1.

75. godišnjica nuklearnog napada na Hirošimu i Nagasaki: Dve bombe koje su promenile svet (Vreme 1544)

Da je Frenklin Delano Ruzvelt poživeo još koji mesec duže, pitanje je da li bi SAD ikada na japanskom civilnom stanovništvu demonstrirale razornu moć atomske bombe. Za Harija Trumana, koji ga je kao potpredsednik nasledio, "Mali dečak" i "Debeli čovek" bili su ključni argumenti u političkoj preraspodeli sveta posle Drugog svetskog rata, u kome on sam nije imao značajnu ulogu. Konferencija u Potsdamu bila je njegov trenutak, njegova prilika da pokaže da može da se nosi sa Staljinom – da raspolaže atomskim oružjem
 

2.

Aja Sofija – Od crkve do džamije: Sudbina svete mudrosti (Vreme 1540)

Mnoge građevine markiraju istoriju koju dogradnje revidiraju. Aja Sofija je od crkve pretvorena u džamiju, od džamije je odlukom Mustafe Kemala Ataturka postala muzej, da bi sada ukazom Tajipa Redžepa Erdogana ponovo trebalo da se pretvori u džamiju. Da li će u jednoj od najlepših svetskih građevina ponovo prekrečiti sve što podseća na hrišćanstvo
 

3.

Rušenje spomenika: Gospodari laži i robovi istine (Vreme 1539)

U naletu pravedničkog ili kakvog god besa rušenje spomenika ne doprinosi ničemu dobrom. Ono ne doprinosi sučeljavanju sa neprijatnom prošlošću i njenom prevazilaženju, naprotiv, rušenjem spomenika ona se samo gura pod tepih. Da li bi trebalo da se minira Akropolj zato što su tvorci naše današnje demokratije u antičko doba držali robove
 

4.

Obustavljanje istrage ubistva Ulofa Palmea: Tri musketara (Vreme 1537)

Evropom su nekada vladala "tri musketara": Vili Brant, Bruno Krajski i Ulof Palme. Nikada do kraja rasvetljeno ubistvo Palmea stavilo je tačku na zlatno doba socijaldemokratije, čiji sunovrat i dalje traje. Od njihove ere na evropskom vidiku se nije pojavila ličnost koja je imala toliko uticaja na borbu za socijalnu pravdu. Ovo je kratka priča o sjaju i sutonu socijaldemokratije
 

5.

Sto godina od uvođenja prohibicije: Ergo bibamus! (Vreme 1535)

Da li se ljudima može zabraniti da tragaju za srećom? Naravno da ne. Da li društvo odraslom čoveku sme da propiše na koji način da traga za srećom? Naravno da ne. Da li društvo sme, može, treba da reguliše da niko svojim traganjem za srećom ne ugrožava tuđu sreću? Svakako. Ljudi od pamtiveka konzumiraju pivo, rakiju, vino i drogu. Nijedan zakon bilo gde nije to uspeo da promeni. Što reče papa Martin IV: "Ergo bibamus!" – "Dakle, hajde da popijemo!"
 

6.

40 godina od smrti Josipa Broza Tita: Tehnologija vladanja, ljubavi i straha (Vreme 1530)

Tito nikada nije ishitreno donosio odluke. Uvek bi prvo saslušao šta drugi imaju da kažu, ne bi ih prekidao, ne bi se mešao u raspravu, ali kada bi izrekao svoj sud, to je bilo neupitno i konačno. Smatrao je da ne treba previše često da drži govore kako ne bi dosadio ljudima, stručne poslove je delegirao, na pamet mu nije padalo da se meša u sve i svašta, njegova prirodna harizma i autoritet bili su toliki da nije imao nikakvu potrebu da se bilo kome dokazuje
 

7.

Sreća u usamljenosti (Vreme 1527)

8.

Prekrajanje istorije: Novi sukobi u senci prošlosti (Vreme 1518)

Ko snosi deo krivice za izbijanje Drugog svetskog rata? Šta predstavlja Armija krajova? Kako je poginuo Vladislav Sikorski? Da li je Crvena armija odgovorna za pokolj u Varšavi? Da li je Čerčil to znao? Ko je bio Stjepan Bandera? Različito tumačenje istorije doprinosi podgrevanju hladnog rata koji je ponovo podelio svet
 

9.

Sećanje na holokaust: Aušvic nije metafora (Vreme 1516)

Ujedinjene nacije su 27. januar proglasile za Međunarodni dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma. Jedinice sovjetske armije su na taj dan 1945. godine oslobodile koncentracioni logor Aušvic. Savet Evrope je preporučio da se tim povodom u svim školama održi čas na temu holokausta. U Srbiji se na taj dan slavi Sveti Sava, nije zgodno istovremeno podsećati na koncentracione logore, ali bi za to mogao da se odredi neki drugi dan. Ja ovu priliku koristim da skrenem pažnju da Srbija u Aušvicu nema svoju nacionalnu izložbu, iako joj je odavno na raspolaganje stavljen prvi sprat bloka 17 koji bi trebalo da deli sa drugim državama nastalim iz Jugoslavije
 

10.

Novogodišnji miljokazi: Labudova pesma pod jelkom (Vreme 1512-1513)

Novogodišnje noći su kao miljokazi na putu. Što je put duži, sve se više prepliću do nerazdvojivosti. U sećanju ostaju one posebno lepe ili posebno strašne, naročito bučne ili posve tihe