1.

Intervju – Dušan Vučićević, docent na FPN: Prokletstvo zatvorenih izbornih lista (Vreme 1479)

"Imamo situaciju da su građani Srbije nezadovoljni i partijama na vlasti i partijama u opoziciji, da bi hteli da vide neka nova lica, neke nove ideje, a to je po ovakvom izbornom modelu prilično nemoguće. Sve je manje novih ljudi u politici, zato što ljudi od integriteta neće da ulaze u partije u kojima opet sve zavisi od volje stranačkog šefa, neće da budu samo klimoglavci, vodonoše i neko ko povremeno treba da kaže nešto u odbranu stranačkog lidera"
 

2.

Intervju – Branka Prpa: Od ljudske krvi ruke se ne mogu oprati (Vreme 1475)

"Zašto Vučić nije demisionirao kada je Slavko ubijen? Zašto nije podneo ostavku kao ministar informisanja, ostavka je moralni čin. Zašto nije rekao: pošto se ovde dešava nešto s čim ja nisam upoznat, ja neću da zbog toga snosim odgovornost, i demisionirao. Ali ne, posle svega toga, taj zakon o javnom informisanju i dalje je bio u funkciji sve do pada Miloševića. I sad kaže – šta? Da ne zna ništa? Pa, neće biti"
 

3.

Poslednja odbrana Beograda: Građani u borbi za svoj grad (Vreme 1473)

Kada se iscrpe sve proceduralne mogućnosti, građanima ne ostaje ništa drugo nego protesti, blokade, pravljenje živih štitova naspram mehanizacije, policije, raznih "fantoma" i odluka vlasti u kojima mišljenje građana i njihov kvalitet života praktično ne postoje
 

4.

Intervju – Zoran Kesić: Lepo je videti zabrinutu vlast (Vreme 1471)

"Želim da čujem na primer šta imaju da kažu legende – Zdravko Šotra i Želimir Žilnik. Ali ne želim da znam šta ima da kaže Krle iz Idola. Ne zanima me šta ima da kaže Vučićević, zašto bi me zanimalo? U njima vidim one koji će iste takve gadosti pisati i za sledećeg gazdu, meni je to odvratno. Zovem samo ljude od integriteta, a ne one koji će ko god da je na vlasti pljunuti opoziciju, jer im je to posao. Naprosto, ne poštujemo takve ljude, mislimo da ne govore istinu nego govore namenski, plaćeno namenski, po zadatku. Takva im profesija"
 

5.

Dokument – Foto-monografija »Iza sedam logora«: Pozornice za puštanje krvi (Vreme 1468)

"Ukoliko su domovi kulture u socijalističkoj Jugoslaviji, između svega ostalog, bili i terenski institucionalni punktovi namijenjeni oživotvorenju ideje ‘bratstva i jedinstva’, u ratu kojim je bivša država zdrobljena oni su poslužili kao mjesta za kategorično razvrgavanje bratstva. Danas, lišeni obilježja koja bi upućivala na kakvu-takvu katarzu i podrazumijevala barem minimalne geste pijeteta prema žrtvama, oni vegetiraju kao spomenici razbratnosti" —Viktor Ivančić
 

6.

Solidarnost s Milanom Jovanovićem: Državu se to ne tiče (Vreme 1467)

I pored izuzetno velikog odziva u akciji Fondacije "Slavko Ćuruvija", do sada je uplaćeno oko polovine neophodnih sredstava, pa se prikupljanje pomoći do daljnjeg nastavlja
 

7.

Intervju – Marija Bogdanović: Sistem puca po šavovima (Vreme 1465)

"Reč je o slobodi da se izborimo za slobodu svakog pojedinca koja je uslov da se formira jedno demokratsko društvo. Bez javne rasprave o svim problemima koji se pojavljuju u društvu i traže rešenja ne može se govoriti o napretku. Kada se pojavi neki problem, ne može jedan čovek da presuđuje, osuđuje, ocenjuje da li je neko kriv ili nije, ne može sebi uopšte da dozvoli takvo pravo. Ja se pitam zašto taj sveznajući čovek nema hrabrosti da uđe u dijalog sa kritičkom javnošću Srbije. Zašto? U čemu je problem? On se pravi jako hrabar, ali hajde, izađite da razgovaramo kao ljudi, ne samo da izdajete naredbe i presude"
 

8.

Ličnost godine – Tatjana Lazarević: Ceo život u vanrednom stanju (Vreme 1462)

"Početna pozicija na kojoj je Kossev nastao suštinski se oslanja na strahovit osećaj ugroženosti zajednice. Ovde kriza ne prestaje 30 godina, i to čini moj život. Celo moje odrastanje, a i kasnije, bila je pozicija ugroženosti: kako da stigneš do škole, da vodiš računa kojim jezikom pričaš, da gledaš u koji ćeš kafić da uđeš, i Kossev je nastao opet iz osećaja ugroženosti. I društvene nepravde koju ne podnosim. O nama ovde niko nije brinuo, a živeli smo pod medijskim lažima i propagandom"
 

9.

Intervju – Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka: U svetu otrova i šlagera (Vreme 1460–1461)

"Ovo vreme osećam kao vreme društvene, političke paranoje, totalitarizma medija, vratolomnih spinova, a od toga i razum i nervi posustaju"
 

10.

Interno raseljena lica: Zaboravljeni (Vreme 1459)

Bez sveobuhvatne podrške države, život raseljenih sa Kosova i dalje će se odvijati na marginama društva. Najugroženiji među njima su bez krova nad glavom i bez osnovnih ljudskih prava – daleko od pogleda javnosti