Nedelja

12. 9. 2007. / 18.49

Međuvreme

Sport: Bez straha

Međuvreme 1

Za desetak dana u Beogradskoj areni teniska će se reprezentacija Srbije boriti protiv Australije za ulazak u elitno tenisko takmičenje i pokušaj da se osvoji Dejvis kup. Prema prvim najavama iz tabora Australije, oni ulogu favorita prepuštaju Srbiji jer ona trenutno ima bolje igrače. Australijance predvodi Lejton Hjuit a Srbe nova zvezda svetskog tenisa Novak Đoković (vidi tekst o US openu, str. 66).

Nije zanimljivo to što će beogradska publika prvi put u tako velikom prostoru moći da gleda vrhunski tenis, ni što teniska groznica osvaja grad na način koji liči na kraj osamdesetih godina prošlog veka kada je Radmilo Armenulić predvodio tim sa Slobodanom Živojinovićem i Brunom Oršarom na čelu i kada je hala Pionir bila premala da prati pobedu protiv moćnih Francuza (na primer), već je zanimljivo što trener australijskog tima Srbiju inauguriše u položaj favorita. Srbija igra prvi put u ovom takmičenju, nekadašnja zajednička zemlja je u njemu imala delimične uspehe, a Australija je trijumfovala 28 puta (poslednji put 2003. godine). U australijskim medijima nema pozivanja na istoriju, nema guslanja o svetloj prošlosti kada su heroji njihovog tenisa pobeđivali sve redom. Australija je, to ne treba naglašavati, prava teniska zemlja i ako se za Srbiju tvrdi da je "zemlja košarke" (što nije bio loš slogan ni pre dve godine), onda se za "Ozije" može reći da su sledbenici "teniskog kulta". Jedan od četiri najznačajnija teniska turnira na svetu igra se u Melburnu, i tako dalje. Australijski selektor Ficdžerald je svestan kakvim potencijalom raspolaže pa je na osnovu toga izrekao svoj sud: Srbija ima trećeg igrača na svetu koji igra u odličnoj formi, ima Nenada Zimonjića koji je među pet najboljih dubl igrača i Janka Tipsarevića, na kraju, koji može svakog da pobedi. Čitava priča je ilustracija jednog poimanja sveta i položaja sporta u njemu (naročito tzv. reprezentativnog sporta) a u kontekstu loših rezultata seniorske reprezentacije Srbije u košarci. Posle odlaska najboljih košarkaša koje smo ikada imali normalno je da nastupi period u kome nema tako velikih rezultata jer jednostavno nema tako velikih igrača. Ovih dana Vlade Divac u medijima objašnjava ono što se ranije pretpostavljalo: u trenucima kada su osvajani najveći trofeji bilo je gomila problema, ali je postojalo jezgro dobrih igrača u ekipi koji bi se jednostavno dogovorili da idu na takmičenje i naprave rezultat. Prevedeno: košarkaške zvezde potekle iz Srbije (prave, svetske zvezde) imale su tu vrstu veličine da bukvalno poklone svojim sugrađanima rezultat koji će im značiti i koji će zemlju makar na trenutak pomeriti iz priče o ratovima, gubicima i zločinima.

Slična je stvar i sa fudbalerima koji pokušavaju da obezbede plasman na EP-u naredne godine u Švajcarskoj i Austriji. Lepo je što se kod nekih kolega probudio kritički duh posle godina života i rada u pukom prenošenju slike, ali ništa nije toliko važno da bi diskurs u javnosti napuštao svoj "civilni karakter". Jednostavno, kada se uspeh dogodi onda je vreme za slavlje – a ako ga nema onda je potrebno bolje pripremiti tim za naredno takmičenje. Ako se neuspeh ponavlja, to znači da treba bolje da se radi i da se možda izvrši revizija onoga što nazivamo ciljevima. Svaka nova godina je nova šansa u sportu tako da mesta ima na pretek. Samo treba biti normalan i koncentrisan na igru.

Dejvisova "salatara" će opet biti naša.

Slobodan Georgijev

Anastasijević prioritet

Ministar policije Dragan Jočić rekao je u utorak novinarima okupljenim u Skupštini Srbije da je pronalaženje odgovornih za napad na novinara "Vremena" Dejana Anastasijevića jedan od prioriteta policije. "Voleo bih da to bude završeno za minut, ako može, ali nije tako lako otkriti nešto za šta nema povoda." U noći između 14. i 15. aprila ove godine na prozor stana Dejana Anastasijevića u Beogradu postavljena je ručna bomba, čija je eksplozija pričinila veliku materijalnu štetu. Ministar je dodao i da će nadležni državni organi uhapsiti haške begunce onda kada im budu dostupni.

Podržan Kjoto protokol

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine održanoj u ponedeljak, podržano je potvrđivanje više konvencija iz oblasti ekologije: Kjoto protokola, Konvencije UN-a o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i deratifikacijom, Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Konvencije o uticaju na životnu sredinu u pograničnom području. Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin predočio da će ovo ministarstvo nastaviti sa sprovođenjem strategije čiji su glavni aspekti kontrola i sankcionisanje zagađivača, zakonodavna aktivnost i edukacija građana.

Ukinut pritvor

Vrhovni sud Srbije ukinuo je odluku Okružnog suda u Smederevu o produžavanju pritvora za 30 dana za petnaest okrivljenih u aferi "Indeks". Vrhovni sud je saopštio da je vratio na razmatranje prvostepenu odluku pošto je uvažio žalbe više okrivljenih: Dragana Bataveljića, Dragane Petrović, Emilije Stanković, Srđana Đorđevića, Svete Purića, Božine Vlašković, Ivana Čukalovića, Predraga Stojanovića, Zorana Simića, Milene Petrović, Nenad Đurđevića, Bore Čejovića, Andrije Tomovića, Radoja Brkovića i Miodraga Mićovića.

Fabrika vode Delta holdinga: Aqua Gala

Sredinom prošle nedelje, znači sreda, u selu Ključ kod Mionice bilo svečano otvaranje fabrike vode Delta holdinga. Sve novo i uređeno i na svom mestu, hala, punionica vode, velika i ogromna, neka budu veliki bilbordi sa Đokovićem u bekhendu, Aqua Gala, preko hale plava staza, devojke u belim više od bretele haljinicama. Eto ti samog Miroslava Miškovića, potpredsednice Milke Forcan, repić, crni komplet, na dva džepića dva silver šljašteća srceta. Uđoše u osmehe i razgovore sa predsednikom Mionice Milanom NS Matićem Šljapom. Zvanica još i vazdan, i lokalni i globalni. Jedna direktorka novinarima podeli, da se napiše, press release, šta piše, Fabrika negazirane prirodne mineralne vode Mioni, koja se nalazi u Mionici kraj Valjeva, površina 7000 kvadrata, uloženo 20 miliona evra, dve linije za punjenje, kapacitet 1200 boca na sat u PET ambalaži i 6000 u staklenoj. Zaposleno 40 radnika, voda izvanrednog kvaliteta, idealan balans magnezijuma i kalcijuma, promoter Novak Đoković. Piše i šta rek’o Robert Ferko, potpredsednik Delte za prehrambenu industriju, Naš cilj je da Aqua Gala zauzme jedno od vodećih pozicija u Srbiji, i da je sledeće godine plasiramo na tržište regiona, planiramo da sledeće godine proširimo asortiman visokokvalitetnim sokovima, u tu investiciju uložićemo još pet miliona evra.

Uto banu ministar Mlađan sa sat zakašnjenja Dinkić, diskretno se javi svojim ekspertima, široko se upita sa Miškovićem et Forcan, onaj Matić ga prisloni plus srpski poljubi. Na podijum stade potpredsednik Ferko, reče ono što je napisano, zahvali predsedniku kompanije, pustiše spot sa Đokovićem, na podijum stade ministar Mlađa, bi Mlađa i na video zidu iza njega, veliko mu, zadovoljstvo da otvara proizvodne pogone, obavešten da će se Gala izvoziti u zemlje u regionu, nije video Sloveniju, a na našim policama kupujemo Radensku, on kao ministar ekonomije obećava da će Gala, i sve druge naše vode, biti prisutne i u Sloveniji i u Hrvatskoj, i obećava da će biti promoter naših voda na svetskom tržištu. Ministar Mlađa pritisnu crveno dugme, bi pisak, krenu proizvodnja, popiše po vodu, obiđoše liniju, bi koktel, sir sa crnim pucetima grožđa, ministar ode dalje, i domaćini odoše dalje.

