1.

Novogodišnji traktat o sreći: Tesla, Ajnštajn i gospod Bog (Vreme 1565–1566)

Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može
 

2.

Limes – Granice nisu večne: Bedemom protiv varvara (Vreme 1560)

Nekada je Rimsko carstvo utvrđivalo svoje granice ne bi li ih odbranilo od varvara. Danas Evropska unija svoje granice brani od najezde migranata, grade se stotinama kilometara dugačke ograde od bodljikave žice. Istorija nas uči da carstva propadaju, da je svaka granica porozna ma koliko bila utvrđena, da ograde mogu da uspore migracije, ali ne mogu da ih zaustave
 

3.

Kultura sećanja: Glad (Vreme 1559)

Gladnom čoveku čitav život se vrti oko hrane, spreman je na sve ne bi li utolio smrtonosnu glad. Takva glad danas vlada u nekim delovima Afrike i Azije. Takva glad harala je i Nemačkom po završetku Drugog svetskog rata
 

4.

1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže: Troskok u naučnu fantastiku (Vreme 1556)

Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"
 

5.

Godišnjica ustanka u Mađarskoj 1956.: Unuk Mađarske revolucije (Vreme 1555)

Po mom mišljenu, Viktor Orban je unuk Mađarske revolucije 1956, odnosno jednog njenog dela, onog negativnog, ekspanzionističkog, naglašeno nacionalističkog. On je politički unuk onih ustanika iz 1956. čija se dela ne samo u Mađarskoj nego i diljem zapadnog sveta najradije guraju pod tepih
 

6.

Adio, mare (Vreme 1552)

7.

Varljivo leto 1990: Poslednji jugoslovenski maestral (Vreme 1546)

Bilo je to jedno od najlepših leta u mom životu, jer slep kod očiju ništa nisam video ili hteo da vidim. Ne kajem se. Ne bi pomoglo ni da sam unapred strahovao i tugovao zbog onoga što sam mogao da naslutim, čak da znam, ali da zaustavim ili promenim nikako
 

8.

75. godišnjica nuklearnog napada na Hirošimu i Nagasaki: Dve bombe koje su promenile svet (Vreme 1544)

Da je Frenklin Delano Ruzvelt poživeo još koji mesec duže, pitanje je da li bi SAD ikada na japanskom civilnom stanovništvu demonstrirale razornu moć atomske bombe. Za Harija Trumana, koji ga je kao potpredsednik nasledio, "Mali dečak" i "Debeli čovek" bili su ključni argumenti u političkoj preraspodeli sveta posle Drugog svetskog rata, u kome on sam nije imao značajnu ulogu. Konferencija u Potsdamu bila je njegov trenutak, njegova prilika da pokaže da može da se nosi sa Staljinom – da raspolaže atomskim oružjem
 

9.

Aja Sofija – Od crkve do džamije: Sudbina svete mudrosti (Vreme 1540)

Mnoge građevine markiraju istoriju koju dogradnje revidiraju. Aja Sofija je od crkve pretvorena u džamiju, od džamije je odlukom Mustafe Kemala Ataturka postala muzej, da bi sada ukazom Tajipa Redžepa Erdogana ponovo trebalo da se pretvori u džamiju. Da li će u jednoj od najlepših svetskih građevina ponovo prekrečiti sve što podseća na hrišćanstvo
 

10.

Rušenje spomenika: Gospodari laži i robovi istine (Vreme 1539)

U naletu pravedničkog ili kakvog god besa rušenje spomenika ne doprinosi ničemu dobrom. Ono ne doprinosi sučeljavanju sa neprijatnom prošlošću i njenom prevazilaženju, naprotiv, rušenjem spomenika ona se samo gura pod tepih. Da li bi trebalo da se minira Akropolj zato što su tvorci naše današnje demokratije u antičko doba držali robove