Nedelja

19. 9. 2007. / 16.22

Međuvreme

Tenis: Osmeh Rodžera Federera

Sad za vikend treba da sredimo Australiju u Dejvis kupu.

Međuvreme 1

Tenisku reprezentaciju Srbije promovišemo spotovima nalik na plakate kolor-i-sinemaskop filmova od pre oko pola veka, slikama nalik na reklamu za Obračun kod OK Korala, prve Ratove zvezda ili, možda, za Divlju hordu.

Kakve veze ima osmeh Rodžera Federera? Kraljević Marko se nasmejao, kao fol mrtav, kad su ga Turci, posle neuspešnog paljenja vatre na grudima, čupanja živih noktiju i ostalih muka, provalili uz pomoć ljepote djevojke koja mu je na dlakavim grudima kolo igrala – bez gaća.

Surovi Rodžer F. nasmejao se – sasvim iskreno i neuobičajeno, neverovatno široko – kada je pre nedelju dana, posle pobede u finalu US Opena, čuo i zvanično da ukupna cifra na njegovom čeku iznosi 2,4 miliona dolara, tj. milion više na ime bonusa zato što je najbolji. Dve nedelje ranije, kada je od Novaka Đokovića izgubio u finalu masters turnira u Montrealu, njegov izraz lica mogao bi se opisati, dosta blago, kao – kiseo kiseli osmeh. Đoković je tada bio, ko zna da li je još rano reći, sportski učtiv. Izgubio je od majstora.

U finalnom meču US Opena Novak Đoković pokazao je većinu onih osobina koje ga stvarno čine ozbiljnim igračem. Najpre snagu da preživi gubitak sedam set lopti, a da ne pukne. Kao što to u prethodnom meču nije uspeo Karlos Moja, inače neopisivo simpatičan, opušten, dopadljiv i kao igrač – opak lik. Zatim, opet o Novaku, pribranost da, sve u vidnom polju više od 24.000 živih i ko zna koliko tv-gledalaca, među kojima su važni, ali ne i najvažniji, Robert de Niro i Marija Šarapova – bili su okolo i Al Paćino, i Monika Seleš, i Robin Vilijams, i drugi – "razgovara" sa sopstvenom rukom, reketom udara po sopstvenoj nozi i, usput, zadrži onaj koncentrisani izraz lica koji ga, u najboljem smislu inače odvratnog sportskog žargona, stvarno čini "zločincem" i "ubicom".

Ovih dana videli smo kako Španci usred Moskve uzimaju evropsko odbojkaško "zlato" Rusima – i nekim sudijama uz njih – i, odmah potom, kako Rusi usred Madrida uzimaju isto to evropsko ali sad košarkaško "zlato" Špancima. Španci su nekako više plakali zbog nesreće u Madridu nego od sreće u Moskvi, a Rusi su nekako bili hladniji, i na srebro i na zlato.

Zato je važan onaj osmeh Rodžera Federera dok je primao pehar (i ček na 2,4 miliona dolara) u Flešing Medouzu. On je pobedio, i to sam protiv svih. U pomenutom slučaju Novaka Đokovića, za kog ni koliko dve nedelje ranije organizator u Montrealu nije znao da li dolazi iz Hrvatske ili Srbije. Prilično komplikovano rečeno, ali stvar je u tome da "sam protiv svih" znači i da si na meti svih. A ako je na drugoj strani mreže Novak Đoković, onda je to već više od problema. Zato je, pobedivši uprkos svemu (ili svima), Federer samo potvrdio da je, sada, još uvek, najbolji. Pošteno.

Novaku Đokoviću tek predstoji da se uči borbi s onima koji u meču s njim ne mogu da izgube ništa, a mogu da dobiju sve. Ili, kako je već napisao kolega Vojislav Milošević, "nije vest da je neko izgubio od Federera, nego je vest onaj ko ga je pobedio". Reklo bi se da je Đoković većinu pregrada pre tog iskušenja uspešno savladao – primer su iscrpljujući, teški i dugi, povremeno dramatično neizvesni susreti s nekom "teniskom decom" opasno nalik onome što je i on sam do juče bio. A ima i jedan drugi primer. U publici na US Openu, i inače poznatoj po "nedisciplini", našlo se mnogo onih koji su u ključnim trenucima koncentracije pred servis dobacivali "Ajde, Nole!" ili štogod slično. Spontano, kao što je prethodno psovao sopstvenu ruku i reketom tukao po sopstvenoj nozi – i muški izdržao sve izgubljene set lopte – Đoković je na težak način pomenuo onu majčinu stvar tom navijaču.

Tu bi negde mogla da se nađe i poenta: dok teniska reprezentacija Srbije ovog vikenda bude igrala s Australijom, ne bi bilo hrđavo da publika pokaže lepo vaspitanje. Za početak.

A onaj osmeh Rodžera Federera? Laknulo mu je, pobedio je Novaka Đokovića. Za sad.

A.Ć.

Prelaz

Vladika mileševski Filaret u utorak je ušao u Crnu Goru. Granicu je prešao u pratnji dva policijska vozila. On treba da prisustvuje manastirskoj slavi u manastiru Svetog arhangela Mihaila u Đurđevića Tari. Episkop Filaret je od 28. avgusta do 8. septembra štrajkovao glađu jer su mu crnogorske vlasti zabranile ulazak u tu državu (o čemu je "Vreme" u prošlim brojevima opširno pisalo) jer se nalazi na spisku osumnjičenih za pomoć haškim beguncima.

Pregled lipicanera

Ekipa veterinara iz Srbije i Hrvatske, njih devet, kako je najavljeno, tokom ove nedelje pregledaće lipicanere iz ergele "Bukinac" u blizini Novog Sada koji su još 1991. godine iz Lipika u Hrvatskoj prebačeni u Srbiju. Ovi stručnjaci će utvrditi tačan broj životinja koje će biti vraćene u Hrvatsku. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podsetilo je da je formiranje stručnog tima dogovoreno prilikom nedavne posete ministara poljoprivrede Srbije i Hrvatske Slobodana Milosavljevića i Petra Čobankovića ergeli "Bukinac". kod Novog Sada.

Lobi za nuklearne projekte

Delegacija srpskih naučnika, koju predvodi državni sekretar u Ministarstvu nauke Srbije Uranija Kozmidis-Luburić, predstaviće na 51. Generalnoj konferenciji Međunarodne agencije za atomsku energiju mogućnosti za primenu nuklearne energije. Na konferenciji koja je počela u ponedeljak u Beču, pred 144 članice Agencije, naša delegacija će zatražiti pomoć za niz projekata u nuklearnoj oblasti i oblasti održivog razvoja. Pomoć će, između ostalog, biti zatražena i za rešavanje nuklearne dekomisije u Institutu za nuklearne nauke "Vinča".

Uskoro počinje suđenje Šešelju

Suđenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom počeće 7. novembra, uvodnom rečju Tužilaštva, a Šešelj će izneti uvodnu reč narednog dana, navedeno je u saopštenju suda. Saslušanje svedoka optužbe počeće 14. novembra. Sudija Žan-Klod Antoneti zakazao je za 6. novembar raspravu na kojoj treba da budu utvrđeni poslednji detalji procesa. Šešelj se predao Tribunalu 24. februara 2003. Optužen je za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini.

Pomoć za upravljanje otpadom

Sledećeg meseca počeće realizacija projekta upravljanja medicinskim otpadom u Srbiji, koji finansira Evropska unija. U prvoj fazi projekta, 78 zdravstvenih centara dobiće uređaj za sterilizaciju medicinskog otpada koji će nakon tog procesa biti pripremljen za odlaganje na gradskim komunalnim deponijama. Ove zdravstvene ustanove dobiće i vozila za odvoženje tog otpada na deponije.

Smena na čelu Okružnog tužilaštva Beograda: Napokon Ona

Prvi puta nakon 2004. godine za vršiteljicu dužnosti okružnog javnog tužioca u Beogradu postavljena je žena: Zagorka Dolovac iz Novog Sada, čija je jedina ženska prethodnica 2004. bila Marija Šušnjević, koja je došla sa mesta šefa Okružnog tužilaštva u Šapcu.

Nakon jagodinskog Milovana Božovića, koji je i dio penzije nezakonito odradio u produžetku svoga staža, na funkciju trećeg najvažnijeg tužioca u zemlji – nakon republičkog i specijalnog – kao v.d. okružnog tužioca je postavljena Zagorka Dolovac.

Njena biografija, tvrde njene kolege, nesporna je: diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1989. godine i ubrzo je izabrana za zamjenicu općinskog tužioca u Novom Sadu. Nakon nekoliko godina, izabrana je za zamjenicu novosadskog okružnog tužioca. Tokom 2004. godine, nije bila reizabrana – kako kažu upućeni stručni ljudi, zahvaljujući današnjem (spornom) novosadskom zamjeniku specijalnog tužioca za organizirani kriminal – ali je potom ustanovljeno da je za njen reizbor krivo "nekoliko propusta", te je vraćena u tužilačke redove.

Napoznatiji njen slučaj, po ocjeni i interesu medija, bila je optužnica protiv Jovana Kneževića iz Beočina, optuženog za trostruko ubojstvo.

Usprkos zamjerkama što se u Beograd, u Okružno tužilaštvo, ponovo dovodi netko "sa strane" (kao da nema kadrova u tužilačkom smislu stručno stasalih u glavnom gradu), kolege u Beogradu i u Novom Sadu nemaju zamjerke na njeno imenovanje. Naprotiv: u profesiji u kojoj, kako god se analitika radila, prevladavaju žene, činjenica imenovanja Zagorke Dolovac na funkciju vršiteljice dužnosti okružnog tužioca izazvala je pozitivne reakcije.

Naime, usprkos tome što su žene većinski zastupljene u sudskim vijećima koja sude i za djela organiziranog kriminala i za ratne zločine, dosad u tužilačkim redovima – ne samo u Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organiziranog kriminala i Tužilaštvu za ratne zločine Srbije – nego i u drugim tužilaštvima u Srbiji, rijetko je koja žena uspjela da bude postavljena na čelnu funkciju.

Da Zagorku Dolovac i ne preporuča njena profesionalna biografija, već bi ta tužna stvarnost bila dovoljna da njeno imenovanje na mjesto v.d. okružnog tužioca pozdravi pravna država.

T. Tagirov

Srbija i Evropska unija: Potpisan sporazum

Sporazumi sa Evropskom unijom o viznim olakšicama i readmisiji potpisani su u ponedeljak u Briselu. Potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini rekao je da "potpisivanje sporazuma predstavlja važnu političku odluku ka bližoj saradnji između EU-a i zemalja Zapadnog Balkana u osetljivim oblastima migracije i kretanja lica". On je naglasio da će primena ovih sporazuma, zajedno sa opipljivim napretkom u osnovnim oblastima pravde, slobode i bezbednosti, omogućiti Komisiji da započne sveobuhvatni dijalog o mogućem bezviznom režimu za građane zemalja Zapadnog Balkana u budućnosti. Kako je objasnio, vizne olakšice za zemlje Zapadnog Balkana treba da stupe na snagu 1. januara 2008, ali će ukidanje viza zavisiti od onoga što svaka zemlja regiona pojedinačno učini u sprovođenju evropskih propisa i standarda.

Troškovi izdavanja viza za sve građane Zapadnog Balkana, prema ovim sporazumima, koštaće 35 evra umesto 60, a besplatne vize biće obezbeđene za izvesne kategorije podnosilaca prijava. Takođe, za mnoge kategorije biće pojednostavljena neophodna dokumentacija za podnošenje prijave za vizu, a nosioci diplomatskih pasoša su izuzeti od vizne obaveze.

Sporazum o viznim olakšicama otvara put za režim bez viza i stavljanje Srbije na "belu šengensku listu" EU-a čim se za to ispune uslovi, navode zvaničnici EU-a. Da bi Srbija mogla brzo očekivati stavljanje na "belu šengensku listu", nužno je do kraja godine usvojiti zakone o putnim ispravama, o azilu, nadzoru državne granice, kretanju i boravku stranaca.

Demo centar

Kompanija "Hjulit Pakard" (HP) otvorila je na novoj lokaciji u Beogradu, u Brankovoj ulici, HP Demo centar. "Svi uređaji stalno su na raspolaganju zainteresovanima koji na licu mesta uz pomoć stručnog osoblja mogu da provere da li je model za koji su se odlučili pravo rešenje za njih i da li odgovara njihovim potrebama", kazao je menadžer HP-a za grafiku i štampu Milan Zrnić. On je objasnio da novi HP Demo centar ima duplo veću kvadraturu od starog izložbenog prostora, i za razliku od njega, pored uređaja namenjenih krajnjem korisniku i za ličnu upotrebu, u novom su izloženi i proizvodi namenjeni i srednjim i velikim preduzećima.

Popović napustio skup

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović napustio je u utorak u znak protesta regionalni skup u Ljubljani, jer je kao učesnik u programu, paralelno sa Srbijom i sa drugim zemljama regiona, navedeno i Kosovo i Metohija. Skup u Ljubljani bio je posvećen tehničkoj obuci iz energetike za stručnjake iz zemalja jugoistočne Evrope, Moldavije i Ukrajine. Ministarstvo je saopštilo da je "uprkos činjenici da je u svim prethodno pripremljenim i dostavljenim dokumentima za ovaj skup status KiM jasno definisan u skladu sa Rezolucijom 1244 SB-a UN-a, na samom skupu je kao zemlja učesnik u programu pomoći, paralelno sa Srbijom i sa drugim zemljama regiona, navedeno i Kosovo".

Bez kanala

Republička radiodifuzna agencija (RRA) saopštila je da je uvođenje novog, parlamentarnog televizijskog kanala pravno zabranjeno i tehnički nemoguće, i da za ovakvu TV mrežu neće biti mesta najmanje u narednih deset godina, "do ere digitalizacije". Članovi Saveta RRA sastali su se sa predsednikom Narodne skupštine Srbije Oliverom Dulićem i o tome ga obavestili. RRA je apelovao na sve poslaničke grupe u Skupštini da u direktnoj komunikaciji sa menadžmentom i Upravnim odborom i Programskim odborom RTS-a dođu do rešenja koje neće trajno nanositi štetu programskoj šemi.

Sandžak: Počinje mesec Ramazana

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić čestitao je muslimanskim vernicima Ramazan, mesec posta, rečima: "Milostivi gospodaru, pomozi nam da zarad tvog zadovoljstva iskreno postimo i očistimo naše duše od pohlepe, zavisti i mržnje, da prosvetlimo naš razum i ozdravimo naša tela, da nam porodice budu skladne i zavlada mir među ljudima."

Muftija je nakon zvanične čestitke vernicima u razgovoru za "Vreme" rekao da Srbima i Bošnjacima u Sandžaku treba odati priznanje, jer su savesno prebrodili sve ove teške godine ratova, a da država ovde nije uspostavila korektan odnos prema stanovnicima Sandžaka, već samo prema političkim partijama kojima je veći interes hiljadu-dve glasova nego stabilno područje. On je dodao da Islamska zajednica jeste resurs za rešenje ovdašnjih problema i faktor stabilizacije. Što se siromaštva u Sandžaku tiče, Zukorlić kaže da njemu doprinosi bujanje nedozvoljene trgovine drogama, korupcija u delovima pravosuđa i policije, te da je prljav novac ugušio ovdašnjeg poštenog privrednika. "Ukoliko ne dođe do potpunog zaokreta države prema ovom prostoru i ne zaštite se omladina i privreda od kriminala, organizovanog kriminala, narko-kapitala i korupcije u državnim organima, onda će zasigurno doći do kolapsa koji se neće moći lako rešiti", zaključio je Zukorlić.

Ramazan koji za muslimane predstavlja mesec posta, molitve i praštanja počeo je u četvrtak 13. septembra i traje 30 dana. Ramazanski post počinje u zoru i traje do zalaska sunca, nakon čega su jelo i piće dopušteni tokom cele noći. Tokom Ramazana vernici posećuju rodbinu, komšije, prijatelje, obilaze bolesne i pomažu siromašnima i nemoćnima.

P. Karanović

Nacionalni investicioni plan: Novac za obilaznicupotrošen

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije saopštilo je da je posle uvida u budžet Nacionalnog investicionog plana (NIP) utvrđeno da je novac namenjen za obilaznicu oko Beograda – potrošen.

Kako se navodi u saopštenju, Ministarstvu ekonomije je potvrdu o tome predočilo Ministarstvo infrastrukture, a potvrdila Kancelarija za NIP, iako su ranije iz te institucije stizale suprotne informacije. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić prvobitno je izjavio da u budžetu Ministarstva za infrastrukturu ima novca za plaćanje izvedenih radova na obilaznici oko Beograda, ali da ono ne daje naloge za plaćanje.

Potom je iz Ministarstva saopšteno da je Dinkić tu izjavu dao na osnovu pogrešnih informacija, dodajući da će Ministarstvo insistirati da Vlada deo novca iz NIP-a što pre usmeri na završetak obilaznice, projekta od nacionalnog značaja.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je prošle nedelje da su radovi na obilaznici oko Beograda usporeni jer se novac iz NIP-a usmerava na druge projekte. Ilić je tada rekao da deo sredstava predviđenih NIP-om u iznosu od 30 miliona evra, nije isplaćen u očekivanoj meri, zbog čega je došlo do smanjenja obima radova.

Izložba: Anđeli

U popularnoj beogradskoj galeriji O3one otvorena je (14–22. septembar) izložba slika Zorana Velimanovića Anđeli XXI. Izložba se vidno razlikuje od trenutne ponude na likovnoj sceni.

Međuvreme 2

Nadrealizam, osnovna Velimanovićeva inspiracija, barem na ovoj izložbi, nije čest na domaćim izložbama. Uljem na platnu ili drvetu on slika svoje anđele u nimalo anđeoskim situacijama: dok jedan, u kardinal-crvenoj odori s jednom mehaničkom rukom ali raširenih krila, uživa u trešnjama i ne smetaju mu insekti kojima je oblepljen, drugi, na primer, već ostareo, odašilje iz raspadajuće glave ribetine razjapljenih usta i metalne otpatke. Velimanovićeve slike su velikog formata, i čini se da na njima nema nijednog milimetra bez neke figure. Sve one, u jednom grotesknom galimatijasu pričaju priču koju, ako se bolje zagledamo, možemo da vidimo na svakom koraku. Međutim, ipak se nema utisak da Velimanović ukazuje na katastrofu: jarke i, može se reći, vesele boje, sugerišu optimistički ton naslikanoj situaciji.

Zoran Velimanović je poslednji put izlagao u Beogradu pre deset godina, kada se i prvi put predstavio publici. U međuvremenu, imao je petnaestak izložbi u Milanu, Berlinu, Nici (gde i živi, osim u Beogradu), Viaređu, Marbelji u Španiji, Friburu u Švajcarskoj, u Budimpešti, Barseloni… Ali, ono što se na osnovu Anđela XXI nikako ne bi pomislilo, jeste podatak da je Velimanović autodidakt.

S. Ć.

Intruder na MTV takmičenju

Beogradski bend Intruder jedan je od šest bendova s ovog prostora nominovanih za MTV nagradu New Sounds of Europe. Ovogodišnjeg regionalnog pobednika do 23. septembra bira publika glasanjem na adrese www.ema.mtvadria.com/nsoe/VOTENOW, ili www.sonyericsson.com/mtvema, kao i putem SMS poruka. Za nagradu se, osim Intrudera, takmiče i bosanski bend Dubioza kolektiv, slovenački Tide, hrvatski Elemental i Father, i makedonska pevačica Dani.

Svi nominovani bendovi nastupaju 29. septembra na koncertu u Zagrebu, kada će biti proglašen pobednik. Najbolji izvođač iz regiona će se zatim sa 17 takmičara iz ostalih regija Evrope takmičiti za najbolji "novi zvuk Evrope", a nagrada će, zajedno sa ostalim MTV priznanjima, biti uručena 1. novembra na svečanoj dodeli u Minhenu.

Broj nedelje

Domaćinstvo u Srbiji raspolagalo je mesečno, u drugom kvartalu ove godine, prosečno, sa 37.396 dinara. Od toga je za ličnu potrošnju korišćen 31.971 dinar, najviše za hranu i bezalkoholna pića. Prema podacima državnog statističkog zavoda, na hranu i bezalkoholna pića trošilo se prosečno 39,3 odsto mesečnih ukupnih raspoloživih sredstava. Na hranu i bezalkoholna pića najviše je u procentima trošeno u centralnoj Srbiji, bez Beograda, 41,5 odsto ukupne potrošnje.

Život

Međuvreme 3

Šesta teniserka sveta Ana Ivanović inaugurisana je prošle nedelje u nacionalnu ambasadorku dobre volje UNICEF-a. Na svečanosti priređenoj u Aninu čast u Osnovnoj školi "Vladimir Rolović" u beogradskom naselju Rakovica, predstavnici UNICEF-a su joj uručili posebnu plaketu, a Ana je sa 11000 kanadskih dolara podržala projekat koji sprovodi ova organizacija "Škola bez nasilja". Program će biti sproveden u nekoliko srpskih škola, a Ana Ivanović će uložiti svoju reputaciju u cilju bolje promocije čitave ideje i privlačenja novih donatora.

Ona je na svečanosti u Rakovici rekla da je priznanje raduje i obavezuje i da se nada da će i drugi koji mogu podržati novčano projekat kojim se pokušava da se obezbede bolji uslovi za školovanje dece u Srbiji. "Raduju me pobede na teniskim terenima, ali ovakvi događaji imaju za mene posebnu emotivnu snagu jer me motivišu da uložim još energije u nešto što predstavlja opšte dobro", rekla je Ivanovićeva.

Ana je rođena u Beogradu, 6. novembra 1987. godine. Ove godine je ušla u prvih deset teniserki sveta i igrala je finale u Rolan Garosu što joj je najveći uspeh u karijeri.

Ovim događajem ona se pridružila Aleksandru Đorđeviću i Emiru Kusturici koji su ranije postali nosioci titule ambasadora dobre volje, a u narednom periodu će ista čast pripasti i Jeleni Janković, najbolje plasiranoj srpskoj teniserki, koja će podržati programe UNICEF-a u oblasti poboljšanja uslova za razvoj omladine u Srbiji.

S. Georgijev


Međuvreme 4

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu