1.

Premijere – Jugojugoslavija: Pokušaj hvatanja tona (o)sećanja (Vreme 1560)

Jugojugoslavija nije čak ni predstava o našim osećanjima vezanim za Jugoslaviju, već o našim samozavaravanjima, pogrešnim procenama, iskrivljenim sećanjima, mržnji, snu o uspehu, blagostanju, poštovanju i samosažaljenju. Reč je, dakle, o našoj nesnađenosti sa samima sobom
 

2.

Premijere – Bura: Sklekovi ili stihovi, magija ili skalamerija (Vreme 1557)

Pozorište je uvek jako kada glasno govori ono što gledalac u samoći misli. Ako pozorište treba da govori glasno ono o čemu drugi samo misle, zašto bi oklevalo da u tu svrhu menja dramski tekst koji i nije živ dok ne zaživi u pozorištu
 

3.

Pozorišne nedoumice: Šta nije što nije, šta jeste što jeste (Vreme 1555)

4.

Premijere – Ružni, prljavi, zli: Beda i zlo, uzrok i posledica (Vreme 1554)

Ceo svet je kartonsko naselje, svi smo ljuta sirotinja, svi smo ružni i prljavi, a otac porodice je zao i obećava nam i mnogo gore dane
 

5.

Pozorište: (Još) dve igre na sigurno (Vreme 1552)

Atelje 212 je na svom repertoaru dobio još dve predstave koje će publika bez naročitih zahteva i posebnog poznavanja savemenog pozorišta rado gledati, ali verovatno i brzo zaboraviti. Međutim, da li je to ono što treba da očekujemo od pozorišta u ovom kriznom trenutku?
 

6.

Pozorište – Vasa Železnova: Otrov kao kontinuitet (Vreme 1551)

Svibenova Železnova je uspela da se uzdigne do hladnokrvne gazdarice koja je svog muža otrovala kada je ugrozio ugled i opstanak firme. Reditelj je dodao još jedan nivo, a to su sudbina Maksima Gorkog nakon što se vratio u SSSR i njegova nerazjašnjena smrt (pretpostavlja se da je otrovan po naređenju Staljina)
 

7.

Bitef-Prolog 2020.: Glumci su otišli, sire (Vreme 1550)

Ove godine smo zbog veoma specifične situacije imali specifičan Bitef to jest Bitef-Prolog koji se odvijao u Bitef teatru i na Skveru Mire Trailović od 12. do 14. septembra
 

8.

Esej: Nedostaje mi zajednički dah (Vreme 1544)

Da li smo mi svi krivi zato što smo se okupljali, ili smo krivi što se nismo dovoljno okupljali da bismo one koji nam govore da smo mi krivi ućutkali jednom zasvagda
 

9.

Pozorište – Kretanje i Čas kada nismo znali ništa jedni o drugima: Treniranje forme (Vreme 1523)

Obe predstave se zasnivaju na tekstu koji je napisan da bi bio izveden (u pozorištu) a da pri tome ne mora da ima ništa od osobina i kvaliteta dramskog teksta
 

10.

Premijere (i obnove) – Lažljivica i Art: Dve igre na sigurno (Vreme 1519)

Atelje 212 izašao je pred publiku s predstavom koju je publika volela i voleće je opet, i s glumicama koje igraju onako kako publika voli