Više od vesti
BROJ |

EU parlament protiv ACTA

M.V

Poslanici Evropskog parlamenta glasali su ubedljivom većinom protiv ACTA sporazuma (Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja, Anti-Counterfeiting Trade Agreement).

EU parlament protiv ACTA 1

Čak 478 glasova bilo je protiv, 39 za usvajanje sporazuma, a 165 poslanika, bilo je uzdržano.

Bez obzira na ovo glasanje, evropski zvaničnici naglašavaju da su borba protiv piraterije i zaštita autorskih prava od izuzetne važnosti. Međutim, ACTA sporazum, ovakakv kakav je danas, konfuzan i nedorečen, mogao bi da ugrozi slobode pojedinca.

Ovaj sporazum prethodno su usvojile 22 članice Evropske unije, ali je procedura nalagala da parlament svake države ponaosob ratifikuje dokument. Pre ovog glasanja u Evropskom parlamentu, svih pet njegovih odbora dalo je negativno mišljenje o sadržaju dokumenta.

ACTA je prethodno bio uzrok višemesečnih protesta održanih u više zemalja, posebno članica Evropske unije. Brojni stručnjaci javno su se pobunili i ukazali na moguće posledice po prava i slobode čoveka, a istovremeno Odboru za peticije Evropskog parlamenta podneto je 2,4 miliona potpisa građana EU protiv ovog međunarodnog sporazuma.

ACTA su inače oktobra 2011. godine u tajnosti potpisali SAD, Japan, Švajcarska, Australija, Meksiko, Kanada, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja, a ove godine počelo je potpisivanje i u zemljama EU, ali je ubrzo prekinuto zbog pomenute serije protesta u evropskim gradovima.

Cilj ACTA je uspostavljanje međunarodnih standarda za zaštitu intelektualne svojine, odnosno za borbu protiv piraterije, falsifikovanja i krađe intelektualne svojine. Svaka država potpisnica ACTA ima zadatak da odredbe iz tog sporazuma prilagodi svom zakonodavstvu.

Najveći problemi po mišljenju boraca za ljudska prava u ACTA sporazumu odnose se na zaštitu privatnosti pojedinca na internetu. Mnogi pravnici tvrde da ACTA internet provajdere pretvara u detektive koji prate svoje korisnike i prijavljuju ih nadležnim službama, ukoliko su se ovi (možda) ogrešili o tuđu intelektualnu svojinu.

U Srbiji su inače takođe održani manji protesti protiv ACTA kao i jedan veći okrugli sto na kom su predstavnici Zavoda za intelektualnu svojinu (koji bi eventualno implementirao ACTA), kao i drugi predstavnici vlasti i građana raspravljali o ovoj temi. Zaključeno je da Srbija neće uvoditi nikakve propise koje odbije Evropska unija, te da nam ACTA "preti" samo ukoliko je čitava EU prihvati.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu