1.

Intervju – Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca: Kako tajne službe prisluškuju građane (Vreme 1580)

"Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija mogu da prisluškuju i organizuju tajno praćenje, istina pod drugim uslovima i po drugačijem postupku od praćenja i prisluškivanja koje se vrši u krivičnom postupku. Da bi se primenjivale posebne mere iz Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, potrebni su obrazložen predlog direktora Agencije i odobrenje predsednika Višeg suda u Beogradu. Vojne službe takođe mogu da primenjuju posebne mere prisluškivanja i tajnog praćenja, predlog za primenu mera daje direktor službe, ali primenu mera odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda"
 

2.

Intervju – Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja: S kim ste danas razgovarali (Vreme 1579)

"Prisluškivanje podrazumeva pristup sadržini komunikacije, dakle, slušanje u realnom vremenu ili preslušavanje snimljenog razgovora. A pristup ‘zadržanim podacima’ se ne odnosi na sadržinu, već na sve druge podatke o komunikaciji, dakle, podatke o tome ko je, s kim, odakle, kada i koliko dugo komunicirao. Ozbiljan analitičar iz ‘zadržanih podataka’ može izvući mnogo više nego iz sadržine jednog ili nekoliko telefonskih razgovora"
 

3.

Intervju – Nebojša Trbović, bivši inspektor Unutrašnje kontrole MUP-a Srbije (2): Nebojšu Stefanovića su mnogi potcenili (Vreme 1578)

"Poznato je da Vučić većinu tih ljudi oko sebe ucenama drži pod kontrolom. Pakuje im afere, a onda ih, navodno, štiti. Konkretno, Nebojšu Stefanovića sa slučajevima lažne diplome, Krušika... Stefanović je očigledno, kad je došao na mesto ministra unutrašnjih poslova, mnogo toga naučio i našao načina da se zaštiti jer mislim da u tim krugovima niko nikome ne veruje. Stefanović i Dijana Hrkalović formalno-pravno, bar što se tiče prisluškivanja, nisu ništa zgrešili, ali su prokockali Vučićevo poverenje: ako su znali da se on čuje sa licima koja su na merama, postavlja se pitanje zašto ga nisu upozorili. To, ipak, nije krivično delo jer oni nisu mogli da uključe nijedan broj bez naredbe"
 

4.

Intervju – Nebojša Trbović, bivši inspektor Unutrašnje kontrole MUP a Srbije: Uspon i pad Dijane Hrkalović (Vreme 1577)

Zašto je Odeljenje za poslove bezbednosti po prvi put u istoriji MUP a postalo operativno odeljenje koje odgovara direktno ministru unutrašnjih polova? Ko je sve radio u ovom Odeljenju i koga su držali na merama? Kako je Veran Matić dobivši informaciju o praćenju novinarke Svetlane Vojinović rekao da je "ovo kao kod Slavka Ćuruvije", obavestio Vučića i šta je posle bilo? Na koji način je Dijana Hrkalović došla na čelo radne grupe za Rodoljuba Milovića povodom afere "Papaja"? I zašto joj načelnik UKP a nije mogao odbrusiti "je li bre, ko si ti da mi postavljaš pitanja"? Zašto se u MUP u smatralo da ako te pozove državna sekretarka to u stvari čini ministar Nebojša Stefanović? Šta su pripadnici Gradskog SUP a pričali o dolasku Hrkalovićeve na mesto zločina posle ubistva Aleksandra Stankovića, a šta su o njoj agenti DEA u Beogradu izvestili naše organe
 

5.

Intervju – Aleksandar Pavlović, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju: Imaginarni Albanac (Vreme 1575)

"Po pravilu, srpski udžbenici predstavljaju Srbe isključivo kao žrtve, srpske težnje i akcije kao legitimne, prećutkuju stradanja druge strane, a albanski udžbenici imaju isti narativ sa obrnutim predznakom. Vekovi zajedničkog života i mnoštvo pozitivnih primera se izostavljaju. Rezultat je da danas mlađe generacije Srba i Albanaca ne znaju ništa jedne o drugima, vide se međusobno kao neprijatelji i apsolutno im je nezamislivo da smo, zapravo, oduvek živeli zajedno, uz to vekovima i u istoj državi, bila to Vizantija, kraljevina Nemanjića, Osmansko carstvo ili Jugoslavija"
 

6.

Kosovo – Parlamentarni izbori: Čekajući Samoopredeljenje (Vreme 1571)

U dominantnom delu kosovskog javnog mnjenja ovi izbori se doživljavaju kao prilika da se raskine sa takozvanim "ratnim strankama", onim partijama koje u svojim političkim programima baštine pre svega "oslobodilački rat" i nasleđe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Aljbin Kurti, glavni favorit ovih izbora, posle odluke Vrhovnog suda, ne nalazi se na listi Samoopredeljenja. Prva na listi je, doduše pod brojem dva, Vjosa Osmani. Aktuelna v. d. predsednika Kosova, pored Kurtija, važi za najpopularniju političarku na Kosovu
 

7.

»Afera Pahomije« i slučaj Aleksić: Ponovno silovanje u sudnici (Vreme 1569)

Pravosudni sistem mora da se suoči sa činjenicom da je u slučajevima seksualnog zlostavljanja sudski postupak u velikoj meri dehumanizovan i da su potrebne temeljne reforme koje bi obezbedile zaštitu žrtava od sekundarne viktimizacije, ali ne medijske, tabloidne, već sistemske, one koja će onemogućiti bezbrojna saslušanja, suočavanje žrtve i počinioca, unakrsno ispitivanje
 

8.

Od devedesetih do 11/9: Globalizacija terorizma (Vreme 1562)

Iako je pažnja javnosti pre svega usmerena na ekstremne islamističke grupe, terorizam se kao fenomen sreće u svim velikim svetskim religijama – hrišćanstvu, judaizmu, hinduizmu, budizmu, sikizmu, i među mnogim nacionalnim i etničkim grupama (baskijska teroristička organizacija ETA u Španiji, irska teroristička organizacija IRA u Velikoj Britaniji, Tamilski tigrovi u Šri Lanki, Kurdska radnička partija u Turskoj, MEK u Iranu, PLO u Izraelu)
 

9.

Intervju – dr Vladan Jovanović, istoričar: »Administriranje« istorije u političke svrhe (Vreme 1561)

"Posle nesporazuma sa Grčkom oko imena, Severna Makedonija moraće na evropskom putu da se suoči i sa bugarskim viđenjem sopstvene uloge u Drugom svetskom ratu. Makedonski premijer Zoran Zaev je pokušao da odobrovolji Bugare premeštajući ih na antifašističku stranu. Utisak je da je ovo podilaženje motivisano isključivo strahom od bugarskog veta i opstrukcije pristupnih procesa, a čini mi se da su Makedonci već napravili isuviše ustupaka i da zaslužuju konkretniju podršku od EU"
 

10.

Intervju – Ljubiša Simović, bivši gradonačelnik Kraljeva: Podrhtavanje pravde (Vreme 1558)

Tri godine nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Kraljevo i okolinu 2010. godine, 16 ljudi je uhapšeno pod sumnjom da su hteli da se obogate "na narodnoj muci". Aleksandar Vučić je u intervjuu za RTS tada rekao: "Nemojte mi pominjati tog lopova Simovića, o njemu imam debelu knjigu dokaza da je lopov", a potom je hor njegovih poslušnika udario svom snagom po "lopovu" Simoviću, koji je "unakazio unesrećene od zemljotresa". Sada, kada su uhapšeni pravosnažno oslobođeni, to je prošlo gotovo nezapaženo