1.

»Zlatno doba« na jugu Srbije: Profesori savijaju kablove (Vreme 1602)

Očigledno je da se o mnogo čemu, bar kad je u pitanju jug Srbije, nije razmišljalo ni ranije, a ni ovog trenutka. Opčinjeni uspehom socijalističkog modela, građani Niša, Leskovca, Vranja nisu na vreme shvatili da su "srpski Mančester" i "Švajcarska na jugu Srbije" samo gole političke floskule, a "zlatno doba" još daleko. Region Južne i Istočne Srbije je šesti najsiromašniji region u Evropi
 

2.

Intervju – Vladimir Todorić, advokat, o istrazi u slučaju Aleksandra Halabrina i Gorana Mihajlovića: Gde je u Srbiji granica između države i mafije (Vreme 1600)

"Majke znaju ko su bili njihovi sinovi, ali ako imate jedan sistem nalik kolumbijskom ili meksičkom, u kojem kriminalne grupe imaju dozvolu za ubistva od strane vlasti, to je znak da se to opet može desiti, da smo svi mi ugroženi. Ovaj postupak nije samo nešto što se tiče ove dve majke. Tiče se i svih nas koji smo danas potencijalne buduće žrtve tog sistema"
 

3.

Službe bezbednosti: Policija, politika i mafija (Vreme 1599)

Ako je suditi po optužnici, Veljko Belivuk je predstavljao neviđenu opasnost po državu samo uz pomoć male ekipe iz SBPOK-a. Tako se došlo u situaciju u kojoj je MUP jednu interesnu grupu zaštitio od druge
 

4.

Mračne tajne istrage ubistva Slavka Ćuruvije: »Kecmana treba o’laditi« (Vreme 1598)

Radne grupe za rešavanje slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića došle su do saznanja i pisanih dokaza da je u inostranstvu pripremana likvidacija rukovodioca radne grupe Dragana Kecmana, kao i da je navedena situacija na neki način zataškana u okviru Uprave kriminalističke policije
 

5.

Ispovest Vukosava Jovića, oca pokojnog inspektora Dejana Jovića: Zašto mi je sin bio nepoželjni svedok (Vreme 1596)

Uzrok svih nevolja inspektora Dejana Jovića bila su njegova saznanja o saradnji države sa klanom Veljka Belivuka. Bio je velika smetnja Dijani Hrkalović i krugovima u policiji koji su pokušali da ga diskredituju proglašavajući ga saradnikom Škaljarskog klana. Bio je proganjan, hapšen i praćen. A zatim posthumno rehabilitovan
 

6.

Da li Geoks odlazi iz Srbije: U tesnim cipelama (Vreme 1595)

Geoks i slične fabrike ekonomski ne mogu da podnesu zagarantovan lični dohodak veći od 300 evra. Brojke su neumoljive i one kažu da je kod lon poslova (sklapanje cipela od već dobijenih delova) moguće ostvariti profit samo uz niske plate zaposlenih. Zbog toga se Geoks i selio iz države u državu, tragajući za jeftinom radnom snagom i subvencijama
 

7.

Intervju – Danilo Mandić, sociolog i predavač na Harvardu: Srbija, Kosovo i mafija (Vreme 1590)

"Plašim se da postoji prećutni dogovor dva rukovodstva da bi zajednička antikorupcijska, antišvercerska i anti-mafijaška politika ugrozila stabilnost dveju nacionalističkih vlasti. Još gore, i Amerika i Evropa aktivno izbegavaju ta pitanja. Dokle god to ne dođe na dnevni red, pregovori će služiti i Beogradu i Prištini kao snažan alibi za nekompetentnost i autoritarizam, a međunarodnoj zajednici kao još jedan "dokaz" da se sa plemenskim primitivcima mora postupati silom"
 

8.

»Afera prisluškivanja« Aleksandra Vučića: Stefanović na meti Vulina (Vreme 1589)

Izjavom da zna ime čoveka koji je razvio sistem prisluškivanja predsednika Srbije, ministar unutrašnjih poslova implicira da je postojao unutar MUP-a sistem koji je omogućavao slušanje Vučićevih telefonskih razgovora. Tako nešto, ako je zaista moguće, nije moglo da se radi bez znanja, dozvole ili naredbe doskora čelnog čoveka MUP-a
 

9.

Reakcije na presudu Mladiću: Saga o zločincu i heroju (Vreme 1588)

Srbija je presudu dočekala sluđena, podeljena, zbunjena, uz očiglednu želju da prođe i ovaj "težak dan", kako reče predsednik Vučić, pa da se vratimo našim omiljenim temama, Đilasu i njegovih 619 miliona, recimo. To nam, ipak, bolje ide
 

10.

Intervju – Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta: Sve DNK tajne ritopečke mašine za mlevenje mesa (Vreme 1587)

"Kod kompleksnih tragova poreklom od većeg broja osoba, kod kojih se ne izdvaja većinska komponenta, nemoguće je izdvojiti DNK svake pojedinačne osobe, pa je i pouzdanost identifikacije znatno manja. Tako, na primer, kod tragova čiji DNK profili izgledaju kao da su četvorokomponentne mešavine, nemoguće je sa sigurnošću utvrditi da li je trag zaista poreklom od četiri osobe ili se u tom tragu nalazi biološki materijal poreklom od pet, šest ili više osoba"