POŠTA

Očajnički pokušaj

"Ruralni marketing srpskih radikala"; "Vreme" br. 538

Treba svi mi, građani Srbije, da malo napregnemo pamćenje i da se prisetimo! Kolike su nam bile plate pre više od jedne decenije i gde smo sve mogli da putujemo po svetu bez ikakve vize, i kolika nam je bila država? Gde smo sada – znamo; i kolika nam je država (nedefinisana mala i siromašna), i kolike su nam plate (sramno bedne i male), i gde možemo da putujemo u svet bez stroge vize (nigde).

Ko je, za sve vreme tog strašnog propadanja, bio neprikosnoveni gospodar i vladar čije su se naredbe bespogovorno izvršavale, i to znamo, znamo i ko mu je zdušno pomagao nebuloznim izjavama (o zarđalim kašikama i granicama Srbije Karlobag–Karlovac–Virovitica…), razbojničkim postupcima (šamaranje učitelja i pucanje iz pištolja na javnom mestu…), učešćem u tiranskoj vlasti (inkvizitorski zakoni o štampi i Univerzitetu…), oni su Srbiju upropastili i strašno unazadili. Oni su bili i ostali neprijatelji Srbije. Doskora njima nije ništa falilo, naprotiv, dobro su se obogatili; dok se glavni gazda nije našao tamo gde je trebalo odavno da bude – u zatvoru. Verni sluga koji je, zasada, pretekao od zatvora i njegovi sledbenici još uvek opako pokušavaju da neprijateljskim delovanjem u parlamentu sabotiraju nezaustavljivu demokratizaciju i opšte ekonomsko i moralno uspravljanje Srbije i njeno uključivanje u svetsku ekonomiju, bez koje ne može da opstane.

Samo tako, u tom kontekstu, treba razumeti trud koji udarnički ulaže taj deo opozicije u opstruiranju Parlamenta Srbije, kao bezuspešan očajnički pokušaj, vraćanje na vreme kad su oni bili bogati i odlučivali neprikosnoveno o svim našim životima i smrtima, a svi mi ostali, velika većina građana Srbije, zatvoreni u geto, izopšteni i prokazani od celog sveta bili puka sirotinja bez nade i dostojanstva.

Nadam se da će većina u Parlamentu, kojoj smo dali poverenje, uspeti konačno da im objasni da su oni izbore izgubili – ubedljivo, i da moraju da se ponašaju u skladu sa tom voljom većine građana Srbije, to bi bilo i legalno i legitimno… i civilizovano, ako oni uopšte znaju šta je to. Sačuvaj me Bože od pomisli da nema te većine.

Vitomir Redić, Beograd

P.S. I pored toga što, zasad, živim u garsonjeri koja prokišnjava, pomalo u dugovima i zasad bez prihoda, a imao bih štošta da zamerim i g. Koštunici i g. Đinđiću, mislim da je ovaj put, kojim sada idemo, ispravan i jedino moguć put za bolju bogatiju Srbiju, i ja ih, zasad, bespogovorno podržavam u tome, ako to nekome nešto znači. Ne pada mi na pamet da od bilo koga tražim bilo kakvu pomoć, sasvim lagodno – beskrajno uživam u ovoj slobodi Srbije!!

P.P.S. Da bi Telekom Srbije ostvario bilo kakvo pravo da postavlja uslove za bilo šta, prvo mora i sam da svoje obaveze izvršava besprekorno, a ne da ostanem (ne samo ja) pet dana bez telefona (454-417) bez objašnjenja, ili je to bilo samo vulgarno demonstriranje moći neprikosnovenog monopoliste koji misli da može da radi šta ga je volja??

Iz istog broja

Zaštitite Vasića!

Milan Milošević

Isterivanje morala

Budimir Rudović, Beograd

Oni bi da rade, zamisli!

Ljubomir Đorđević, Subotica

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu