Nedelja

Platne kartice

Šta novac ne može kupiti 2

Šta novac ne može kupiti

Piše: S. Bubnjević

Početkom nedelje, banke u Srbiji su počele zamenu VISA platnih kartica koje su velikom broju građana pre deset dana bile iznenada blokirane. Tako je okončana i medijska erupcija o velikoj blokadi kartica koju je pratio i niz nepoznanica o razlozima za tako drastičan potez banaka usred novogodišnjih i slavskih kupovina.

Zbog bezbednosne provale koja se dogodila u Rumuniji, navodno je bilo "kompromitovano" oko 17.000 kartica, a ceo slučaj je bio regionalnog karaktera. Mada na teritoriji Srbije u ovom slučaju nije izvršeno nijedno krivično delo, kartice je prošle sedmice blokiralo nekoliko najvećih banaka u zemlji, među kojima su Rajfajzen, Unikredit, Komercijalna i Hipo Alpe Adrija banka.

Kako se navodi u više saopštenja, kartice su bile preventivno blokirane zbog sprečavanja mogućih zloupotreba, a odgovornost za to nije na bankama, nego na takozvanim procesorima, preduzećima koja procesuiraju kreditne ili debitne kartice.

Koliko je poznato, građani Srbije nisu bili meta prevara o kojima se spekulisalo povodom blokade kartica. Uz to, banke u Srbiji platne kartice zamenjuju bez dodatnih troškova za korisnike, ali im ipak ne mogu nadoknaditi štetu koju su pretrpeli zbog nemogućnosti plaćanja tokom blokade.

No, nema sumnje da su se i same banke uspaničile tokom prethodne nedelje. U Srbiji je na snazi novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zahvaljujući kome vlasnik kartice ne može da snosi gubitak koji je veći od 15.000 dinara u slučaju zloupotrebe platne kartice. To znači da sve ostalo pada na teret banke, što bi u slučaju veće provale kartica značilo enormne troškove.

Sa druge strane, ovaj je slučaj otkrio koliko se i najpouzdanija usluga može tek tako ukinuti bez ikakve volje ili želje korisnika. Mada su mnogi od njih bili dovedeni u tešku situaciju da ne mogu da plate robu ili podignu novac sa bankomata, banke i procesori su imali legalno pravo na ovakav potez.

U slučaju sumnji na bezbednosnu provalu, može se blokirati bilo koja pojedinačna kartica, a za to je dovoljna samo odluka onog ko karticu izdaje. U ovoj odluci, banke i njihovi procesori mogu da slede bilo koji od poznatih scenarija pri zloupotrebama i da zaključe da se vlasnik neke kartice sumnjivo ponaša.

Tako se kartica može blokirati kada dođe do nekoliko brzih, ali skupih kupovina, kad korisnik kupuje na različitim mestima u svetu odjednom, pa čak i ako samo kupuje na mestu na kom nikad ranije nije kupovao. To sve može spasiti vlasnika računa, ali takođe i njega samog dovesti u neugodnu poziciju da mu kartica bude blokirana bez ikakvog stvarnog razloga u najgorem mogućem trenutku.

Zapravo, banke po zakonu i ugovorima o davanju ove svoje usluge imaju mogućnost da u bilo kom trenutku ograniče uslugu. Korisnici svoj novac, ako ga imaju na računu, uvek mogu podići na drugi način, a ne pomoću kartice. To je jedna od onih savremenih usluga gde korisnik zapravo ne učestvuje u donošenju odluka. Uprkos tome što plaćate uslugu korišćenja kartice da ne biste mislili na novac, može vam se uvek desiti da zbog toga mislite na karticu.

Iz istog broja

 

Foto nedelje

"nedelju" uređuje jasmina lazić

Broj nedelje

1000

 

Novogovor

Evro-

Aleksandar Ćirić

Spomenici kulture

Otvorena vrata

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu