1.

Pozorište – Jedna švedska letnja noć: Ruski sanjar i švedski mentalitet (Vreme 1505)

Kroz predstavljanje istinite priče o saradnji sa čuvenim sovjetskim rediteljem umetnici Kraljevskog dramskog pozorišta pokazali su svoj odnos prema nacionalnom identitetu, prema "drugom", problemu razumevanja savremene umetnosti i reprezentovanja sopstvene kulture
 

2.

Pozorište – Dve »južne« premijere: Odrazi musavog sveta (Vreme 1504)

Niško i pirotsko pozorište okušali su se, s nejednakim ambicijama i rezultatom, u novim interpretacijama komada dvojice naših savremenika
 

3.

Pozorište – Tri premijere: Izvinite, zašto vičete? (Vreme 1503)

Naši glumci viču. I oni jako dobri i oni ne baš sjajni. Odakle ta neobuzdana potreba za vikanjem na našoj sceni? Da li je to vikanje u naše pozorište stiglo sa javne scene
 

4.

Bitef 2019 (2): Kad strah jede dušu (VREME 1500)

Zanimljivo je da je na festivalu koji u svom naslovu zagovara nove tendencije pobedila predstava koja je naizgled klasična. Međutim, reč je o predstavi koja koristi iskustva pozne avangarde kako bi iskazala novu osećajnost
 

5.

Pozorište – 53. BITEF (1): Niske istine i velike iluzije (Vreme 1499)

Prvi deo festivala protekao je u znaku preispitivanja zajednice, pitanja odgovornosti članova zajednice za nasilje koje se vrši u zajednici i u ime zajednice, i različitih pristupa uključivanju publike u teatarski čin
 

6.

Intervju – Milo Rau, Bitefov superstar: Biti političan znači biti eksplicitan (Vreme 1498)

"Kada radim projekat, ljudi sa kojima sarađujem kažu: ja bih uradio nešto drugo, a ja bih, opet, da vratim na prvo. Zato ponekad moram da manipulišem, jer stvari ne funkcionišu, pravi se haos. Ja sam veliki fan propagande i manipulacije i volim da budem emocionalno manipulisan od strane umetničkog dela. Ali politika je u suštini ispiranje mozga"
 

7.

Intervju – Boris Isaković, glumac: Da li je poludeo samo gospodin R? (Vreme 1497)

"To je napor pojedinca da preživi. Ogroman napor koji je postao neljudski. Neljudski zahtevi se postavljaju pred čoveka. To više nije humano. Ta predstava je to! Taj zahtev okoline i od samog sebe, da čovek mora da napreduje, da ima novac, da se širi na spolja u svakom smislu. Tom širenju nema kraja"
 

8.

Pozorište: Za svakog po nešto (Vreme 1476)

U raznovrsnosti najnovije ponude hrvatske pozorišne scene, izdvajaju se tri predstave
 

9.

Festival: U zemlji na raskršću (Vreme 1472)

Za svaku pohvalu je namera Grada Niša da iduće godine uloži više u kulturu nego što je to učinio ove, ali je šteta što to nije državna strategija koja proizilazi iz ideje u kom pravcu treba da se razvija grad na raskrsnici Balkana, već inicijativa pojedinca
 

10.

Jubilej: Tipično za Bitef teatar (Vreme 1469)

Biti drugačiji i biti svoj, biti poligon za mnoge umetnike a nemati svoj ansambl, ali imati svoju estetiku koja se sastoji od susreta različitih koji se međusobno poštuju i uvažavaju. To je tako drugačije od svega što živimo ovih godina