Detroit proglasio bankrot

Vlasti grada Detroita, nekada američkog „Pariza Zapada» sada «napuštenog grada» u američkoj državi Mičigen, objavlile su 18. jula uveče bankrot. Grad je prijavio milijardu dolara duga po članu 9. američkog zakona o bankrotu koji se odnosi na gradove i razlikuje se od bankrota kompanija.

Bankrotstvo grada Detroita, postalo je praktično neizbežno posle propasti pregovora s kreditorima isplata 40 miliona duga u junu. Većina kreditora je mogla da dobije samo cent na svaki uloženi dolar, a gradski radnici manje od 10 odsto uplata za penzije i osiguranje.

Grad troši 100 miliona dolara više nego što zarađuje, a ostalo kompenzira zajmovima.

Gradski menadžer Kevin Or, specijalista za korporativno bankrotstvo je u četvrtak 18. jula izjavio listu Wall Street Journal, da se grad nada da će izbeći finansijsku nesolventnost, rekavši da ima plan za restrukturiranje duga od 19 milijardi dolara u roku od 6-8 meseci. On je predložio da se proda gradski Belle Isle Park, kao i deo umetničkih dela u detroitskom institutu za umetnosti (Detroit Institute of Arts), piše Vašington post.

Početkom prošle nedelje advokati dva penziona fonda podneli su, međutim, tužbu i sada je sudbina detroitskog duga u rukama federalnog stečajnog sudije. Ako sudija odobri bankrot, kreditorima ostaje da godinama pregovaraju s menadžerom Detroita o naplati dugova.

Rozmari Akvilina, sudija u državi Mičigen je dan po pokretanja procedure naredila Detroitu da povuče zahtev za bankrot, ocenivši da bi njegovo sprovođenje moglo dovesti do kršenja američkog ustava i ugroziti isplatu penzija i drugih socijalnih povlastica. Gradski pravozastupnik Detroita je odmah uložio žalbu na tu odluku.

Kompanija General Motors, čije sedište je u predgrađu Detroita, Dirbornu (Dearborn) saopštava da je ponosna da Detroit nazove svojim domom, tog dana za koji se nadala da neće doći. U saopštenju GM se kaže još da se kompanija nada da sadašnje stanje može da označi čisti početak za grad.

Međutim koalicija od 33 sindikata uslužnih radnika saopštava ocenu da je bankrot objavljen da bi se razbili sindikati.

Američki predsednik Obama sa saradnicima razmatra situaciju u Detroitu.

Njujork tajms piše da bankrot Detroita ima rasne implikacije zbog rasta zabrinutosti da pretežno bela republikanska vlast u Mičigenu pokušava da uspostavi kontrolu nad Detroitom, koji vode demokrate, a čijih su 80 odsto stanovnika crnci.

Od 1950-ih oko 60 gradova, sela i okruga u SAD je koristilo poznati član 9 zakona o bankrotu. Detroit je dva puta veći od Stoktona u Kaliforniji koji je prijavio bankrot 2012. i bio do sada najveći američki grad koji je to učinio.

Njujork, Klivlend 1970- ih ili Filadelfija 1990-ih su imali probleme, ali nisu proglasili bankrot, nisu išli na sud, već su svoje dugove reprogramirali.

Bankrot Detroita podseća na bankrot Okruga Džeferson u Alabami 2011, zbog 4 milijade duga, što je do sada bio najveći komunalni bankrot. Detroitski slučaj je komplikovaniji, jer nije vezan za slom jednog finansijskog ugovora, kako je bilo u Okrugu Džeferson, gde je do bankrota doveo problematični projekat kanalizacije. Stanje u Detroitu neki mediji opisuju kao «višedecinjsku Katrinu», asocirajući na uragan koji je opustošio Nju Orleans.

Detroit je u dugoj dubokoj krizi opadanja nekadašnje prestonice automobilske industrije. Pedesetih godina u gradu je živelo više od 2 miliona ljudi, sada je oko 80.000 kuća pusto. Od 2000. broj njegovih stanovnika smanjen je za četvrtinu, za 700.000 ljudi, a stopa nezaposlenosti je porasla sa 7,3 na 18,6 procenata. Naplata poreza na imovinu pala je za 20 procenat (samo 53 odsto vlasnika nekretnina platilo je porez za 2011) a poreza na prihode za trećinu. Pala je čak i naplata poreza na kocku zbog konkurencije obližnjeg grada Toleda. Zatvara se 50 od 107 parkova. Oko 40 odsto uličnih svetiljki ne radi. Ispod crte bede je 36 odsto žitelja. Sa 15.245 incidenata u 2011. Detroit je prvi po broju ubistava među američkim gradovima većim od 200.000 stanovnika.