Project Category: Posledice kovid 19 pandemije u Srbiji i regionu

Epidemija u Srbiji

Hronologija epohe korone

Pojava novog soja virusa korona i u Evropi, takozvanog omikrona, najnoviji je alarm u ovom skoro dve godine dugom “vanrednom stanju”. Zabrane dolaska iz novih rizičnih područja – pretežno Južne Afrike i njenih suseda, koje države užurbano uvode, neodoljivo podsećaju na početak 2020. godine i tadašnju pojavu prvih inficiranih na starom kontinentu, a nešto kasnije i u Srbiji. Srpski zvaničnici nisu preterano komentarisali novi soj, ali, podsećanja radi, nisu se u prvim danima korone mnogo brinuli ni zbog “najsmešnijeg virusa”

Sport i vakcinacija

Muke po antivakserima

Zahvaljujući globalnoj imunizaciji, postepenom popuštanju epidemioloških mera i strogim kovid protokolima ove godine su tribine na sportskim događajima širom sveta ponovo pune. Dok se vlade mnogih zemalja bore protiv uticaja antivaksera, pojedini sportisti nalaze se na udaru medija jer ne žele da se vakcinišu. Među njima je i Novak Đoković, mada on odbija da se izjasni da li jeste ili nije vakcinisan

Kovid propusnice – Noć u Beogradu

Virus radi od deset

Centralne beogradske ulice su opustele nakon uvođenja kovid propusnica bez kojih posle 22 časa ne može da se boravi u ugostiteljskim objektima. Zašto je ova pandemijska polumera uvedena, nikome nije jasno. Ponajmanje ugostiteljima kojima posao trpi, a da to nema ama baš nikakvog efekta na suzbijanje širenja virusa korona i smanjivanje broja novozaraženih i preminulih

Korona u Srbiji

Neka divlja, neka divlja – virus

U utakmici između korone i nadležnih bilo je jasno da patogen prednjači. Međutim, sada je jasnije nego ikad da su se i medicinski i politički deo Kriznog štaba predali insistirajući da nam ništa drugo ne treba dok imamo vakcinu. Za to vreme, virus sve podmuklije napada trudnice i decu, dok antivakseri na internetu zlostavljaju vakcinisane trudnice i lekare

Sa lica mesta – Put u Austriju u doba korone

Smokve u Beču

Bez digitalnog zelenog sertifikata o revakcinaciji u Austriji ne može da se dobije piće ni u kafanskoj bašti. Makar u teoriji. Pandemijske zgode i nezgode ovih dana ipak je u drugi plan potisnula ostavka kancelara Sebastijana Kurca optuženog za korupciju. Kaže se da je njegov drugar u Ministarstvu finansija parama poreskih obveznika plaćao neke medije da ga veličaju i friziraju istraživanja javnog mnjenja koja ga prikazuju kao miljenika nacije. Naravno uz opasku da važi pretpostavka nevinosti

Političke posledice korone

Prvi antivakserski ustanak

"U poslednje vreme razni populistički pokreti pokušavaju da zloupotrebe zabrinutost dela građana zbog vakcinacije za povećanje sopstvenog rejtinga. Nažalost, svojim ponašanjem i sadašnja vlast se stavlja na ovu stranu – dok zvanično propagira vakcinaciju, gotovo ništa konkretno ne čini što bi je konfrontiralo sa onima koji se vakcinaciji protive. Još tužnije je što se i većina opozicionara ponaša krajnje oportuno i takođe izbegava jasnu konfrontaciju", kaže za "Vreme" epidemiolog Predrag Đurić

Škola i pandemija

Normalizacija na talasu korone

Koliko će trajati normalna nastava? Ko će i kako kontrolisati sprovođenje mera koje se odnose na prevenciju i kontrolu pandemije? Koliko će se učenici i nastavnici snaći u preporučenom "stavi–spusti" modelu nošenja maski, s distancom od "najmanje metar, bolje više, al’ može i manje"? Kako će funkcionisati tzv. sistem semafora i prelazak s klasične (zelena) na kombinovanu (narandžastu) i onlajn (crvenu) nastavu?

