Nedelja

Međuvreme

Napadi na novinare: Fokusiranje pravde

Od novembra prošle godine u Srbiji je zabeleženo gotovo 100 napada na novinare. To je na skupu u beogradskom Medija centru rekao Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, i sam nedavno izložen pretnjama. Pomenuto Društvo i Nezavisno udruženje novinara Srbije na ovom skupu solidarnosti zahtevali su od nadležnih "da pod hitno budu nađeni odgovorni ne samo za pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića, već i počinioci i nalogodavci ubistava Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića…"

Istraga povodom pokušaja ubistva novinara "Vremena" Dejana Anastasijevića u njegovom domu nastavlja se, ali nam se čini da je opao početni entuzijazam nadležnih i množe se sumnje da je istraga pokrenuta trapavo u proceduralnom smislu, jer je vođena bez nadležnog sudskog organa, a sa druge strane u javnosti se vode sporovi da li je i kada rađena analiza pronađenih DNK tragova.

Prema pisanju dnevnog lista "Danas", Dragana Kajganić, portparol MUP-a, tvrdi da je analiza tih tragova urađena u Institutu za sudsku medicinu, dok Oliver Stojković, rukovodilac Laboratorije za DNK pomenutog Instituta, takođe u izjavi za "Danas" tvrdi da materijal nije stigao do njih.

Policija duguje javnosti odgovor šta se tačno događa i dokle je istraga stigla. U međuvremenu, i drugi novinar "Vremena" Miloš Vasić bio je izložen napadu od linčovanju sklonih slušalaca radija Fokusa, posle učešća u emisiji "Replika" na TV B92. Ideju o linčovanju gotovo da je podržao glavni urednik ovog radija koji je dao intervju listu "Pravda". On se fokusirao na novinare plaćenike, otrcan šablon iz devedesetih, preporučujući im da kupe stanove na višim spratovima, sledeći nesretnu logiku ministra Dragana Kojadinovića koji je izjavio da on, kada bi se bavio temama o kojima piše pomenuti Anastasijević, nikako ne bi živeo u prizemlju.

Glavni urednik "Fokusa", čiji je rad preporučen ispitivanju pred Radio-difuznom agencijom sa stanovišta procene o tome koliko ovaj radio poštuje elementarne etičke kodekse, gostovanje kod sabraće u "Pravdi" iskoristio je da se pohvali kako su oni jedini nacionalni radio otvoren za "sve opcije, ideje i razmišljanja".

Nije jedino napomenuo da svaki poziv radi uključenja u program staje 21,5 dinara, plus PDV, za svaki minut započetog poziva, što je prosto džabe za sve one koji bi da se iskale na nekom.

Nije mi poznato na kom spratu živi glavni urednik koji se diči onim čega se pametan stidi, ali koji god da je sprat u pitanju, neka otvori prozore da malo izluftira iznutra. Može se poginuti i od smrada.

D. Ž.

Najbolja pripovetka

Ovogodišnji dobitnik nagrade "Laza K. Lazarević" za najbolju neobjavljenu pripovetku Napredak jednog vozača je Slobodan Bubnjević, novinar nedeljnika "Vreme". Nagrada Kulturnog centra Šabac dodeljuje se od 1992. godine u čast rodonačelnika moderne srpske pripovetke i znamenitog šabačkog lekara Laze Lazarevića.

Međuvreme 1

Slobodan Bubnjević rođen je 1978. godine u Rijeci, u Hrvatskoj. Završio je Matematičku gimnaziju i studirao na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Objavio je zbirku priča Perturbacije i druge nevolje (Narodna knjiga, 2005), napisao je šest drama (Embrio, Fisioni fragmenti Pavla Savića, Lov na Čarlsa Darvina, Ruđer Bošković, Tesla i Pupin, Usud) koje su sve emitovane na programima Radio Beograda, a od 2003. godine radi kao novinar nedeljnika "Vreme".

Razlozi

Bivši ministar kulture i funkcioner Liberalno demokratske partije Branislav Lečić podneo je ostavku na funkciju člana Predsedništva te stranke. Iako je u prvom trenutku svoju ostavku obrazložio ličnim razlozima, prema nezvaničnim informacijama, pravi razlog krije se u sukobu sa liderom LDP-a Čedomirom Jovanovićem. U saopštenju LDP-a povodom Lečićeve ostavke rečeno je da je to logična posledica činjenice da nije izabran za potpredsednika stranke na nedavno održanoj skupštini i da između Lečića i Jovanovića nema sukoba.

Slučaj istorije Jugoslavije

Povod za konferenciju za novinare održanu 23. aprila u Muzeju istorije Jugoslavije bilo je pismo ministra kulture Dragana Kojadinovića upućeno direktorki Muzeja istorije Jugoslavije Ljiljani Cetinić, u kome je obaveštava da treba da isprazni prostorije u prizemlju zgrade na Trgu Nikole Pašića 11, gde je smeštena Galerija ovog muzeja, da bi počeli "građevinski radovi na uređenju ovog prostora za stalnu postavku Istorijskog muzeja Srbije…". U ovom slučaju, Ministarstvo kulture preduzima akciju oduzimanja prostorija jednom Muzeju da bi ih dodelilo drugom, Istorijskom muzeju Srbije.

Muzej istorije Jugoslavije nastao je spajanjem Muzeja revolucije i Memorijalnog centra "Josip Broz Tito" i, nažalost, deli sudbinu svih institucija sa prefiksom jugoslovenski. Poseduje oko 200.000 predmeta razvrstanih u 20 zbirki koje predstavljaju presek materijalne i duhovne kulture svih republika Jugoslavije, pa je potreba za ovakvom institucijom još veća od kada Jugoslavija ne postoji. Sudbina Muzeja je neizvesna, pre svega jer nije definisan njegov položaj i status, a ni koncepcija rada.

Prema rečima Branke Prpe, direkorke Arhiva Beograda, koja je došla na ovaj skup da podrži kolege iz Muzeja, ovde je pre svega reč o ideološkoj arbitraži nad kulturnim dobrima. "Ukidanje sećanja na državu koja je postojala 73 godine, pogotovo perioda od Drugog sverskog rata naovamo, dovelo je to toga da nije bilo obeležavanja 60 godina oslobođenja Beograda, da nije bilo obeležavanja 60 godina pobede na fašizmom. Sve to predstavlja nasilje nad sećanjem i istorijskom baštinom", kaže Prpa. Da je reč o ukidanju sećanja, kroz ukidanje institucije potrvđuje i saopštenje iz Ministarstva kulture, koje prenosi RTS, da je "predviđeno da se nakon realizacije rekonstrukcije u stalnu postavku Istorijskog muzeja Srbije uklopi i postavka Muzeja istorije Jugoslavije koja se odnosi na deo srpske istorije iz perioda SFRJ". Branka Prpa, međutim, podseća na preporuku Odeljenja za kulturnu politiku Saveta Evrope, zemljama koje više ne postoje ili su promenile političke sisteme i koje prolaze kroz tranzicioni period da sačuvaju institucije koje pripadaju prethodnim razdobljima. Da podsetimo, naša zemlja jeste članica Saveta Evrope.

Sudbina Istorijskog muzeja Srbije, kome Ministarstvo kulture dodeljuje prostorije Muzeja istorije Jugoslavije, takođe je nesrećna.

Od osnivanja 1963. godine nema zgradu, pa samim tim ni stalnu postavku. Dodeljivanjem prostorija na Trgu Nikole Pašića 11 neće biti rešen ni njihov problem.

Podršku kolegama iz Muzeja istorije Jugoslavije pružili su Branka Prpa, direktorka Arhiva Beograda, Miljenko Dereta iz NVO-a Građanske inicijative, Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, Danica Jovović-Prodanović, direktorka Kulturnog centra Beograda, Tatjana Bošnjak i Biljana Đorđević iz Narodnog muzeja, jedinstveni u oceni da ovakvi potezi Ministarstva kulture u odlasku ne doprinose očuvanju kulturnog nasleđa.

T. Jovanović

Gandža marš

Prema nezvaničnim informacijama koje su se pojavile na pojedinim internet forumima, na beogradskom Trgu Republike biće održan Svetski marš konoplje, u narodu poznatiji kao Gandža marš. Reč je o globalnoj manifestaciji koja se održava prve subote u maju i ima za cilj legalizaciju upotrebe konoplje. Prvi Gandža marš u Beogradu održan je 2005. godine, kada se okupilo oko 50 istomišljenika. Skup je prošao bez incidenata. Svoj dolazak najavili su i učesnici neonacističkih foruma, čiji je cilj razbijanje ovog skupa.

Sredstva za filmove

Konkurs Filmskog centra Srbije za dodelu sredstava za finansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova okončan je prošle nedelje. Žiri u sastavu Milena Marković, dramaturg i scenarista, Dušan Joksimović, direktor fotografije, i Ivan Ziković, reditelj, razmotrio je 51 pristiglu prijavu. Sredstva su dobili filmovi Apokalipsa Borisa Mitića, Besa Srđana Karanovića, Bacila si čini na mene Miroslava Petkovića, Edit i ja Alekse Gajića, Žena sa slomljenim nosem Srđana Koljevića, Tuđa krv Pjera Žalice, Turneja Gorana Markovića i Crna Zorica Raše Pavkovića.

Broj nedelje

Prema podacima distributerske kuće Tak, komedija Crni Gruja i kamen mudrosti, koji je od 1. februara odgledalo oko 130.000 ljudi, najgledaniji je film u domaćim bioskopima ove godine. Gledanost Crnog Gruje nadmašila je i prošle godine najgledanije Anđele 3, sa 118.775 bioskopskih gledalaca, Karaulu sa 101.461 i Sedam i po sa 54.742 gledalaca.

Premio Europa

Dramska spisateljica Biljana Srbljanović i letonski reditelj Alvis Hermanis dobitnici su prestižne nagrade Nova pozorišna realnost za 2007. godinu, koja će im biti dodeljena 29. aprila u Solunu, u okviru manifestacije Premio Europa. Premio Europa je najznačajnija međunarodna pozorišna nagrada, ustanovljena 1990. godine, uz podršku Evropske komisije i Saveta Evrope, kao i najznačajnijih svetskih pozorišnih asocijacija (Evropska teatarska unija, Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara, Evropska teatarska konvencija, Međunarodni pozorišni institut).

Guča: Raskol

Kad su trube utihnule u srpskom selu Guča prošlog avgusta, kad su se veseli posetioci razišli ostavljajući za sobom krš, lom, đubre i mokraću, kad se prašina slegla sa još jednog nezaboravnog festivala trube i kad su kafedžije pokupile svoje masne šatre i otišle iz sela, predstavnici crkvene opštine presavili su tabak i rešili da tuže upravu MZ Guča, Opština Lučani, zahtevajući da im se isplati dogovorena suma na ime postavljanja šatri unutar porte parohijskog doma. I, sud je odlučio i presudio da civili imaju da plate još desetak hiljada evra na onu sumu koju su već platili, jer je dogovor bio da se novac od zakupa deli u srazmeri 50 prema 50.

Mesna zajednica je na prošlom Saboru, pod šatrama u crkvenoj porti, ostvarila oko četiri miliona dinara prihoda, od kojih je bila obavezna da crkvenoj opštini uplati polovinu tog iznosa. Crkvenoj opštini je polovinom novembra prošle godine Mesna zajednica, nakon tužbe, uplatila 1,2 miliona dinara, dok ostatak od 842.000 dinara nije platila, zbog čega ju je crkvena opština ponovo tužila, javio je dopisnik Bete iz čuvene šumadijske varošice.

Međuvreme 2

Ovo nesaglasje preti da ugrozi ovogodišnje saborovanje jer su šatre tradicionalno bile postavljane u porti lokalne crkve, a sada su predstavnici SPC-a odlučni da tako nešto ne dopuste ukoliko organizatori ne poštuju uslove ugovora.

U "Večernjim novostima" oglasio se predsednik Opštine Lučani Slobodan Jolović, koji je rekao da "crkvene vlasti" samo žele da uzmu novce, a poznato je koliko je potrebno para za organizaciju samog događaja. Njegov je predlog da crkvena opština može da dobije najviše 30 odsto sredstava i da je to suma koju će dobiti i drugi koji ponude prostor za postavljanje šatri. Prema opštinskoj upravi, prostor za šatre iznajmljuje se preko opštinskih organa koji izdaju dozvole i određuju podelu zarade. Ako "privatna lica" dobijaju 30 odsto, zašto bi crkvena opština bila izuzetak?

U crkvenoj se opštini ne slažu sa ovim argumentom, kao i sa nekim pritajenim glasovima koji kažu da možda i ne priliči da se u porti, na svetoj zemlji, održavaju takve "svečanosti" na kojima se peva, pije i "arli", već na situaciju gledaju racionalno i kao mogućnost da se sakupe sredstva neophodna za sanaciju i održavanje Hristove kuće jer se ona nalazi na najatraktivnijem mestu u selu.

Na kraju, Opština je potvrdila da će zaostali dug biti isplaćen do kraja jula ove godine čime će biti sprovedena odluka suda.

S. Georgijev

Informacione tehnologije: Paketi za posao

U Privrednoj komori Beograda, u okviru prošlonedelje prezentacije kompletnog IT rešenja za mala i srednja preduzeća (koji obuhvata Microsoftov softver, hardver, infrastrukturu, prateće usluge i obuku zaposlenih), beogradska kancelarija ove kompanije promovisala je i akciju "Microsoft Poslovni paketi". U okviru nje, domaćim firmama ponuđene su najnovije verzije Microsoftovog softvera po povoljnijim uslovima, koji između ostalog uključuju i plaćanje na tri godišnje rate, besplatnu tehničku podršku i razne poklone.

Skupu koji su organizovale domaće IT firme Application Software Partner, Desk i Extreme, u saradnji sa Privrednom komorom Beograda i Microsoftom, prisustvovalo je stotinak zainteresovanih privrednika. Pored najnovijih Microsoftovih proizvoda, Windows Vista i 2007 Office System, predstavljena su i specifična rešenja koja pomažu poslovanju, kao što je poslovni softver Dynamics NAV Express, posebno prilagođen srpskom tržištu i platežnoj moći domaćih privrednika. "Naši partneri su zajedničkim snagama uspeli da kreiraju zaokruženu ponudu za mala i srednja preduzeća, kojom su u potpunosti pokrivene potrebe najvećeg broja firmi u Srbiji. Današnjom prezentacijom korisnicima smo hteli da pokažemo na koje konkretne načine upotreba informacionih tehnologija može pozitivno da utiče na njihovo poslovanje", rekla je Miljana Otašević, menadžer prodaje u Microsoftu.

M. V.

Bostan: Lubenica na tikvi

U slatkim sočnim, domaćim lubenicama uživaćemo za koji mesec, ali oni koji ih proizvode već uveliko posluju oko nežnih i osetljivih izdanaka koji će dati plodove za osveženje u vrelim letnjim mesecima. U Vlaškoj niziji, u okolini Negotina, lubenice se uzgajaju na najsavremeniji način i nadaleko su poznate. Osim odgovarajuće nadmorske visine (35–50 m) i velikog broja sunčanih dana kao dobrih preduslova za gajenje lubenica, za uspešnu proizvodnju najvažnije je dobro uzgajen i okaljen rasad.

Današnja proizvodnja rasada lubenice obavlja se isključivo kalemljenjem plenke lubenice na podlogu vrg-tikve, jer su ogledi i praksa pokazali da lubenice koje rastu na korenu vrga daju mnogo bujnije vreže, imaju veći broj grana, listova i plodova, pri čemu su oni krupniji i slađi.

Takvo iskustvo ima i Jugoslav Nikolić koji se kalemljenjem bavi više od deceniju i po. U dvorištu ovog domaćinstva u Rečkoj, centralni deo zauzima plastenik koji je sam napravio i u kom je smešteno gotovo 12.000 kalemljenih biljčica. Polovinu priprema za sopstvenu proizvodnju, a polovinu za prodaju, kaže, dok demonstrira dva načina kalemljenja – "u procep" i, odskora, "na jedan list". U iskusnim rukama sve deluje jednostavno – izdanku lubenice s dva listića odstrani se koren pa se slomljenim žiletom napravi klinast vrh dužine do centimetar i po, zatim se izdanak tikve zaseče u dubinu, u procep se spusti pripremljeno stabalce lubenice i sve to pričvrsti malom štipaljkom. Drugi način Jugoslav je, kaže, video od Korejaca a, kako i samo ime govori, izdanku tikve odstrani se jedan od dva lista, na to mesto priljubi se zasečen izdanak lubenice i opet spoji štipaljkom; i to je kalemljenje "na jedan list".

"Biljka koja raste ima razvijeniji koren koji je time i dublji i izvlači više vlage iz zemlje, otpornija je na bolesti koje je čekaju kad iz plastenika pređe na njivu. Do tada moramo da joj pružimo uslove kakve ovde vidite", pokazuje naš sagovornik. "Temperatura u fazi kalemljenja ne sme da bude ispod 25 °C, vlažnost oko 80-90 procenata, zasenjenost oko 70 odsto. Toplotu im obezbeđujem na dva načina – električnim grejačima i toplom vodom iz kotlarnice."

Sa jednog hektara, kaže Nikolić, mogu se dobiti tri vagona lubenica, ali uz savremenu tehnologiju i dvostruko više. Tako on sa dva hektara u avgustu ubira i do 12 vagona slatkih, krupnih plodova jer su i na njivi ove toploljubive biljke prekrivene folijom koja im pojačava toplotu zemlje, a primenjuje i sistem navodnjavanja "kap po kap".

Putovanja, kontakti, razmena iskustva i stručnjaci koji su meštanima Rečke preneli savremene načine uzgajanja lubenica, doveli su do toga "da smo shvatili da možemo da nađemo sebe u ovoj proizvodnji na našoj zemlji i sada veliki deo sela živi za lubenice, a u stvari – od lubenica", kaže Jugoslav. Njegov zet Toplica Đorđević dodaje kako je, da bi ova proizvodnja na ukupno 150 hektara bila još isplativija, neophodno osnovati udruženje proizvođača jer samo tako organizovano mogu ozbiljnije da nastupe i prošire tržište i na velike trgovinske kuće.

"Dobro je što u našem selu od 375 žitelja oko lubenica rade i mlađi ljudi, a 14 đaka u našoj četvorogodišnjoj školi garantuje da imamo budućnosti u ovoj proizvodnji koja je sve intenzivnija i na sve većim površinama, pa meštani manje odlaze nego nekada." Proizvođači iz Rečke organozovali su od 2002. do 2004. Sabor bostandžija u selu, kako bi takmičenjem za najslađu i najveću lubenicu privukli i druge proizvođače iz Srbije, kupce i turiste. Nakon dve godine pauze planiraju da u avgustu obnove manifestaciju. Lubenice tog dana u Rečkoj možete jesti koliko želite i možete.

Darinka Mihajlović

Odgovornost

Kompanija Telenor u Srbiji osnovala je humanitarnu fondaciju koja će pomagati društveno ugroženim grupama, razvoj kulture i umetnosti, i ulagati u obrazovanje mladih i talentovanih. Telenor će finansirati projekte za pomoć deci ometenoj u razvoju i deci bez roditeljskog staranja, profesionalno usavršavanje srednjoškolaca i studenata kroz osnivanje biznis inkubatora i rad u kompaniji. Kroz saradnju sa Narodnom kanacelarijom predsednika Repubilike, ova kompanija će finansirati izgradnju toaleta u tri škole u Srbiji. Takođe, planirano je osnivanje zadužbine koja će otkupljivati dela savremenih srpskih umetnika nastala posle 2000. godine.

Vreme zabluda: Kako se gubi dobar glas

Kad snimate sopstveni glas, uvek nešto nije u redu. Verovatno ste više puta primetili da zvučite drugačije nego uživo na diktafonu, MP3 plejeru, mobilnom telefonu ili starom, dobrom magnetofonu; ako ste davali izjave za radio ili televiziju, glas vam sigurno nije zvučao onako dubok i prijatan kako ga čujete dok govorite. Sa zvučnika je dopiralo nešto kreštavo i piskavo, pa ste se zbunjeno upitali "zar to ja govorim" i na kraju verovatno odmahnuli rukom na sve to.

Većina ljudi misli da im uređaji za snimanje izobličuju glas, a čak i profesionalci, spikeri i stalni TV gosti, odavno svesni da "u etru" zvuče drugačije, često smatraju da im to elektronika izobličuje govor. Zar uređaji za snimanje ne mogu da verno prenesu ljudski glas? Naravno da mogu.

Savremeni elektronski snimači zvuka mogu da ulove i one harmonike koje prosečno ljudsko uho uopšte ne čuje, i sa velikom tačnošću mogu da reprodukuju ljudski govor. Ako snimite svog prijatelja, primetićete da uređaj najčešće uopšte nije promenio njegov glas, kao što uveliko menja vaš. To je stoga što tajna gubljenja dobrog glasa nije u elektronici, nego u načinu na koji inače prirodno čujete svoj glas.

Kad govorite, vaš glas delimično putuje od usta do uha kroz vazduh, a delimično kroz kosti vilice. Njegove niskofrekventne komponentne stižu do bubne opne kroz koštano tkivo i spolja se uopšte ne čuju. Možda ćete biti razočarani, ali vaš glas svi okolo inače čuju onako kako on zvuči kad je snimljen, a ne onako kako zvučite sami sebi. Glas vam, zapravo, uopšte nije onako dubok kako ste mislili.

S. Bubnjević


Međuvreme 3

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu