije dovela su do dužeg vremena čekanja u sve gorim uslovima.

Uprkos teškom položaju u kome se nalaze mnogi Grci, oni su većinom gostoprimljivi i velikodušni prema izbeglicama. Zajednice koje su organizovale organizacije civilnog društva, uključujući i lokalnme NVO i volonteri, mala preduzeća i turisti nadgledaju prikupljanje i distribuciju hrane, vode, odeće i čak osnovnu zdravstvenu pomoć. Jednom kada su prebačeni u Atinu, izbeglice su suočene sa istim izazovima, dok smeštajni kapaciteti Grčke drastično ne uspevaju da zadovolje potrebe.

UNHCR je angažovao dodatno ljudstvo na pet lokacija u regionu istočnog Egeja da bi pružio savete i pomoć pridošlicama i zbrinjavanje dece bez roditeljske pratnje i osoba sa posebnim potrebama. U vidu interventne pomoći zadovoljvanju humanitarnih potreba, UNHCR distribuira, preko svog partnera Agkalije i opštine Lezbos, vodu za piće i energetske table. Sada je potrebna koordinacija sa drugim humanitarnim akterima da bi se obezbedio adekvatan odgovor na potrebe izbeglica u tesnoj saradnji sa grčkim vlastima.

Većina izbeglica koja stiže u Grčku ide dalje u pokušaju da stigne do zemalja u zapadnoj i severnoj Evropi preko regiona Zapadnog Balkana. Zemlje u ovom regionu poput Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM) i Srbije, suočavaju se sa dramatičnim porastom broja izbeglica. U prvoj polovini ove godine, oko 45.000 ljudi tražilo je azil u ovom regionu. To predstavlja porast broja podnetih zahteva za azil od blizu 900% u odnosu na isti period 2014. godine. Međutim, to je tek deo izbeglica koje ulaze u ove dve zemlje, dok većina nastavlja direktno ka Mađarskoj i dalje na sever. Procenjuje se da polovina izbeglica koje prolaze kroz region ostaje neregistrovana od strane nadležnih organa, i izložena nasilju i zloupotrebama od strane krijumčara i kriminalnih grupa. Broj ljudi koji svakodnevno prelazi iz Grčke u BJRM i Srbiju je tokom juna porastao sa 200 na 1.000. Više od 90 % onih koji putuju ovim pravcem dolazi iz zemalja koje proizvode izbeglice, pre svega Sirije, Avganistana, Iraka, Eritreje i Somalije.

Kao i u slučaju Grčke, kapaciteti ovih zemalja da efikasno odgovore na vanrednu situaciju teško su preopreterćeni. Dok vlasti pokušavaju da ublaže situaciju uspostavljanjem objekata za prihvat i procesuiranje izbeglica, UNHCR je zabrinut zbog izveštaja da granična policija sprečava ulazak izbeglica. U nekim slučajevima, izbeglice su navodile da neki policijski službenici pribegavaju sili i guraju ih natrag u ruke krijumčara. Zatvaranje granica nije rešenje, kao ni planovi vlade Mađarske da podigne ogradu duž granice sa Srbijom. Izveštaji o prisilnom vraćanju izbeglica sa granica Srbije i BJRM i BJRM i Grčke zabrinjavaju, jer takva praksa izlaže izbeglice dodatnim rizicima i u suprotnosti je sa pravnim obavezama država. Izbeglice, uključujući žene i malu decu, često završavaju napuštene duž granica, bez zaštite i pristupa osnovnim uslugama poput hrane, vode i higijenskih sredstava.

Ova situacija zahteva zajednički i dalekosežni odgovor zasnovan na načelima humanosti, pristupa zaštiti i istinske solidarnosti i podele odgovornosti, kako u okviru EU tako i u zemljama van EU. Evropa bi trebalo da se ponaša u skladu sa svojom tradicijom u tom smislu. UNHCR pozdravlja obnovljeno opredeljenje zemalja članica EU da presele još 20.000 izbeglica u EU. UNHCR se nada će uskoro biti završene i pojedinosti preseljenja unutar EU 40.000 ljudi koji imaju potrebu za zaštitom, kao dokaz solidarnosti sa onim zemljama EU kao što je Grčka koje se suočavaju sa nezapamćenim brojem izbeglica. Ovi predlozi – čak iako su skromni u odnosu na potrebe – predstavljaju važne prve korake ka takvom sveobuhvatnom pristupu. Kako potrebe rastu, ove mere je potrebno proširiti. Hitno je potrebno uložiti veće napore da se povećaju bezbedni i legalni načini da ljudi stignu do zaštite u Evropi, da se unaprede uslovi prijema i azilni sistemi, pokaže solidarnost sa zemljama u koje dolazi veliki broj izbeglica, pruži pomoć državama u neposrednom susedstvu Evropske unije (pre svega Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Srbiji) i da se reše osnovni razlozi prisilnog raseljavanja. Da bi se ostvarili ovi ciljevi, UNHCR je spreman da sarađuje sa zemljama članicama EU i institucijama, kao i sa drugim partnerima.

(UNHCR u Srbiji: UNHCR upozorava na sve veću krizu u Grčkoj i na Zapadnom Balkanu usled sve većeg broja izbeglica koje beže od rata

Evropska azilantska statistika 6
(
Demontracije protiv azilanata u Nemačkoj. Videti više:
Clashes at Germany’s Heidenau asylum centre alarm government, BBC, 24. avgusta )

UNHCR u Srbiji: Raste rizik za sve veći broj izbeglica i migranata koji prolaze preko Zapadnog Balkana

UNHCR je zabrinut zbog sve većih rizika sa kojima se suočava sve veći broj izbeglica i migranata na Zapadnom Balkanu koji koriste ovu rutu. Muškarci, žene i deca često danima pešače, a neki od njih izloženi nasilju i zloupotrebama, ili nesrećama duž železničkih pruga.

Na takozvanoj ‘Zapadnobalkanskoj ruti’ došlo je do dramatičnog porasta izbeglica i migranata. Neki od njih se prijavljuju za azil na Balkanu, a drugi nastavljaju dalje.

U periodu između 2012. i 2014. godine, broj lica koja registruju nameru da traža azil na Zapadnom Balkanu porastao je sa 5.000 na 20.000, što predstavlja porast od 400%. Brojke nastavljaju da rastu u 2015. godini, te je samo u Srbiji u prvih pet meseci podneto više od 22.000 zahteva za azil. To je šest puta više nego u istom periodu prošle godine. Blizu 10.000 novih tražilaca azila registrovale su vlasti samo tokom maja meseca. Vlasti i civilno društvo u južnoj Srbiji čine trenutno sve što je u njihovoj moći da obezbede osnovnu humanitarnu pomoć, da registruju i obezbede smeštaj za oko 200 tražilaca azila koji im se svakodnevno obraćaju za pomoć nakon što su prešli iz BJR Makedonije. UNHCR procenjuje da najmanje jednak broj ovih osoba koje potencijalno imaju potrebu za međunarodnom zaštitom ne želi da se registruje već prolazi kroz region na neregularan način, uz pomoć krijumčara.

Većina onih koji putuju duž ove rute potiču iz zemalja koje "proizvode izbeglice" -Sirije, Avganistana, Iraka, Eritreje i Somalije. Oni uglavnom stižu preko Grčke, a imajuću u vidu nedavni nagli porast broja ljudi koji u tu zemlju stižu preko mora, očekuje se da će broj osoba koje kreću ovim putem nastaviti da raste.

Situacija je posebno teška u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji u kojoj se izbeglice i migranti kreću duž železničkih pruga i planinskim putevima, pešačeći danima izloženi opasnostima od nesreća na železničkim prugama, prirodnim nepogodama, te zloupotrebama i pretnjama krijumčara i kriminalnih mreža. Niz nesreća sa fatalnim ishodom koje su se dogodile proteklih nekoliko meseci podsećaju na opasnosti i pretnje sa kojima se suočavaju oni koji putuju ovim rutama, uključujući i malu decu i žene.

UNHCR se zalaže za unapređenje azilnih sistema u ovom regionu od početka 1990tih. Postojeći kapaciteti nisu odgovarajući za ovakav priliv. Imamo tesnu saradnju sa vladom BJR Makedonije na izmenama Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, tako da lica koja su potencijalno u potrebi za međunarodnom zaštitom budu registrovana i da dobiju pristup zakonskim procedurama. Predložene promene koje tek treba da odobri Parlament, potrebno je pod hitno usvojiti i sprovoditi.

Situacija u Srbiji je pozitivnija, a tražioci azila ne bivaju pritvarani. UNHCR ulaže napore da poveća podršku aktivnostima državnih organa i civilnog društva koje se odnose na obezbeđenje osnovne pomoći, usluga i pristupa procedurama.

Situacija je i dalje kritična i zahtevaće dalju podršku, uključujući i putem zajedničkih napora sa Evropskom unijom, nacionalnim Vladama i nevladinim organizacijama.

(UNHCR u Srbiji: Raste rizik za sve veći broj izbeglica i migranata koji prolaze preko Zapadnog Balkana

Azilanti i izbeglice

U 28 država članica Evropske unije (plus Norveška i Švajcarska) boravi oko 1,5 miliona priznatih izbeglica – od ukupno oko 16 miliona izbeglica u svetu.

Kako procenjuje Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) procjenjuje da trenutno ima oko 8,8 miliona izbeglica u svetu.
Pored toga 2 miliona ljudi koji živi u situacijama poput izbegličkih i ima dodatnih 4,8 miliona palestinskih izbeglica. Zajedno to čini oko 16 miliona ljudi.

Države članice EU prave razliku između azilanata i izbeglica. Tražilac azila je lice koje podnosi zahtev za sticanje statusa izbeglice.

Azilantu nije odobren izbeglički status ukoliko država članica ne odluči da ga tako kvalifikuje, po unapred utvrđenoj zakonskoj proceduri.

Član 18. Povelje o osnovnim pravima EU kaže: "Pravo na azil mora biti garantovano uz dužno poštovanje pravila Ženevske konvencije od 28. jula 1951. godine i Protokola od 31. januara 1967. koja se odnosi na status izbeglica i u skladu sa Ugovorom o Evropskoj uniji i Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije".

U javnim debatama razlika između izbeglica i drugih ljudi u pokretu često je zamagljena. Važno je, međutim zapamtiti, da izbeglice imaju poseban pravni status. Izbeglice su prisiljene da napuste svoju zemlju, zato što su njihovi životi u opasnosti. Migranti i druge grupe u pokretu često donesu svesnu odluku iz ekonomskih i drugih razloga. Izbeglice nemaju taj izbor.

Izbeglice su primorane da napuste svoj dom i potrebna im je međunarodna zaštita. To je razlog zašto je stotinu i četrdeset sedam zemalja širom sveta potpisalo Ženevsku konvenciju i odobrilo izbeglicama jedinstveni pravni status.

(Refugess in the EU )

Izbeglice iz Sirije

Evropska azilantska statistika 7

Procenjuje se da je 9 miliona Sirijaca pobeglo iz svojih domova od izbijanja građanskog rata u martu 2011. godine, tražeći utočište u susednim zemljama ili unutar same Sirije. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), preko 3 miliona je pobeglo u susednu Tursku, Liban, Jordan i Irak. 6,5 miliona je interno raseljeno unutar Sirije. U međuvremenu, 150.000 Sirijaca je zatražilo azil u Evropskoj uniji, a države članice su se obavezale da presele još 33.000 Sirijaca. Ogromna većina tih izbeglica – 28.500 ili 85 odsto – ide u Nemačku.
Iz Iraka je pobeglo više od milion izbeglica preko granice u Siriju tokom prve decenije ovog veka. Međutim sada, što se takođe vidi i u Libanu zamenjene su uloge, Irak prima izbeglice iz Sirije. Većina sirijskih izbeglica u Iraku boravi u provinciji Duhok u Kurdistanu.
U junu 2014. godine, Islamska država Iraka i Levanta preuzela je kontrolu nad iračkim gradom Mosul, što je izazvalo drugu izbegličku krizu u zemlji.

(Izvor:
Izbeglice iz Sirije
;

Izbeglice iz Sirije u EU, interaktivna mapa ;

There are currently almost 220,000 refugees registered with the UNHCR in Iraq, the vast majority in Iraqi Kurdistan.
)

Izbeglice iz severne Afrike

Evropska azilantska statistika 8
Izbeglica iz

Izbeglica u

Interno raseljenih
Alžir

3.523

94.128

0
Egipat

15.873

236.090

0
Libija

4.194

27.964

363.067
Mauritanija

34.114

75.635

0
Moroko

1.532

1.216

0
Tunisi

1.486

901

0
Zapadna Sahara

116.482

0

* Decembar 2014

(
2015. UNHCR subregional operations profile – North Africa

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu