Rezultati pretraživanja

21.

Filmovi na vojvođanske teme – Izbor: Duh ravničarskog weltschmerza (Vreme 1196)

autor: Saša Rakezić

 

Počeci filma u Vojvodini povezani su sa entuzijastima kao što je Aleksandar Lifka. Češkog porekla, Lifka je eksperimentisao sa pokretnim slikama još krajem devetnaestog veka, početkom dvadesetog je prikazivao filmove u Austrougarskoj i Srbiji, bavio se snimanjem gradova i ljudi u najranije doba kinematografije. Godine 1910. otvorio je bioskop u Subotici, i tu živeo sve do smrti 1952. Među kinematografskim entuzijastima sličnog kova je svakako i Ernest Bošnjak, koji je u Somboru otvorio prvi bioskop u Vojvodini, 1906. godine, i u razdoblju od 1909. do 1932. bavio se snimanjem igranih i dokumentarnih filmova – za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju i umro u Somboru 1963. Međutim, posleratni period je vreme kada vojvođanski film dobija na zamajcu, osnivaju se i producentske kuće kao Neoplanta film (kasnije Tera film) u Novom Sadu, i Kino klub (kasnije Panfilm) u Pančevu. Vojvodinu kao mizanscen, temu i inspiraciju, nije neophodno vezivati samo uz autore koji su na tom prostoru rođeni ili su tamo bili nastanjeni. U tom smislu smo odabrali nekoliko filmova koji su obeleženi ravničarskim temama, ili svojom poetikom zadiru u duh panonskog weltschmerza
 

22.

Ognjen Glavonić, autor filma Živan pravi pank festival: Između Alana Forda i Don Kihota (Vreme 1192)

autor: Saša Rakezić

 

"Junak mog filma Živan donekle liči na junake 'Alana Forda', ali pošto je on ipak stvaran lik, sve što radi njemu dodaje neke mračne nijanse, u kojima ima težine, bola i tuge"
 

23.

Naivna umetnost u Vojvodini: Teško je poznati život, a slikati je lako (Vreme 1189)

autor: Saša Rakezić

 

Jedan od najzanimljivijih umetničkih fenomena u Vojvodini jeste naivna umetnost koja je dala velika dela i velike umetnike
 

24.

Arheologija – Srbija, jedna od kolevki metalurgije: Tragom prastarog nasleđa (Vreme 1184)

autor: Saša Rakezić

 

Najstariji evropski rudnici bakra, sedam hiljada godina stari, jesu Rudna Glava kod Majdanpeka i Ai Bunar u Bugarskoj. Početkom septembra, na vinčanskom lokalitetu Pločnik u blizini Prokuplja, izvršen je zanimljiv eksperiment. Dvadesetak učesnika iz više zemalja pokušalo je da topi rudu i napravi predmete od bakra, na način kako se to činilo u praistoriji
 

25.

Strip – Dikan Laza Sredanovića: Buzdovan i meko srce (Vreme 1178)

autor: Saša Rakezić

 

Dva naša najtiražnija i najpopularnija stripa iz vremena SFRJ jesu onaj o avanturama Mirka i Slavka i onaj o dogodovštinama Starog Slovena Dikana i strica mu Vukoja. Dikan Laza Sredanovića je izlazio na stranicama "Politikinog zabavnika" tokom godina kada je ovaj list bio na vrhuncu, i kao i Mirko i Slavko dosegao je nivo pop fenomena. Sada su po prvi put Dikanove avanture ukoričene
 

26.

»Gradac« posvećen Andriji Mauroviću: Junak svoje priče (Vreme 1174)

autor: Saša Rakezić

 

Od tridesetih godina prošlog veka naovamo na prostoru Jugoslavije nastajao je jedan veoma zanimljiv i raznovrstan opus darovitih umetnika stripa. Beograd je možda prednjačio po broju izdanja i autora, ali je u Zagrebu postojao jedan tako samosvojan lik kao Andrija Maurović, nadahnut, crtački artikulisan – strip autor svetskog kalibra
 

27.

Rok muzika u Vojvodini: Duh urbanih ravničara (Vreme 1174)

autor: Saša Rakezić

 

Većina vojvođanskih rok autora nekako je izmicala unapred određenim (žanrovskim, industrijskim ili kakvim god) definicijama, tako da se refren iz pesme Obojenog programa – "Svaka definicija gubitak je slobode" – čini kao podtekst čitavog fenomena
 

28.

Vreme na kioscima u četvrtak 4. jula: Rok muzika u Vojvodini - Duh urbanih ravničara (Vesti)

autor: Saša Rakezić

29.

Intervju – Dejvid Laski, strip autor: U potrazi za iskrenošću (Vreme 1169)

autor: Saša Rakezić

 

"Današnja muzika se uglavnom svodi na nastojanje da se udovolji zahtevima ‘komercijalnog’. U svemu tome ima manje srca nego u muzici koju su nekada stvarali Porodica Karter i njihovi savremenici. Karterovi su bili zemljoradnici, koji su se muzikom bavili iz čistog zadovoljstva, a ispostavilo se da su manje-više slučajno došli u priliku i da to sve zabeleže na snimcima. O njima govori moj strip"
 

30.

Izložba – Nebesko pecivo Saše Stojanovića: Vizuelno-poetski gurmanluk (Vreme 1163)

autor: Saša Rakezić

 

"Zajednički rad sa mojom ćerkom Mašom pomogao mi je da njenim senzibilitetom sagledam svet i dam novu mogućnost proleću", kaže Saša Stojanović o svojoj novoj izložbi
 

Stranica 3 od 9 (81 rezultata)      na stranu od 9
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net