POŠTA

19. 9. 2007. / 19.14

Veliki Pavaroti

"Adio, maestro"; "Vreme" br. 871

Obradovalo me što je "Vreme" našlo mesta da istakne žalost što je svet napustio genijalni i nenadmašni Lučano Pavaroti, čovek koji je opersko pevanje i italijanski belkanto u najboljem svetlu približio širokom auditorijumu više nego svi operski pevači zajedno. Sam sam uputio saučesni i-mejl na njegov sajt u Modeni, u kome sam poručio da ću njegove veličanstvene arije i kancone slušati do kraja života.

Ne mogu ipak da kažem da se "Vreme" dostojno oprostilo od takvog umetnika i čoveka kakav je bio Pavaroti: trebalo je malo više ljudskih osećanja i tananih duševnih reakcija, a ne samo kritičarski pregled životnog i umetničkog delovanja, bez obzira na to što se autor o njemu izrazio sa dužnom pažnjom i priznanjem (poučan primer dao je Ljubomir Živkov u sećanju na preminulog Safeta Isovića napisom "Jablani se povijaju"…).

Bez obzira na to koliko ko shvatao opersko pevanje, a ne shvatao da veliki operski pevači koncertima mogu da približe širokoj publici duh opere, ali i pesama, pa i "šlagera" (a sebe ubrajam u one koji su oba vida shvatili), nedostajalo mi je priznanje da je Lučano Pavaroti svojim nastupima i van operske scene (na raznim koncertima, pa i onim "tri tenora" sa Domingom i Karerasom) učinio izvanredan korak u razumevanju tog načina pevanja, ne potcenjujući ostale vredne i kvalitetne vidove (uključujući i "pop" i "rok"), a time otvorio brojnoj publici vrata da shvati i zavoli na odgovarajući način i opersko pevanje, s obzirom da svuda u svetu operu posećuje mali broj ljubitelja.

Sa svoje strane mogu da kažem – kao laik, a ne kao kritičar – da sam slušajući Lučana osećao neverovatno uzbuđenje i do suza prepun emocija pratio taj neprevaziđeni glas, scenski nastup i interpretaciju gorostasa iz Modene. U paralelnim koncertima sa drugim pevačima, a naročito sa već pomenutom dvojicom tenora (za koje sa sigurnošću može da se kaže da su prvoklasni pevači), jasno se videlo da su njegov glas i način interpretacije nadmašivali sve pevače današnjice, a verujem da ga dugo neće dostići niko (Andrea Bočeli svojim stilom, pojavom i glasom pleni, ali ipak ne može da se poredi sa njim).

Zato mislim da Modena, cela Italija, pa i ceo svet tugujući za njim treba da bude istovremeno presrećan što je imao priliku da bude uživalac predivnog božijeg poklona za srce i dušu i savremenik legendarnog pevača, kakav je bio Lučano Pavaroti. Za ono što nam je dao malo je reći hvala – bio si najbolji, nego treba uvesti novi stupanj poređenja: naj – naj – najbolji! Grazie per tutto, Luciano!

Iz istog broja

Da li ste naivni

Milan Todorović, elektronskom poštom

Pravo na odmor

Ana Brujić, elektronskom poštom

Pozadina sećanja

Ranko Popović, Derventa

Istorijske pouke

Docent dr Vladislav B. Sotirović, istoričar i filolog, Univerzitet u Viljnusu, Litvanija

Enen je prezime

Boris Bjelošević, elektronskom poštom

Kobni manjkovi

Stevan Dragan Dujaković, elektronskom poštom

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu