Rezultati pretraživanja

11.

In memoriam – Zdravko Zupan (1950–2015): Čuvar zaboravljenog blaga (Vreme 1293)

autor: Saša Rakezić

 

Umro je Zdravko Zupan, najznačajniji istoričar stripa u nas. Njegovim nestankom nestaje ne samo najveći poznavalac već i najveći čuvar stripskog blaga
 

12.

Strip i muzika – Izložba Dvadeset lakih komada: Oko, uho i mašta (Vreme 1292)

autor: Saša Rakezić

 

Izložba naslovljena Dvadeset lakih komada ima za temu lični pogled italijanskog strip publiciste Andree Placija na stripove inspirisane muzikom
 

13.

Intervju – Marko Aleksić, autor biografije Marka Kraljevića: Istorijska figura, mitsko ogledalo (Vreme 1288)

autor: Saša Rakezić

 

S obzirom na to da je Marko Kraljević ne samo srpski već i epski junak svih Južnih Slovena, teško je naći pravo objašnjenje kako to da nije bilo knjige koja bi se bavila njegovom istorijskom ličnošću. Nedavno objavljena studija Marko KraljevićČovek koji je postao legenda prva je biografija istorijskog Marka Mrnjavčevića
 

14.

Strip – Atentat: Činjenice i osećajnost (Vreme 1283)

autor: Saša Rakezić

 

Strip Borisa Stanića i holandskog istoričara Gvida Van Hengela uspeo je da odoli izazovu banalizovanja "velike teme" Sarajevskog atentata
 

15.

Monografija – O pozorišnoj muzici Predraga Vraneševića: Zvuk scene (Vreme 1271)

autor: Saša Rakezić

 

Knjiga Ulaz slobodan posvećena muzici koju je Peđa Vranešević uradio za preko stotinu pozorišnih predstava važan je iskorak u borbi protiv zaborava, koji inače hronično podriva temelje našeg samopoštovanja
 

16.

Propagandni plakat, strip i karikatura u okupiranoj Srbiji: Jugoistočno od pakla (Vreme 1253)

autor: Saša Rakezić

 

Ove godine navršava se 70 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Povodom ovog jubileja, "Vreme" će se i tokom 2015. na različite načine baviti antifašističkim nasleđem i životom pod okupacijom. U ovom broju govorimo o nacističkoj propagandi, plakatima, stripovima i karikaturama objavljivanim u okupiranoj Srbiji. U Srbiji se vrlo rano pojavio otpor nemačkom okupatoru, nakon čega su usledile drakonske mere odmazde. Okupator je imao puno razloga da pokuša da na lokalno stanovništvo deluje kroz sistematski projektovanu agitaciju
 

17.

Strip: Mika Miš, srpski junak (Vreme 1237)

autor: Saša Rakezić

 

Iz štampe su upravo izašli Doživljaji Mike Miša, reprint stripa sa avanturama srpskog alter ega Mikija Mausa koje je 1932. objavljivao beogradski dečji list "Veseli četvrtak".Knjigu je priredio Zdravko Zupan, a objavili edicija "Zlatno doba" i Kulturni centar Pančevo. Prenosimo deo predgovora ovom izdanju
 

18.

Intervju – Alexander Nikolić, austrijski umetnik: Nagoveštaj slobode (Vreme 1202)

autor: Saša Rakezić

 

"Budući da sam rođen u Beču, ovde sam tokom školovanja učio da za izbijanje Prvog svetskog rata krivicu treba tražiti među srpskim nacionalistima. Zatim, učio sam da su i za nacionalsocijalizam krivi drugi, koji su od Austrije načinili svoju prvu žrtvu. Međutim, bio sam inspirisan i člankom Muharema Bazdulja, koji govori o sudbini table posvećene Gavrilu Principu. Tekst opisuje primer podizanja jednog u osnovi utopijskog spomenika, i svu različitost ljudi koji su za to zaslužni – Muslimani, Jevreji... Tu je i ugravirani natpis sa datumima prema starom i novom kalendaru... Sve to dođe do Hitlera lično, u vozu negde u Štajerskoj... Osim toga, taj zapis – ‘Gavrilo Princip navijesti slobodu’, nagovestio je slobodu – dugo sam razmišljao kako bi to uopšte moglo da se prevede na nemački... Zatim, to pokreće mnoga pitanja. Iako je tematika Hitlera, inače Austrijanca, ovde već obrađena na sve moguće načine, sem u pornografiji – a ni to ne smem da tvrdim, čitava ova afera činila se ipak kao nešto neistraženo. Još je bitnije pitanje nestanka table – kada bi, na primer, neko u Nemačkoj pronašao tablu i rešio da je vrati, kome bi je vratio?"
 

19.

Etnička i kulturna šarolikost vojvođanskog prostora: Život na granici (Vreme 1199-1200)

autor: Saša Rakezić

 

Vojvodina danas ima nešto manje od dva miliona stanovnika, šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvođanska kulturna i etnička šarolikost, koja se često uzima kao samopodrazumevajuća činjenica, nastala je kao posledica složenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog čuvanja tradicije i etničkih posebnosti već i na originalnoj alternativnoj umetničkoj sceni
 

20.

Filmovi na vojvođanske teme – Izbor: Duh ravničarskog weltschmerza (Vreme 1196)

autor: Saša Rakezić

 

Počeci filma u Vojvodini povezani su sa entuzijastima kao što je Aleksandar Lifka. Češkog porekla, Lifka je eksperimentisao sa pokretnim slikama još krajem devetnaestog veka, početkom dvadesetog je prikazivao filmove u Austrougarskoj i Srbiji, bavio se snimanjem gradova i ljudi u najranije doba kinematografije. Godine 1910. otvorio je bioskop u Subotici, i tu živeo sve do smrti 1952. Među kinematografskim entuzijastima sličnog kova je svakako i Ernest Bošnjak, koji je u Somboru otvorio prvi bioskop u Vojvodini, 1906. godine, i u razdoblju od 1909. do 1932. bavio se snimanjem igranih i dokumentarnih filmova – za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju i umro u Somboru 1963. Međutim, posleratni period je vreme kada vojvođanski film dobija na zamajcu, osnivaju se i producentske kuće kao Neoplanta film (kasnije Tera film) u Novom Sadu, i Kino klub (kasnije Panfilm) u Pančevu. Vojvodinu kao mizanscen, temu i inspiraciju, nije neophodno vezivati samo uz autore koji su na tom prostoru rođeni ili su tamo bili nastanjeni. U tom smislu smo odabrali nekoliko filmova koji su obeleženi ravničarskim temama, ili svojom poetikom zadiru u duh panonskog weltschmerza
 

Stranica 2 od 8 (80 rezultata)      na stranu od 8
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net