POŠTA

1. 8. 2007. / 16.23

Diktirane propovedi

"Premijeru i berzi na radost"; "Vreme" br. 864

Iznenađujuće dobar članak. Čestitam, gđice Anastasijević. Inače nisam veliki ljubitelj copy/paste novinarstva, ali u ovom članku su barem činjenice prenete korektno. Priroda turskog "sekularizma" nije valjano objašnjena nigde u zapadnoj štampi i to često dovodi do nesporazuma. Dok na Zapadu sekularizam podrazumeva individualne religiozne slobode, dotle je ovde država ovlašćena da ih ograničava na način na koji joj se svidi. Odvojenost džamije i države nije sprovedena. Džamije su dotirane od države (to stvara probleme sa manjinom Alevija jer se njihove bogomolje ne dotiraju), a svi imami su državni službenici (skice propovedi petkom se distribuiraju iz Ankare).

Turban/marama je najvruća politička tema mnogo duže (a ne samo ovog proleća) i ono što čini apsurd tog pitanja većim (to takođe nije objašnjeno nigde u zapadnoj štampi) jeste da njihova zabrana ne potiče od "ćaće nacije". Ataturk je zaista zabranio "saksije na glavama" (Bebi Dol), ali se u ženski kod oblačenja nije mešao. Zabrana je posledica poslednjeg "tvrdog" (čitaj krvavog) vojnog puča 1980, a vremenom se proširila i učvrstila.

Kad se te činjenice znaju, postaje jasno da se na ulicama Istanbula, Ankare, Izmira itd. "branilo" nešto što nije napadnuto, a kad se bolje pogleda ni ne postoji.

Iz istog broja

Cena putarine

Dejan Pavlović, elektronskom poštom

Došao đavo po svoje

Zoran Veljović, arhitekta, elektronskom poštom

A šta je sa novinarskom etikom?

Neda Nikolić-Bobić, književni prevodilac, Beograd

Čekajući odgovor

Dejan R. Popović, Beograd

Narodni umotvorac

Dragan Kremer

Zar to nije bajka?

Petra Zečević, elektronskom poštom

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu