1.

Stogodišnjica španske groznice: Smrtonosnije od rata (Vreme 1498)

Pred kraj Prvog svetskog rata 1918. godine, među vojnicima koji su taman srećno preživeli sve opasnosti bojišta, počela je da se širi infekcija koju su u prvo vreme smatrali gripom. Ubrzo je širom sveta umrlo između pedeset i sedamdeset miliona ljudi. Više nego od sveg mogućeg oružja za vreme rata
 

2.

Osamdesetogodišnjica početka Drugog svetskog rata (2): Kraj pakta između Staljina i Hitlera (Vreme 1495)

Kada je Nemačka 22. juna 1941. napala SSSR, Staljin je bio zatečen. Računao je da će pakt koji je sklopio sa Hitlerom duže trajati. Politbiro se sakupio u radnom kabinetu svog vođe. Neko je rekao da Staljin mora da se obrati narodu preko radija. On je rekao: "Ne mogu. Neka govori Molotov!" Ništa drugo nije rekao. Naručio je automobil i odvezao se u svoju Daču u Kunčevo gde je ostao deset dana. Četiri godine kasnije je Staljin sa Ruzveltom i Čerčilom prekrajao svet. Bio je najveći pobednik Drugog svetskog rata
 

3.

Osamdesetogodišnjica pakta između Hitlera i Staljina: Braća po Poljskoj (Vreme 1494)

Pakt o nenapadanju i podeli Poljske i istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke pred početak Drugog svetskog rata niko nije naslućivao. Velika Britanija i Francuska su se osećale izdanim, komunisti širom Evrope bili su zbunjeni, dok su Fon Ribentrop i Molotov pili votku i nazdravljali Staljinu i Hitleru
 

4.

Istorijski osvrt: Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (Vreme 1487)

Srpski političari u verbalnim obračunima uobičavaju da nemušto i neupućeno koriste pojmove "nacisti", "nacistički", "esesovci" ili "SS odredi" uz sporadična poređenja neistomišljenika sa Hitlerom. Kako je nastala i kako je bila organizovana Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP), šta je bio SS i zbog čega je svaka sličnost sa nekom našom partijskom organizacijom slučajna
 

5.

Osvrt unazad: Preispitivanje i zablude (Vreme 1486)

SKOJ i KPJ. Informbiro. Mermer. Logorisanje Švaba. Deklaracija o jeziku. Memorandum SANU. Događanje naroda. JNA. Savez književnika. Prijatelji i nacionalizam. Tadić i Nikolić. Osvrćući se devedeset godina unazad, mnoga sam svoja mišljenja revidirao i utekao u fantazmagoriju beletristike
 

6.

Kultura jezika i patriotizam – Zavičaj, domovina, država: Slatko je i slavno za otadžbinu umreti (Vreme 1481)

Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
 

7.

Knjiga: Dogodilo se u Ečki (Vreme 1480)

Arhiva advokatske kancelarije "Varadi" iz Zrenjanina koja zahvata tri veka i četiri države, koja je pisana na četiri jezika i tri pisma, u interpretaciji Tibora Varadija na duhovit način dočarava duh različitih vremena u jednom malom mestu u Vojvodinu koje su negdašnji tabloidi iz Budimpešte, Beča pa i Amerike proslavili izveštavajući o ljubavnim aferama, spletkama i skandalima habsburških plemića koji su tamo svraćali
 

8.

Kultura govora: Fašizam i naše vreme (Vreme 1477-1478)

U Srbiji se pojam fašizam pretvorio u psovku koja bi trebalo da diskvalifikuje političke protivnike. To je neuka i neodgovorna zloupotreba pojave koja je na tragičan način obeležila 20. vek
 

9.

Golanska visoravan – Spor stariji od Biblije: Nasleđe praoca Abrahama (Vreme 1474)

Predsednik SAD Donald Tramp uzburkao je nedavno strasti na Bliskom istoku priznavši strateški važnu Golansku visoravan kao deo izraelske teritorije. Tim povodom bacićemo pogled na doba faraona Amenemheta I, kada se zakuvalo ono što do dana današnjeg nikako da se smiri
 

10.

Zanimanje prevodilac: Statisti na političkoj sceni (Vreme 1472)

Skandal nastao posle susreta u četiri oka između Donalda Trampa i Vladimira Putina u Helsinkiju jula prošle godine ponovo je otvorio pitanje da li za prevodioce važi isti kodeks o tajnosti kao za advokate, lekare ili sveštenike. Tim povodom i o tome kako su amateri sa znanjem jezika stvorili simultano i konferencijsko prevođenje, koje se kasnije pretvorilo u nauku koja se studira na univerzitetima