D. T.

Cisco Expo

Kompanija Cisco Systems, svetski lider u proizvodnji mrežne opreme za internet, sedmi put zaredom održaće godišnju konferenciju Cisco Expo u hotelu Hyatt Regency, 14. i 15. novembra. Očekuje se oko šest stotina učesnika – poslovnih i tehničkih menadžera najvećih domaćih kompanija, predstavnika stranih kompanija, Vlade i javnih institucija, vodećih Cisco partnera, predstavnika medija – koji će se u inovativnom okruženju upoznati s najnovijim dostignućima mrežnih tehnologija. Ove godine na konferenciji će biti organizovan i okrugli sto "E-government: perspektiva elektronskog poslovanja javne uprave". Ovo će biti prilika da se sazna više o trenutnom statusu Srbije u oblasti e-governmenta, o njegovim mogućnostima, efektivnosti i perspektivi.

Dobrovoljci

Mladenovo, selo u Bačkoj sa oko 3000 meštana, osmu godinu zaredom dobilo je Zlatnu plaketu Crvenog krsta Srbije kao mesto sa najviše dobrovoljnih davalaca krvi po stanovniku. U 2006. godini krv je dalo više od 11 odsto žitelja. Pored Mladenova, u akcijama dobrovoljnog davanja krvi istakli su se i meštani Karađorđeva.

Stiže konkurencija

Kablovski operater SBB (Serbia broadband) prva je kompanija u Srbiji koja je zatražila od Republičke agencije za telekomunikacije licencu za pružanje usluga fiksne telefonije. U Agenciji kažu da je taj zahtev prosleđen Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije, pošto je za dodelu takve licence neophodno raspisivanje tendera. Potrebno je da Ministarstvo odredi minimalne uslove koje operater mora da ispuni. Usluge fiksnog telefoniranja na srpskom tržištu do tada će pružati samo Telekom Srbije. Od ukupno 2.904.000 pretplatnika Telekoma, digitalni signal ima 2.645.425, a u ovoj kompaniji kažu da im je najveći problem 250.000 dvojničkih linija.

Novi Sad: Marš neonacista

Pre nekoliko dana na više domaćih neonacističkih sajtova postavljen je poziv za okupljanje pod nazivom "Srpski marš, marš za jedinstvo Srbije". Marš je zakazan za 7. oktobar, a trebalo bi da bude održan u centru Novog Sada, kod spomenika Jaši Tomiću. Poziv se prvo pojavio na blogu Gorana Davidovića, lidera neonacističkog udruženja Nacionalni stroj. Prema onome što stoji u pozivu, marš će biti organizovan kao protest protiv cepanja Srbije i svih oblika autonomašenja, separatizma, sektašenja i podela. Pored okupljanja kod spomenika Jaši Tomiću, planirano je i polaganje venaca (nije navedeno kakvih i kome), a zatim bi trebalo da se okupljeni upute na Trg slobode u centru Novog Sada "gde će se narodu obratiti govornici". Na skup je pozvan "svako kome na srcu leži Srbija, nacionalna sloboda srpskog naroda i iznad svega jedinstvo i budućnost našeg naroda".

Kako je navedeno u pozivu, organizatori skupa su "srpske patriote koje su u martu ove godine održale memorijalni skup u Beogradu, povodom osam godina od NATO bombardovanja Srbije". Na beogradskom Trgu Republike tada se okupilo stotinak mladića i devojaka u crnoj odeći sa nacističkim simbolima. Gotovo svi su nosili zastave Srbije jednake veličine na očigledno identičnim štapovima. Okupljeni su stajali u stroju i u mrtvoj tišini slušali govor vođe Nacionalnog stroja Gorana Davidovića, koji je već tada bio osuđen (nepravosnažno), na godinu dana zatvora zbog incidenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Podsetimo, Davidović je sa grupom istomišljenika upao na tribinu povodom Svetskog dana borbe protiv fašizma i fizički nasrnuo na jednog od organizatora tribine.

Uz obaveštenje o skupu čije je održavanje planirano u Novom Sadu, na najpoznatijem neonacističkom forumu Stormfront Srbija postavljeno je i obaveštenje o političko-propagandnim aktivnostima. Uvod ovog obaveštenja sastoji se od klasičnih žalopojki na račun političke situacije u Srbiji, "korumpiranog anti-srpskog sudstva" u Srbiji i "rasprodavanja teritorije za šaku prljavih para". Dalji tekst svodi se na zaključak da je neophodno boriti se protiv svega prethodno navedenog. Međutim, suštinu ovog obaveštenja čini podatak da je za borbu potreban novac. Zato su članovi Stormfronta pozvani da finansiraju svoju borbu. Ipak, nigde nije naveden žiro-račun na koji bi se novac mogao uplatiti, već zainteresovani finansijeri treba da pošalju privatnu poruku jednom članu foruma.

J. Gligorijević

Novi Sad: Malo evropske šminke

Novi Sad je od 5. septembra bio domaćin sedmog po redu Festivala uličnih svirača, manifestacije revijalnog karaktera sa osamdeset programa umetnika iz dvanaest zemalja sa sve četiri strane sveta, a sve to na šest lokacija u pešačkoj zoni centra grada. Novosađani su uživali u muzičkim performansima, originalnim i virtuoznim izvođačima koji su, kao i svake godine došli da svoje umeće i radost stvaranja podele sa uvek zahvalnom publikom, ali i velikim brojem turista kojima Novi Sad postaje sve češća destinacija. Organizatori festivala se kontinuirano trude da dovedu što više izvođača, ali i da njihov kvalitet bude na visokom nivou.

Uprkos lošem vremenu, svi oni su pokazali svoje umeće. Australijanac koji svira bendžo dubeći na glavi i još troje njih čine Von Trolley Quartet svirajući minijaturne instrumente, virtuozno. Orkestar od dvadeset usnih harmonika svih modela i veličina iz Portugala, deo zaboravljene evropske tradicije do pedesetih (osnovan pre 64 godine, jedini takav u svetu). Kanađanin koji svira na balonima praveći usput od istih šta mu padne na pamet, i tome slični manevri muzičara bez granica u poimanju muzike i žanrovskom opredelenju. Tradicionalno odeveni Marokanci cvokoću od zime u ritmu koji daju arhaičnim nacionalnim instrumentima pokušavajući da razmrdaju na deset stepeni Celzijusa iznad nule, za jovansku mećavu spremnu publiku. Treći dan je bio topliji, pa je tek tada festival mogao da zablista i da se prolazeći ulicama centra osećate kao da ste obišli ceo svet, kako kaže PR festivala Jovana Letajev.

Festival je nastao po ugledu na slične događaje širom Evrope. Takođe, potpisan je Protokol o saradnji sa dva najveća festivala te vrste, Buskers u Italiji i Imaginarius, Portugal, gde će nastupati muzičari iz Srbije, na bazi reciprociteta. Poslednje veče Glavnom binom ispred Gradske kuće prodefilovali su svi učesnici, uprkos dosadnoj kiši. Opšti utisak je da je Festival iz godine u godinu sve bolji. Gospodin Ulični Svirač, njegov status, kao i standardi koje mora da poštuje kako bi svirao na ulici, odnosno bavio se slobodnom delatnošću, jesu mali korak koji naša zemlja treba da učini kako bi nabacila malo evropske šminke na svoje lice.

D. Turinski

Drugo istraživanje

U organizaciji Republičke Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Beograda i Coca-Cola sistema, tradicionalnog partnera u programu Dana Dunava, prošle nedelje je u Lučkoj kapetaniji u Beogradu predstavljen projekat Drugog zajedničkog istraživanja reke Dunav. Ovaj projekat, kao deo međunarodne akcije Dan Dunava, predstavlja najveću svetsku rečnu istraživačku ekspediciju u 2007. godini. Ekspedicija je krenula 14. avgusta iz Regensburga (Nemačka), a putovanje završava u delti Dunava u Rumuniji, 27. septembra. Cilj akcije je da se sakupe što pouzdanije informacije o kvalitetu vode i zagađenju kompletnog toka, a sakupljeni rezultati će se koristiti za formiranje najnaprednije baze podataka i predstavljaće podlogu za donošenje odluka o merama zaštite Dunava.

Rezultati

Ministarka nauke Srbije Ana Pešikan kaže da je to ministarstvo u prvih sto dana rada Vlade Srbije napravilo vidljive rezultate, među kojima je obezbeđivanje 501 stipendije za mlade naučnike. Stipendije u iznosu od 24.000 dinara mesečno dodeljene su za magistarske i doktorske studije. Ona je najavila i da će Ministarstvo ubuduće podržavati i zapošljavanje. Kao još jedan od rezultata Pešikan je navela pridruživanje Srbije Sedmom okvirnom programu Evropske komisije za istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti, koji je našim naučnicima omogućio pristup evropskom fondu od 50 milijardi evra. Ipak, ovaj uspeh mora se prevashodno pripisati prethodnom ministru Aleksandru Popoviću, jer je potpisivanje ugovora koji je on pripremio, usledilo ubrzo nakon formiranja Vlade.

Otvoreni dvorovi

Kancelarija princa Aleksandra Karađorđevića saopštila je da će dvorovi porodice Karađorđević biti otvoreni za posetioce od 15. do 23. septembra, u okviru manifestacije "Dani evropske baštine". Redovna poseta dvorovima vikendom biće produžena do 25. novembra, a zainteresovani posetioci treba da se jave Turističkoj organizaciji Beograda.

Počeli radovi

Na placu u Novom Beogradu konačno je počela izgradnja Uiniverzitetskog sela. Iako je ova faza izgradnje trebalo da počne još pre sedam meseci, u preduzeću Univerzijada 2009. nisu zabrinuti i veruju da će selo biti završeno na vreme. Investitori su Delta invest i Hypo. Te dve kompanije početkom 2009. godine preduzeću Univerzijada 2009. moraju da omoguće nesmetan pristup lokaciji i objektima radi opremanja, a najkasnije do maja iste godine treba da završe sve radove i predaju objekte na upotrebu.

Preminuo Koički

Potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Stevan Koički preminuo je u utorak 11. septembra u Beogradu u 79. godini. Povodom smrti Koičkog SANU je saopštila da je on ostavio neizbrisiv trag u srpskoj i svetskoj nauci u oblasti nuklearne spektrometrije, radioaktivnih izotopa i zračenja. Koički, koji je rođen 21. avgusta 1929. godine u Bačkoj Palanci, ostaće upamćen kao izuzetan naučnik, koji je svojim radom dao veliki doprinos promociji srpske nauke i uključivanju SANU-a u sve međunarodne naučne asocijacije.

Politika sećanja

U utorak 11. septembra, u Centru za savremenu umetnost Stacion u Prištini otvorena je izložba beogradske umetnice Milice Tomić. Izložba pod nazivom Politika sećanja (Politics of memory) biće otvorena do 8. oktobra. Kustos izložbe je Albert Heta.

Milica Tomić rođena je 1960. godine u Beogradu. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se video, audio i multimedijalnim instalacijama, performansom i konceptualnom umetnošću. Njene samostalne izložbe priređene su u Austriji (2000), Holandiji (2000), Švedskoj (2002), Americi (2004) i Australiji (2005. i 2006). U Jugoslovenskom paviljonu na Venecijanskom bijenalu predstavila se 2003. godine. U njene najznačajnije radove ubrajaju se Portret moje majke, za koji je 2005. nagrađena na Oktobarskom salonu, XYungeloestRekonstrukcija zločina o 33 ubijena učesnika mirnih demonstracija u Prištini 28. marta 1989. godine, Ja sam Milica Tomić, video-rad koji je bio deo projekta "Reality check" i Politika sećanja koji je prezentovan 2000. u Austriji.

Izložba: Više od 1000 reči

U Galeriji District Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu u utorak, 11. septembra otvorena je izložba fotografija pod nazivom More than 1000 words (Više od 1000 reči) Hajnriha Sašenfelda. U najavi ove postavke organizatori kažu da u Nemačkoj postoji izreka "Dobra fotografija govori više od 1000 reči". Međutim, pitanje je šta se dešava kada se na fotografiji pojavi reč.

Prema onome što se može pročitati u najavi, cilj ove izložbe nije da odgovori na to pitanje, već da pokuša da podstakne intenzivnije posmatranje. Živimo pod stalnim pritiskom vizuelnih utisaka, pa sva naša čula zajedno mogu uhvatiti samo deliće realnosti. Autor je pokušao da te deliće uhvati shodno svom sasvim ličnom načinu shvatanja. Glavno težište njegovih fotografija nisu ljudi, već njihova dela, misli i proizvodi. Lingvistički elementi uglavnom su preuzeti iz srpskog i nemačkog jezika. Izložba obuhvata oko 40 fotografija.

Dr Hajnrih Sašenfeld rođen je u Nemačkoj. Po profesiji je ekonomista. Više od dvadeset godina radio je u Latinskoj Americi, a od 2004. je direktor Fondacije "Fridrih Ebert" u Beogradu. Sa 14 godina samouk je počeo da se bavi fotografijom. Fotografije je objavljivao u časopisima u Peruu, Čileu, Meksiku i Nemačkoj. Izlagao je u Limi, Santjagu, Bonu, Berlinu, Buenos Ajresu i Beogradu.

Međuvreme 2

Broj nedelje

Na listi "top 500" kompanija iz 19 zemalja centralne i istočne Evrope, koju je sastavila revizorsko-konsultantska kuća Deloitte, nalazi se 6 kompanija iz Srbije. Prema ostvarenom prihodu u 2006. godini, najveća srpska kompanija je Naftna industrija Srbije, rangirana na 22. mestu, Delta holding je na 83, a Elektroprivreda Srbije na 107. mestu. Na listi su još US Steel Srbija, Telekom Srbija i Srbijagas. Na listi 50 najuspešnijih banaka nema nijedne iz Srbije, a u oblasti osiguranja među prvih 50 svrstani su DDOR Novi Sad (39. mesto), i Dunav osiguranje (41).

Život

Književnik Miljenko Jergović ovogodišnji je dobitnik nagrade "Meša Selimović" za najbolji roman objavljen na govornom području BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Nagrada za roman Ruta Tannenbaum u izdanju kuće Durieux iz Zagreba dodeljena mu je na 7. međunarodnim književnim susretima Cum Grano Salis u Tuzli.

Miljenko Jergović rođen je 1966. godine u Sarajevu gde je diplomirao filozofiju i sociologiju. Od kraja osamdesetih objavljuje novinske i književne tekstove. Godine 1988. izlazi mu prva zbirka pesama Opservatorija Varšava, a zatim slede zbirke Uči li noćas netko u ovom gradu japanski? i Himmel Comando. Od 1993. živi i radi u Zagrebu.

Za prvu zbirku kratkih priča Sarajevski Marlboro (1994) dobija nagradu "Ksaver Šandor Djalski" i nagradu "Erih-Maria Remark". Slede zbirka priča Karivani (1995), pesme Preko zaleđenog mosta (1996), eseji i izbor iz publicistike Naci bonton (1998), zbirka priča Mama Leone (1999) nagrađena s Premio Grinzane Cavour, potom zbirka kolumni Historijska čitanka (2000), drama Kažeš anđeo (2000) pesnički ciklus Hauzmajstor Šulc (2001) nagrađen s Premio Napoli, novela Buick Rivera (2002) za koju dobija nagradu "August Šenoa" Matice hrvatske, roman Dvori od oraha (2003) za koji je dobio Nagradu "Jutarnjeg lista" za najbolje prozno delo, Godišnju nagradu Društva bosanskih pisaca i nagradu Kočićevo pero, i zbirka priča Inšallah Madona, inšallah (2004), zbirka kolumni Historijska čitanka 2 (2004) i romani Gloria in excelsis (2005) i Ruta Tannenbaum (2006).

Miljenko Jergović se u Hrvatskoj bavi i novinarstvom. Nekoliko godina sarađivao je sa splitskim "Feral tribjunom", od 2000. godine novinar je nedeljnika "Globus". Knjige su mu prevedene na dvadesetak jezika.

Nagrađeni roman Ruta Tannenbaum u Srbiji je ove godine objavila izdavačka kuća Rende.

J. G.


Međuvreme 3

Međuvreme 4

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu