Project Category: Problemi azilanata

Azil u Srbiji

Hiljadu koraka integracije

U RS je trenutno malo ljudi koji su dobili međunarodnu zaštitu i koji treba da se integrišu u naše društvo. Sa njima bi trebalo istražiti koji je najbolji model za integraciju i to koristiti u budućnosti. Treba sprovoditi pilot-projekte preko kojih bi se pronalazili dobri modeli za integraciju

Intervju: Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije

Zasad kontrolišemo situaciju

„U saradnji sa MUP-om popravljamo stanje u postojećim okvirima. Ostaje da napravimo novi zakon, da budemo mudri i pažljivi i da to pokrenemo tako da može da živi. Što se nas u Komesarijatu tiče, treba da napravimo dva podzakonska akta, da osposobimo još kapaciteta, da nam se nikada više ne ponovi Bogovađa"

INTERVJU – IVANA VUKAŠEVIĆ, HUMANITARNI CENTAR ZA INTEGRACIJU I TOLERANCIJU

Začarani krug azilnog sistema

"NEDAVNO SAM RAZGOVARALA SA POLICIJSKIM SLUŽBENICIMA IZ KANJIŽE KOJI SU SE PRISEĆALI 2008. I 2009. GODINE KADA JE BILO PRILIČNO NEOBIČNO VIDETI AVGANISTANCA ILI PAKISTANCA U NJIHOVOM MESTU. SADA JE NEOBIČNO AKO IH NE VIDE SVAKI DAN. DO 1. DECEMBRA U SRBIJI JE AZIL ZATRAŽILO 13.052 OSOBE. BROJ ONIH KOJI NISU TRAŽILI AZIL, NEGO SU SAMO PROŠLI KROZ SRBIJU, GOTOVO JE NEMOGUĆE UTVRDITI"

ISTRAŽIVANJA

Živeti sa sobom i azilantima

DEO ISPITANIKA GAJI KRAJNJE NEGATIVNA OSEĆANJA PREMA TRAŽIOCIMA AZILA I TO DEFINIŠE KROZ NEGATIVNE ETNIČKE ASOCIJACIJE (MUDŽAHEDINI, CRNCI, CIGANI), VEOMA OPASNE BEZBEDNOSNE STEREOTIPE (LOPOVI, KRIMINALCI, TERORISTI...) I KROZ ZABRINUTOST ZA BUDUĆNOST SRPSKE NACIJE I BEZBEDNOST SRPSKE DRŽAVE NA OVIM PROSTORIMA

ISTRAŽIVANJA – MIGRANTI U SRBIJI

Lokalne predrasude i medijski senzacionalizam

UDRUŽENJE GRAĐANA "ATINA" SPROVELO JE ISTRAŽIVANJE MEĐU MIGRANTIMA, ALI I PREDSTAVNICIMA CENTARA ZA SOCIJALNI RAD, POLICIJE, CENTARA ZA AZIL, CRVENOG KRSTA, KANCELARIJA ZA MLADE, LOKALNIH MEDIJA, OBRAZOVNIH INSTITUCIJA I DRUGIH RELEVANTNIH ORGANIZACIJA I TELA IZ PET ZAJEDNICA UKLJUČENIH U PROJEKAT (BOGOVAĐA, BANJA KOVILJAČA, SUBOTICA, SREMSKA MITROVICA I ŠID). REZULTATI ISTRAŽIVANJA SU PREDSTAVLJENI U PUBLIKACIJI "MIGRANTI I MIGRANTKINJE U LOKALNIM ZAJEDNICAMA U SRBIJI"

POLITIČKA POZADINA PROTESTA U MLADENOVCU

Udruženi protiv imigranata

KAKVA JE SLIČNOST IZMEĐU DEMONSTRACIJA PROTIV TRAŽILACA AZILA, OD BANJE KOVILJAČE 2011. GODINE DO MLADENOVCA OVIH DANA. KAKO SE NA LEĐIMA NAJRANJIVIJIH DRUŠTVENIH GRUPA JEFTINO STIČU POLITIČKI POENI, A GUBI MORALNI KOMPAS, I ŠTA JE TEMA OKO KOJE MOGU DA SE SLOŽE I NAIZGLED NESPOJIVE POLITIČKE OPCIJE U SRBIJI

Evropa, „obećana zemlja”

Imigranti pokušavaju da stignu do Evrope kopnom, morem, avionima. Postoji nekoliko najfrekventnijih ruta kojima se najbrže stiže do "obećane zemlje", zavisno iz kojih delova sveta se polazi, mada se one često menjaju, pod uticajem različitih okolnosti. Ukoliko se na nekim granicama pooštri kontrola, imigranti kreću drugim putevima, makar i dužim. Tako se dešava, na primer, da ljudi sa zapadnih obala Afrike do Evrope stižu preko Grčke umesto preko Španije ili Italije, zbog jače kontrole na morskim putevima preko Mediterana.

Crna Gora

Onemogućena primena zakona

Prosečan period boravka tražilaca azila u Crnoj Gori je 9,6 dana. Međutim, loši uslovi prijema i nemogućnost integracije tražilaca azila utiču na njihovo opredeljenje da umesto u Crnoj Gori svoj put nastave i završe u nekoj od zemalja EU

Srbija i mešoviti migracijski tok

Linija razdvajanja

„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"

Makedonija

Na Balkanskoj ruti

Kandidatura Rebublike Makedonije je definitivno pokretač pozitivnih promena. Naša zemlja je preuzela dalje korake za približavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije kojima se utvrđuju minimalni standardi za uslov za prijem azilanata i procedure za izdavanje i ukidanje statusa izbeglica

Hrvatska

Evropski model azilne politike

Prvi Zakon o azilu u Hrvatskoj je stupio na snagu 1. jula 2004. godine. Radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU, 2007. godine je donesen novi Zakon o azilu, koji je do danas dva puta menjan kroz Izmjene i dopune Zakona o azilu iz 2010. i 2013. godine

Zaštita izbeglica i međunarodne migracije na Zapadnom Balkanu

Predlozi za sveobuhvatni regionalni pristup

Brojke su porasle sa manje od 400 tražilaca azila u regionu koliko ih je bilo 2008. na približno 12.000 u 2013. godini. Čini se da se ova tendencija rasta nastavlja i tokom 2014. U periodu januar–avgust 2014, ukupno 8474 lica zatražila su azil u regionu, od kojih 82 odsto u Srbiji

Projekti

Dijalogom do tolerancije i nenasilja

Projekat "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama o međusobnoj toleranciji i nenasilju" doprineće informisanju i edukaciji lokalnog stanovništva

Lena Petrović, Beogradski centar za ljudska prava

Ukazivanje na slabosti

Ono što je jako opasno jeste konstantno isticanje Srbije kao tranzitne zemlje u kojoj se tražioci azila samo odmaraju na putu do zemalja članica EU. Ovakav diskurs oslobađa Srbiju odgovornosti da unapredi sistem azila, jer zašto bi se unapređivao neki sistem u kome niko ne želi da ostane.

Radoš Đurić, Centar za pomoć tražiocima azila

Imamo konsenzus da popravimo stvari

Očekujem da sve bude jako dobro spremljeno u zakonu, da se svi konsultuju o tome kako će zakon da izgleda na kraju, ali organi i ljudi koji rade u azilu moraju da budu obučeni, da prođu neophodne treninge, a za to treba vremena

Miloš Janković

Sistem ne funkcioniše

Uočili smo da nadležni organi Republike Srbije uopšte ne evidentiraju iregularne migrante kada ih zateknu na teritoriji RS. Ta lica se ne sprovode do policijskih stanica, ne pretresaju, ne uzimaju im se biometrijski podaci, otisci prstiju, ne fotografišu se, ne unose se u evidencije...

Vladimir Cucić

Tri linije problema

Tek smo izašli iz jedne zime, ali što se mene tiče, nova zima panično ide. Mi ćemo imati pune kapacitete, Srbija je tranzitna zemlja. Moramo da ispunimo svoje obaveze u tom delu, Srbija mora da postavi rampu za nelegalne i iregularne migrante, i mora da ozbiljno i odgovorno procesuira one koji stvarno žele da dobiju azil ovde.

Eduardo Arboleda

Veća međusobna saradnja

Potrebno je uspostaviti nezavisnu Kancelariju za azil sa obučenim profesionalcima koji su upoznati sa azilnim zakonodavstvom i koji sarađuju sa svim ostalim činiocima azilnog sistema

Vladimir Božović

Nerad, nemar i bahatost

U postojećem zakonu nema roka za jedan od postupaka – evidentiranje koje sledi neposredno pošto stranac pred ovlašćenim policijskim službenikom MUP-a, ili pismenim putem, izrazi nameru da traži azili.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu