Project Category: NED – Unapređenje demokratije u Srbiji

Formiranje Srpskog bloka

Krava Šarka menja ime u Belka

“Kako će glasači reagovati na neki novi Brisel ili na zaokret u pogledu Rusije u situaciji kada obećanje boljeg života više nije izvesno”, pita se za “Vreme” Dejan Bursać, istraživač u beogradskom Institutu za političke studije. “Sigurno će ih iritirati i SNS i njihovi funkcioneri, i pojedine afere će dobiti mnogo više odjeka u tako frustriranom javnom mnjenju. Vučić, verujem, sve to dobro predviđa i zato želi da formira novi pokret baziran na sopstvenoj ličnoj popularnosti, koji bi pokupio eventualne nezadovoljne glasače naprednjaka pre nego što se oni raspu u neke druge stranke”

Društvo u kandžama desnice (2)

Uspon ekstremizma i klerikalizma

Srpska napredna stranka nikada suštinski nije napustila prethodnu, radikalsku politiku, već ju je samo ublažila i zašećerila zapadnim šarenilom u supermarketima. A pogotovo nije promenila infrastukturu na kojoj su radikali počivali, a to su nacionalističke institucije, “duboka država”, ratnoprofiterske i kriminalno-ekstremističke grupacije

Formiranje nove vlade

Monodrama bez katarze

Aleksandru Vučiću je trebalo skoro pet meseci da zaključi da je Ana Brnabić bila dobra premijerka i da bi tu funkciju mogla da obavlja još dve godine. Zašto baš do 2024? Najverovatnije zato što će se tada održati redovni lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji, pa će, po običaju, biti raspisani i republički. Oproban recept za naprednjačku pobedu glasi: izbori na svim nivoima, združena medijska kampanja, nosilac liste Aleksandar Vučić, izborni menadžment koji podrazumeva sve nepravilnosti ovoga sveta. A i potpuno je nebitno ko je na čelu vlade kojom diriguje Vučić

Čekanje na novog predsednika Vlade

Vučićeva sedma vlada

Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele

Čekajući novu vladu

Dvanaestorica (ne)stranačkih

Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti.

Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk

Kupovine vremena predsednika Srbije

U raljama odugovlačenja

U par navrata javnost je “čekićarila” mesecima da Aleksandar Vučić donese odluke o sudbini svojih saradnika koji su nešto, je li, zeznuli. Nikada se zapravo nijednog nije odrekao, ali je veoma uspešno – takoreći aikido zahvatom – iskoristio napise o njima u nezavisnim medijima, kako bi ih marginalizovao i ponizio. I inače, svako ko bi iz njegovog okruženja podigao glavu i, u paranoičnim vizijama, predstavljao mu potencijalnu konkurenciju, bivao je javno išamaran, ali mu na kraju ipak ništa ne bi falilo. Tek da svako zna svoje mesto u hijerarhiji moći. Najviše ceni saradnike koji se sami šamaraju i ponižavaju, poput premijerke Brnabić

Drugi predsednički mandat Aleksandra Vučića

On se ne menja, već prilagođava

Da li predsedniku države sreća okreće leđa? Rat u Ukrajini mu ne ide na ruku, a međunarodni pritisci su jaki da donese odluku koja će Srbiju svrstati ili na Istok ili na Zapad. A ukoliko ispuni obećanje i povuče se sa mesta predsednika Srpske napredne stranke – makar to bilo samo formalno – otežaće poziciju svoje stranke na predstojećim lokalnim i pokrajinskim, a bogami i na parlamentarnim izborima, jer neće nastupati pod njegovim imenom. Valjda neće

Postizborna matematika: Đilas kod Vučića

Na udaru opozicije

I pre nego što je otišao na sastanak kod predsednika Srbije bez dogovora sa partnerima i njihovog pristanka, po Draganu Đilasu su opleli sa svih strana. U svetu opozicije opet je iskočio i zauzeo centralno mesto, ali se čini da bi ovog puta mogao da ostane sasvim sam, bez bilo kakve realne podrške. S druge strane, Đilas je prebacio pritisak na Vučića terajući ga da nešto prelomi

Izbori 2022.

Bitka za Beograd u zaustavnom vremenu

Zbog čega je razočaranje građanske opozicije prešlo u oprezni optimizam? Zašto su naprednjaci akvizicijom Aleksandra Šapića napravili najveću grešku u istoriji? Kako je Ivici Dačiću pošlo za rukom da izađe iz političke crne rupe SNS-a i ponovo se pojavi na horizontu događaja? Koliko je rat u Ukrajini uticao na izbore? I šta znači zajednički istup opozicije u glavnom gradu Srbije za celokupan politički život zemlje

Predizborna kampanja Aleksandra Vučića

Iskakanje iz frižidera i Ustava

Naprednjački monolit pokazuje ozbiljne tragove pucanja. Posle ovih izbora, kakvi god da budu rezultati, Srpska napredna stranka neće biti snažnija nego pre njih. Srbija će bar imati opoziciju. A i stvari se u politici mogu promeniti preko noći. Retki nastupi opozicionara na režimskim medijima imali su većeg odjeka nego što je to vlast planirala

Ruska agresija i opozicija u Srbiji

Kako je ukrajinski rat progutao izbore

Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara

Rat u Ukrajini i izbori u Srbiji

Za svakog ponešto

Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”

Smanjenje broja birališta

Još jedna propuštena prilika

Januarski referendum je pokazao brojne nedostatke izbornog postupka u Srbiji. Posle glasanja, društvene mreže su bile preplavljene fotografijama zapisnika sa biračkih mesta koje ili pokazuju slabu pismenost članova odbora (što je bolji slučaj) ili krajnje sporne rezultate, koji ukazuju na mogućnost flagrantne krađe glasova

Izbori 2022.

Šminkanje demokratije u iznudici

Medijski stručnjaci su mahom skloni da kažu da postojeći legilsativni okvir već omogućava profesionalno i uravnoteženo izveštavanje o izbornim procesima. Sa druge strane, dovoljno je prelistati domaće televizijske kanale ili proći pored kioska, pa videti u kakvoj medijskoj kloaci obitavamo. A upravo su mediji i medijske slobode “16 mera”, što je doduše u skladu sa zahtevima opozicije koja se upravo najviše i žalila na medijske slobode

Referendum i izbori 2022.

Beogradsko NE Vučiću

“Učešće opozicije na predstojećim izborima može da ozbiljno promeni stvari u smislu izlaznosti, a samim tim i drugačije raspodele mandata na parlamentarnim izborima i u Beogradu, dok će predsedničko mesto zasigurno ostati Vučićevo vlasništvo”, kaže za “Vreme” Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. “Beograd je jedino mesto gde se može desiti promena”

SNS: Ko smenjuje Zoranu Mihajlović

Predizborna “gvozdena metla” od papira

Vladimir Đukanović je jedan od glavnih glasnogovornika Vučićevog disciplinovanja naprednjaka. Štaviše, ono što je ovaj poslanik SNS a izjavljivao i pisao o svojim saborcima iz stranke verovatno niko iz opozicije nikada nije izgovorio – a samo u poslednjih godinu dana povezao je vrh naprednjaka i sa Belivukovim klanom, i sa “Jovanjicom”, i sa nezakonitim bogaćenjem, i sa učešćem u navodnoj pripremi atentata na predsednika Vučića, i sa šurovanjem sa stranim ambasadama, i sa kupovinom diploma…

Opozicija pred izbore

Rastinje na spaljenoj zemlji

Koalicioni sporazum nastao je nakon što su pojedine opozicione stranke izašle iz svojih kancelarijica i proteklih par godina špartale po Srbiji, stvarajući preko potrebnu partijsku infrastrukturu. I nakon što su propale uzaludne nade da će neko drugi, odnosno evropski posrednici, nešto ozbiljno uraditi na poboljšanju katastrofalnih izbornih uslova i uopšte političke scene u Srbiji

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu