1.

Pozorište: Potraga za zadovoljavajućim odgovorom (Vreme 1580)

Orlando, prema romanu Virdžinije Vulf, dramatizacija Tanja Šljivar, pisac poslednjeg Orlandovog monologa Goran Ferčec, Narodno pozorište, Beograd Cement Beograd, inspirisano dramom Hajnera Milera, dramaturg Milan Ramšak Marković, reditelj Sebastijan Horvat, Beogradsko dramsko pozorište
 

2.

Pozorište: Toliko ljudskih slabosti (Vreme 1579)

Klaus Man: Mefisto, dramatizacija Fedor Šili, režija Boris Liješević, Novosadsko pozorište/Újvidéki színház
 

3.

Pozorište: Ranjivost, nesavršenost i moć teatra (Vreme 1577)

Almir Bašović: Kreketanje, režija Aleš Kurt, Narodno pozorište Tuzla
 

4.

Pozorište – Kaspar: Hod kroz košmaran san (Vreme 1576)

Osećanje oslobođenog prostora nas podseća na moć ne samo jezika kao sistema, nego i otvara polje asocijacija, nagoni nas da se referišemo naspram sopstvenog jezika, koji je danas u inflaciji informacija koju živimo sve nejasniji. Pitamo se koliko ne umemo da artikulišemo ono što osećamo ili mislimo
 

5.

Pozorište: Nepodnošljivo prisustvo neispunjenih želja (Vreme 1575)

Tenesi Vilijems: Tramvaj zvani želja, režija Jug Đorđević, Narodno pozorište Sombor
 

6.

Pozorište: Potreba za uzemljenjem, i za pričom (Vreme 1574)

Đorđe Pisarev: Velika očekivanja, režija Dušan Mamula, Srpsko narodno pozorište; Saša Radonjić: Čaj sa Kublaj-kanom, adaptacija i dramaturgija Aleksandar Milosavljević, produkcija "Upalimo reflektore", podrška Bitef teatar
 

7.

Pozorište: Pseudotragična komedija (Vreme 1573)

Rajner Verner Fasbinder: Kišne kapi na vrelom kamenju; režija Jug Đorđević, Beogradsko dramsko pozorište
 

8.

Intervju – Zoltan Puškaš, reditelj: Umor bez katarze (Vreme 1567)

"Nikad nisam voleo ljude negativnog naboja, ali osećam se bespomoćnim da se dan za danom moram boriti za sve u životu, i osećam da više ne činim ništa da bih izronio iz ove nemoći, iz ovoga stanja bespomoćnosti. Umorio sam se. Iscrpljen sam"
 

9.

Premijere – Tri sestre, »Kostolanji Deže«, Subotica: Između svetova, između polova (Vreme 1567)

Dramaturškinja Kornelija Goli stvara jedan fini melanž slika iz Čehovljevog sveta i prenosi doživljaj inercije koji krasi tri sestre, jednom rečju: nedelanje. Odsustvo istinskog pokreta. Tako nastali novi tekst biva obojen prirodnošću sa aspektom žestine. Komad se odlikuje skladnom, otvorenom formom, duhovitom i gorkom
 

10.

Premijere – Dogvil i Velika depresija: Između empatije i brutalnosti (Vreme 1564)

U vreme u kojem je pozorišna produkcija opet gotovo utrnula, dve vojvođanske premijere, kroz preradu prevedenog teksta "pozajmljenog" iz drugog medija i kroz praizvedbu domaćeg dramskog teksta, odvažno postavljaju važna pitanja o savremenosti i ukazuju na moguće odgovore