1.

Ekonomija i izbori: Poklonima se u inflaciju ne gleda (Vreme 1607)

Aleksandar Vučić je, ničim izazvan, tri dana nakon što je NBS objavila da međugodišnja inflacija iznosi 5,7 odsto, na pitanje o poskupljenju ulja izjavio kako je "stopa inflacije i dalje ispod tri odsto, da nema redova na pumpama, a da u prodavnicama ima svega". Ima svega, samo što je sve skuplje i skuplje, a poskupljenja pospešuju i novčani predizborni pokloni građanima
 

2.

Rekonstrukcija Ulice kneza Miloša: Obećanje, građanima radovanje (Vreme 1606)

Da gradske vlasti ništa drugo za poslednjih 7-8 godina nisu takle, samo poigravanje živcima građana koji stanuju u Kneza Miloša bilo bi dovoljno za odlazak u opoziciju. Saga sa ovom ulicom na kraju je repa naprednjačkih grehova u vezi sa glavnim gradom
 

3.

Intervju – Galeb Nikačević: Magija normalnog razgovora (Vreme 1604)

"Prvih dvadeset-trideset minuta izlaze te izverzirane rečenice. A onda se one potroše. I šta onda? Onda počinju rečenice u kojima se usporava tempo i u kojima razmišljaju šta da kažu. Tad dobijaš čoveka. Tad čovek dobija treću dimenziju, dobijaš taj ljudski oblik. Počinju polako poštapalice, počinju intimni uvidi i počinje da se otvara prozor u njih, kako oni razmišljaju, a ne kako je formulisana rečenica u kojoj nema rizika. I onda se nađu na terenu koji baš i nije prohodan i jednostavan"
 

4.

Putnici i opasan teret u tunelu Vračar: Zaštita od požara po principu »valjda neće« (Vreme 1600)

Dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju brojne propuste u protivpožarnoj zaštiti tunela koji prolazi ispod centra grada. Već godinama i putnici i opasni teret prolaze kroz tunel koji nema saglasnost Sektora za vanredne situacije ni za jednu vrstu transporta
 

5.

Portret savremenika – Nebojša Bakarec: Beskrajni pad anđela i pesnika (Vreme 1598)

Iako je često uspevao da iznenadi javnost svojim izjavama i potezima, kada se podvuče crta, Nebojša Bakarec ipak se može nazvati tipičnim predstavnikom političara Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Uprkos često ispoljavanoj ekscentričnosti, analizom njegovih izjava u tih dvadesetak godina vidi se da ih, kao i kod većine domaćih političara, odlikuje izuzetna nedoslednost, već u zavisnosti od toga kako situacija nalaže
 

6.

Državna pomoć: Kuda dalje nakon Geoksa (Vreme 1597)

Građani nisu dobili informacije o suštinskim pitanjima: da li se politika subvencija isplatila, koliko je država do sada dala državne pomoći što stranim, što domaćim investitorima (a subvencije su tek deo ove pomoći – postoji još čitav niz njenih oblika), sa kakvim efektima, na koji način se dovode investitori, ko procenjuje kakve su investicije državi potrebne, a koje nisu
 

7.

Intervju – Srđan Bogosavljević: Kampanja protiv Ipsosa je promašena (Vreme 1594)

"Opozicija, osim što jasno pokazuje protiv koga je, nema mnogo zajedničkog. Već sama kvalifikacija "prave" i "lažne" opozicije deli opoziciono biračko telo. Dele ga i česte nesuglasice medu liderima slične orijentacije – pri čemu je ta orijentacija više intuitivno prepoznatljiva, nego dobijena jasnim porukama o važnim pitanjima. Ne sporim uticaj medija, ali istraživanja rejtinga se bave opredeljenjima birača, bez obzira šta je sve uticalo na to"
 

8.

Prizori iz jednog kulta ličnosti: Aleksandar Vučić, sam o sebi (Vreme 1592)

Činjenica da predsednik Republike Srbije naziva ljude "devojčicama" koristeći to kao uvredu, a i brižljivo građeni imidž huligana koji se ne boji, dve su uloge kojima je posvećen ovaj tekst, uz pojedine opskurne detalje iz biografije predsednika koje su saopštavali ili on ili članovi njegove porodice i njegovog najbližeg okruženja
 

9.

Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama: Njihova želja da ne znamo ništa (Vreme 1591)

Svi oni organi vlasti koji nisu želeli da dostavljaju informacije ni nakon odluke Poverenika da to moraju da učine, moći će bez nekih preteranih smetnji da i dalje na taj način krše zakon
 

10.

Država, sport i korona: Hala Pionir ili kako je »nautička manifestacija« pošla po zlu (Vreme 1586)

Neraskidivi splet politike, navijača, kriminala, "patriotizma", "tradicije" i ostalih izlizanih reči koje su skupo koštale mnoge ljude doveo je do sposobnosti da se sopstveni interes protura kao državni. Tako je za "državni interes" proglašeno i to da publika ima da bude prisutna na košarkaškim utakmicama