Vakcine i laži

Dvanaest loših ljudi

Maske su opasne po zdravlje, vakcina izaziva sterilitet, Bil Gejts je izmislio koronu da bi čipovao čovečanstvo, a u pi-si-ar testovima kriju se opasni mikroorganizmi… Sve ovo je u opticaju od početka pandemije, a sa pojavom vakcina, još je gore. Ono što javnost donedavno nije znala jesu imena ljudi ( na slikama) koji stoje iza ovih teorija zavera, ali i koliko su se obogatili na industriji laži i manipulacijama ljudskim strahom za zdravlje i život

Crna Gora, leto i virus korona

Između ekonomije i pandemije

Brojke kažu sledeće – u ovom trenutku, obolelih u Crnoj Gori je ukupno 2.740, a broj svakodnevno raste; broj vakcinisanih prvom dozom iznosi nešto više od 19.0000, revakcinisanih je 160.000. Distanca je postala – samo reč. Poštovaoci mera izgledaju dosta usamljeni, tek se poneko nađe da navuče masku preko nosa i skoro da je uvek reč o meštaninu. Turisti se ponašaju kao da su se vratili u, recimo, 2018. godinu. Situacija je još uvek u podnošljivim granicama, ali se usložnjava

Istorija vakcina

Hronologija jednog agensa

Milioni života koji će pomoću vakcine biti spaseni, a koje bi kovid 19 odneo, zapravo su samo početak. Buduće vakcine zasnovane na mRNK moći će da rešavaju mnoge druge izazove – na primer, rak – jer su efikasne, bezazlene, precizne i povrh svega brze. Kada sledeći put zaustite da kažete kako ste zabrinuti za bezbednost novih vakcina jer su napravljene samo za godinu dana, setite se da je istorija vakcina upravo hronologija istrajnosti

Kovid 19, vakcine, etika i pravo

Da li će pandemija ikad biti pobeđena

Izgleda da Srbija polako otvara debatu o uvođenju obavezne vakcinacije protiv korona virusa. S jedne strane, većina pravnika koji se oglašavaju u javnosti protivi se tome, pozivajući se na Ustav i Evropsku konvenciju o bioetici. S druge strane, zakoni Srbije prepoznaju mogućnost izbora, sve dok taj izbor ne ugrožava druge, a imamo i osam obaveznih vakcina za decu

Pandemija – U susret novom talasu

Varljivo leto 2021.

Već nakon kratke šetnje u centru Beograda postaje jasno da se niko živ više ne prirdržava protivpandemijskih mera i da državni organi za to ne haju. Istovremeno predstavnici vlasti izjavljuju da su "veoma zabrinuti" zbog onoga što nam sledi zbog nepoštovanja mera i slabog interesovanja za vakcinaciju

Dosije – Škola u pandemiji

Cena izgubljenih časova

Pandemija je iznudila zatvaranje škola, uvođenje nastave na daljinu, podstakla upotrebu novih tehnologija u obrazovanju. Istovremeno je otkrila slabosti školskih sistema širom sveta, dalekosežno povećala razlike između bogatih i siromašnih, usporila proces sticanja znanja i zamaglila budućnost čitavih generacija. Sve pogubne posledice će izaći na videlo

Obrazovanje, korona i prohujala godina

O posledicama mislićemo sutra

Da li će se ova godina brojati po tome koliko se izgubilo znanja, vremena, strukture i živaca ili po onome koliko je toga moglo da bude drugačije? Šta je pandemija pokazala o slabim tačkama u obrazovnom sistemu? Iz Ministarstva prosvete stižu radosne vesti o uspehu, digitalizaciji i, takoreći, kako problema i nema. A gde problema nema, stvari ne mogu da budu bolje. A čini se da su dosta loše

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu