Rezultati pretraživanja

1.

Nedostojno poređenje Kiša i Malog: Anatomija slučaja Grobnice za Borisa Davidoviča (Vreme 1509)

autor: Ivan Ivanji

 

Braneći Sinišu Malog, kome će doktorat biti poništen kao plagijat, Aleksandar Vučić je rekao da su, eto, i velikog Danila Kiša isto tako neopravdano napadali da je plagirao doktorat, ali da se pisac odbranio. Obaška neukost, nesuvislost i neistinitost ove izjave, valja se podsetiti skandala nastalog nakon objavljivanja Grobnice za Borisa Davidoviča koji je potresao Jugoslaviju
 

2.

Nedeljna katastrofa (Vreme 1507)

autor: Ivan Ivanji

3.

Trideset godina od pada Berlinskog zida: Od dana radosti do decenija razočarenja (Vreme 1506)

autor: Ivan Ivanji

 

Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
 

4.

Špijunaža: Prosvećeno prikupljanje informacija (Vreme 1505)

autor: Ivan Ivanji

 

U Srbiji se često govori o nekakvim špijunima, obično stilizovanim u misteriozna bića koja u dosluhu sa domaćim izdajnicima iz tmine rovare protiv srpstva. Ko su ti obaveštajci, agenti tajnih službi, prvi ili drugi sekretari ambasada, špijuni i šta rade širom sveta
 

5.

Stogodišnjica španske groznice: Smrtonosnije od rata (Vreme 1498)

autor: Ivan Ivanji

 

Pred kraj Prvog svetskog rata 1918. godine, među vojnicima koji su taman srećno preživeli sve opasnosti bojišta, počela je da se širi infekcija koju su u prvo vreme smatrali gripom. Ubrzo je širom sveta umrlo između pedeset i sedamdeset miliona ljudi. Više nego od sveg mogućeg oružja za vreme rata
 

6.

Osamdesetogodišnjica početka Drugog svetskog rata (2): Kraj pakta između Staljina i Hitlera (Vreme 1495)

autor: Ivan Ivanji

 

Kada je Nemačka 22. juna 1941. napala SSSR, Staljin je bio zatečen. Računao je da će pakt koji je sklopio sa Hitlerom duže trajati. Politbiro se sakupio u radnom kabinetu svog vođe. Neko je rekao da Staljin mora da se obrati narodu preko radija. On je rekao: "Ne mogu. Neka govori Molotov!" Ništa drugo nije rekao. Naručio je automobil i odvezao se u svoju Daču u Kunčevo gde je ostao deset dana. Četiri godine kasnije je Staljin sa Ruzveltom i Čerčilom prekrajao svet. Bio je najveći pobednik Drugog svetskog rata
 

7.

Osamdesetogodišnjica pakta između Hitlera i Staljina: Braća po Poljskoj (Vreme 1494)

autor: Ivan Ivanji

 

Pakt o nenapadanju i podeli Poljske i istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke pred početak Drugog svetskog rata niko nije naslućivao. Velika Britanija i Francuska su se osećale izdanim, komunisti širom Evrope bili su zbunjeni, dok su Fon Ribentrop i Molotov pili votku i nazdravljali Staljinu i Hitleru
 

8.

Istorijski osvrt: Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (Vreme 1487)

autor: Ivan Ivanji

 

Srpski političari u verbalnim obračunima uobičavaju da nemušto i neupućeno koriste pojmove "nacisti", "nacistički", "esesovci" ili "SS odredi" uz sporadična poređenja neistomišljenika sa Hitlerom. Kako je nastala i kako je bila organizovana Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP), šta je bio SS i zbog čega je svaka sličnost sa nekom našom partijskom organizacijom slučajna
 

9.

Osvrt unazad: Preispitivanje i zablude (Vreme 1486)

autor: Ivan Ivanji

 

SKOJ i KPJ. Informbiro. Mermer. Logorisanje Švaba. Deklaracija o jeziku. Memorandum SANU. Događanje naroda. JNA. Savez književnika. Prijatelji i nacionalizam. Tadić i Nikolić. Osvrćući se devedeset godina unazad, mnoga sam svoja mišljenja revidirao i utekao u fantazmagoriju beletristike
 

10.

Kultura jezika i patriotizam – Zavičaj, domovina, država: Slatko je i slavno za otadžbinu umreti (Vreme 1481)

autor: Ivan Ivanji

 

Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
 

Stranica 1 od 15 (141 rezultata)    na stranu od 15
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net