Nedelja

Pun kufer marketinga

Raspameti!

Mnogo više umemo nego što znamo

Raspameti! 1

Studija o izvodljivosti, koja mož´ da znači, ali ne mora da bidne značajna, unela je pometnju i u reklamni biznis. Kako uhvatiti korak s tim svetom, da li ga hvatati odmah ili sačekati onaj sledeći korak i da li ga uopšte hvatati kad očito možemo i da idemo unazad? A i taj zakon o oglašavanju koji mož´ da bidne, ali, kao i svaki zakon, stvarno ne mora ništa da znači, pa što bismo onda sami sebi kresali krila i okanuli se, i to udarnički pre roka, svega što nam još nije zabranjeno. A ako nije zabranjeno, sigurno je dozvoljeno. Da nije, Crkva bi se valjda već oglasila.

Situacija je, kao što vidimo, složena i na svakom je pojedincu da se snađe kako zna i ume. Još bolje – kako ume, jer nam znanje ionako nije jača strana. Mnogo više umemo nego što znamo, a i što pa da se bakćemo sa znanjem kad se ono i tako ne isplati. Bar ne mnogo i svakako ne brzo.

Najbrže se, rekla bih, snašlo "svetsko, a naše" pivo. Pošto im ionako već neko vreme ne uspeva da otprate rođenu strategiju da nešto može biti naše, a svetsko, jer čim je naše onda mora da zamiriše na ćevape i lukac, smislili su kako da vrate "svetsko" u spotove. Tako što će slogan pocepati kao da je stranka i svaku reč ilustrovati zasebnim spotom. "Naše" će da bude još više naše, dibidus naše, naše do balčaka tj. šajkače, naše kao da nas baš zabole za ceo svet, a pravac evroatlantskih integracija predstaviće drugim spotom i to u najgorem maniru američkih šou-programa. To se zove tipovati dvoznak. Koja god struja kod nas da pobedi, vi ste joj se još onomad priklonili, a evo imate i video zapis, ako treba priložićete i transkript spotova. Mada ja ne bih žurila sa tim transkriptom, naročito za "naš" spot jer se nikad ne zna – oni iz Tribunala, kakvi su, tačno bi mogli da nađu nešto i u tome.

Šta se dešava u "našem" spotu? Reklamira se nagradna igra. I možda još ponešto, videćemo. Spot započinju trubači. Cepaju "reši čiča da se ženi, didulidu-di" kao da reklamiraju jagodinsko pivo – ono što se hvalilo da bez čiče nema udarca, pardon, priče. Zabuna se nastavlja i kad se pojavi prepoznatljivo zaštitno lice MB piva jer čovek glumi kao da opet snima Undergroud – zbog čega bi mogao da plati odštetu ili se bar javno izvini autorima koji su taj lik kreirali za film, a ne za ličnu upotrebu u reklami. On komanduje: Obustavi! Pauza za čepove! Otvori! Otpošalji! kao da je na Palama, bože mi oprosti, a ne u kafiću. Neću da grešim dušu, možda im to nije palo na pamet. A trebalo je, čisto da znamo na čijoj su strani. Naročito sada kad jedne slavimo što se predaju, druge krijemo da se ne predaju, treće linčujemo što pričaju o predaji (teritorije). Kao da nismo oslobađali do temelja i pobedili, nego će neko da nam objasni kako smo u stvari kapitulirali – a kako smo to, moliću fino, mogli da kapituliramo kad nam niko nije objavio rat? A kad pomenuste institucije, hoće li u sledećem spotu neko osveštavati čepove, za sreću i nagrade. Što da ne – osveštani su onoliki supermarketi i kafane (za sreću i zarade, valjda). A i Uskrs je. Valja se.

A onaj drugi spot – onaj svetski, a američki? Onaj sa šljokicama, blještavim nagradama i bombastičnim uzvicima egzaltiranog voditelja, istog onog koji je do maločas komandovao? Tražili ste svetsko, gledajte. Bože me sakloni, da ti se pripovraća od tog sveta u koji hoće da nas odvedu. Kod kuće je ipak najbolje.

Puno bi mi značila pomoć kod udomljavanja šest potpuno zanosnih mešanaca, sumnja se na komšiju dalmatinca. Dobre duše, javite se. Biću vam doživotno zahvalna jer je količina životinja koje hoće da žive ovde prevršila svaku razumnu meru. Sumnjate? Probajte sa sedam mačaka i tri psa. Odnosno, devet pasa ako ne pomognete. I ako neko nov ne naiđe. Molim vas. Kumim vas.

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu