Nedelja

Međuvreme

Javne nabavke: Portal koji štedi

Međuvreme 1

Ove nedelje pušten je u rad Portal javnih nabavki na kojem će se – umesto kao do sada u raznim dnevnim novinama – oglašavati sve javne nabavke. Naime, uvođenje Portala planirano je Predlogom zakona o javnim nabavkama koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri. Kada stupi na snagu, sve nabavke čija je vrednost veća od pet miliona dinara za dobra i usluge, i 20 miliona za radove, biće oglašavane, osim u "Službenom glasniku", i na ovom portalu. Do tada, to je samo preporuka i mogućnost da se naručioci naviknu na novi sistem.

Velika prednost oglašavanja na portalu biće ušteda naručioca, pošto jedan poziv u dnevnim novinama košta oko 40.000 dinara, dok je na portalu besplatno. Zbog tako visoke cene, naručioci ponekad izbegavaju da objave oglas ili integrišu više oglasa u jedan čime se krši forma, kaže direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović. Procenjuje se da naručioci u Srbiji godišnje na oglašavanje u dnevnim novinama potroše više od dva miliona evra, što je zapravo novac poreskih obveznika. Takođe, ponuđači će na jednom mestu moći da pročitaju sve oglase, dok su do sada morali da kupuju sve dnevne novine koje se prodaju na teritoriji cele Srbije, kako bi saznali ima li za njih šta interesantno, ili da čekaju da izađe "Službeni glasnik".

Portal će još omogućiti ažurniju i veću kontrolu nabavki, jer će sve pozive pre objavljivanja kontrolisati pravnici Uprave za javne nabavke (da li su skraćeni konkursni rokovi, da li je previsoka cena konkursne dokumentacije jer ona treba da bude simbolična, koliko košta fotokopiranje, a ne i po nekoliko desetina hiljada dinara…). Ukoliko uoče grešku, oni će opomenuti naručioca, a ukoliko ovaj ne prepravi poziv, na Portalu će biti objavljeno da nije ispravan, što je signal učesnicima na tenderu da mogu da se žale. Na Portalu će takođe biti objavljivane i druge informacije koje će pomoći da proces javnih nabavki postane transparentniji: obaveštenja o zaključenim ugovorima, obustavama postupaka, kao i odluke Komisije za zaštitu prava koja razmatra žalbe tenderskih ponuđača. Na osnovu svih tih informacija, Uprava će moći da identifikuje naručioce koji procentualno imaju najviše uloženih žalbi u odnosu na zaključene ugovore, najviše tzv. nabavki sa pogađanjem, ponuđača koji se najčešće neosnovano žale… ili jednom rečju – sumnjive. Predrag Jovanović još dodaje da su ovakve informacije važni indikatori za novoformiranu Državnu revizorsku instituciju, na osnovu kojih ona može da proceni u kojim firmama i institucijama treba da vrši provere.

Portalu se može pristupiti preko sajta Uprave za javne nabavke (www.ujn.sr.gov.yu). Jovanović kaže da su naručioci veoma zainteresovani, kao i da je već drugog dana rada Portala u Upravu stiglo 16 zahteva ponuđača da se registruju.

Evropska komisija je u izveštaju za 2007. o napretku Srbije u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja EU navela da je prošle godine u okviru javnih nabavki napravljen mali napredak s obzirom na to da postojeći Zakon nije izmenjen, da nije uspostavljen sistem provere koju treba da obavlja Državna revizorska institucija, kao i da su kapaciteti Uprave vrlo ograničeni. U izveštaju se između ostalog navodi da novi zakon treba što pre usvojiti. Taj Predlog zakona o javnim nabavkama znatno je izmenjen u odnosu na važeći, gotovo dve trećine, a verovatno najvažnija izmena je status Komisije za zaštitu koja sa bavi žalbama na tenderima. Ona će postati nezavisno telo čije članove bira Skupština, a ne kao do sada Vlada.

Marija Vidić


Mediji: Secesija i u "Pančevcu"

Prošlog četvrtka izvršena je privatizacija nedeljnika "Pančevac" koja se vrlo loše završila. Na aukciji koja je organizovana u Agenciji za privatizaciju, ovo Javno novinsko-izdavačko preduzeće kupila je porodica Marković iz Beograda po ceni od 2,2 miliona evra. Međutim, to je odmah potom izazvalo lom redakcije i pravu lokalnu dramu u Pančevu.

Novinari "Pančevca" od početka nisu imali jedinstven pristup privatizaciji i nagoveštavalo se da će redakcija teško opstati kad list preuzme novi vlasnik. No, ona se podelila samo jedan dan kasnije, uprkos tome što novi vlasnik još nije ni došao u prostorije ovih novina, a nema nikakvih informacija o tome kakve su njegove namere sa "Pančevcem".

Kako "Vreme" saznaje, deo zaposlenih, među kojima su četiri novinara sa već bivšom urednicom Marijom Andrić, osnovao je pre više meseci konzorcijum sa ciljem da novine otkupi na aukciji. Međutim, pošto u tome nije uspeo zbog previsoke cene, konzorcijum je istog dana rešio da preotme novine i pređe u nedavno osnovano, očigledno rezervno preduzeće "Pančevac Press". Kako bi se ova secesija što uspešnije izvela, račun inače vrlo profitabilnog "Pančevca" je blokiran, deo opreme i prostorije su uzurpirani, a klijenti su preuzeti.

Na sreću, novinari koji su ostali u redakciji su se samoorganizovali i trenutno pokušavaju da omoguće izlaženje lista, budući da je on i dalje Javno novinsko-izdavačko preduzeće čiji je osnivač opština – list još uvek nije prešao u ruke novog vlasnika, a kako je sve krenulo, pitanje je i da li će.

"Mi nećemo izneveriti našu vernu čitalačku publiku", kaže za "Vreme" Nenad Živković, jedan od novinara koji su ostali u "Pančevcu", objašnjavajući da će se list u petak ujutru pojaviti na kioscima "uprkos pokušaju krađe i uzurpacije". Protiv dela redakcije koji je napustio list i kršeći zakon nizom aktivnosti onemogućio njegovo izlaženje, podnete su krivične prijave, a o ovoj temi je razgovaralo i pančevačko Opštinsko veće.

"Pančevac" je najstariji lokalni list na Balkanu. Pančevački profesor Jovan Pavlović osnovao je "Pančevac" još 1869. godine ugradivši u njega duh novinarskog profesionalizma i kritičnosti, što je sa godinama stvorilo retko poverenje čitalaca kome i danas ovaj lokalni list duguje vrlo visok tiraž.

U Miloševićevoj epohi, opstao je kao jedan od retkih nezavisnih medija koje režim nije kontrolisao. Poslednjih godina "Pančevac" se pokazao kao revnostan kritičar zagađivača iz Južne zone, njihov pažljiv posmatrač i verovatno ekološki najsvesniji list u zemlji. Međutim, ono što nije uspelo ni najrigidnijim sistemima koji su vladali Pančevom u poslednjih 139 godina, postiže privatizacioni postupak, koji se po svemu sudeći katastrofalno završava po sve lokalne medije u Srbiji.

S. B.


RTB Bor: Hoćeneće biti nadoknade

Radnici Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor našli su se početkom ove nedelje usred zbrke oko toga da li će nakon privatizacije dobiti nadoknadu od 200 evra po godini staža koja im je prvobitno obećana. Vršilac dužnosti generalnog direktora RTB-a Bor Miodrag Conić saopštio je da je, nakon prodaje tog preduzeća austrijskom Ateku, Ministarstvo za ekonomiju povuklo tekst protokola o isplati nadoknade radnicima. On je naveo da predstavnici Vlade Srbije i sindikati RTB-a "nisu potpisali nikakav sporazum o isplati nadoknade od 200 evra po godini staža zaposlenima u tom preduzeću, već samo predlog koji nema pravno dejstvo" i koji je "Ministarstvo odlučilo da povuče".

Desetak hiljada bivših i penzionisanih radnika RTB-a smatra da imaju zakonsko pravo na isplatu nadoknade, zbog čega su nedavno u Boru i Majdanpeku organizovali velike proteste i blokadu ulaza u RTB. Oni su prozvali sindikate, ali i Conića, zbog toga što nisu insistirali da i bivši radnici budu uključeni u isplatu nadoknade, pošto novi vlasnik uplati novac za to preduzeće. "Poslovodstvo RTB-a ne protivi se ostvarivanju bilo kog zakonskog prava bivših radnika i penzionera", rekao je Conić.

Međutim, Conićeve tvrdnje demantovao je pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Nebojša Ćirić, koji je izjavio da je neosporno da će se od novca uplaćenog za RTB Bor oko 25 miliona evra izdvojiti za isplatu nadoknade zaposlenima. Ćirić je podsetio i na izjavu ministra Mlađana Dinkića da će deo novca uplaćenog za RTB biti upotrebljen za isplatu nadoknade, ali da je na sindikatima da odluče da li će se taj novac raspodeliti i bivšim radnicima RTB-a i penzionerima.

"Ne verujem da je bilo ko bio spreman da izađe u javnost sa obećanjima o isplati nadoknade, i da onda od toga odustane. Bilo bi to ravno samoubistvu", rekao je Ćirić agenciji Beta.

S druge strane, direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić rekla je za ovdašnje medije da su predstavnici sindikata RTB-a Bor potpisali kupoprodajni ugovor, ali da ono na čemu insistiraju bivši zaposleni i penzioneri ovog preduzeća nije zapisano u tom dokumentu: "Sindikatu RTB-a Bor ugovor je zvanično, u skladu sa zakonom, dostavljen prošlog ponedeljka. Ministar Dinkić je kazao da će zbog postignute velike kupoprodajne cene, 25 miliona evra biti podeljeno zaposlenima, ali to nije navedeno u kupoprodajnom ugovoru već će se drugim aranžmanom sredstva Vlade usmeriti za njih."

Ugovor o prodaji imovine RTB-a Bor potpisan je 7. februara. Atek je na tenderu ponudio cenu od 466 miliona dolara i ima obavezu da investira 230 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje. Rok za uplatu 466 miliona dolara za kupovinu RTB-a Bor ističe u četvrtak 21. februara i može se produžiti za 15 radnih dana. U Agenciji za privatizaciju potvrdili su da je Atek do sada uplatio licitacionu garanciju od 10 miliona dolara, ali da još nije uplatio 60 miliona dolara što je "druga garancija za dobro izvršenje posla".

J. Gligorijević


Zdravstvo: Greška lekara ili rizična intervencija

Međuvreme 2

Nakon mesec i po dana provedenih u komi u koju je pao posle gastroskopskog pregleda, četrnaestogodišnji Dalibor Havlek preminuo je 15. februara u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, gde mu je pregled i urađen. Nekoliko dana kasnije, direktor klinike prof. dr Zoran Krstić ponudio je ostavku, koju je ministar zdravlja Tomica Milosavljević prihvatio. Uzrok Daliborove smrti biće poznat posle obdukcije.

Dva dana pošto je dečak umro, 17. februara, Ministarstvo zdravlja je u Univerzitetskoj klinici izvršilo inspekciju, a pokrenuta je i procedura vanredne provere kvaliteta stručnog rada. Za sada je poznato da je tokom endoskopije digestivnog trakta (pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva kamerom), pod rukovodstvom prof. dr Nedeljka Radlovića, načelnika Odeljenja za gastroenterologiju i nutritivne poremećaje, dečak počeo da se trese i prestao je da diše. Prenet je na odeljenje intenzivne nege gde je nakon tri dana pao u komu. Lekari su konstatovali da su mu pukle alveole na oba plućna krila, a da je zbog nedostatka kiseonika došlo do teškog oštećenja mozga, nakon čega su počele da otkazuju sve vitalne funkcije.

Roditelji navode da je Daliboru prethodno u bolnici u Sremskoj Mitrovici konstatovano diskretno suženje jednjaka, i da im je preporučen pregled u Univerzitetskoj dečjoj klinici.

Daliborov otac Dejan Havlek kaže i da je njegova supruga prisustvovala pregledu, ali da je u jednom trenutku zamoljena da izađe iz sale u hodnik, pošto je dva puta skretala pažnju lekaru da je dečaku pozlilo. On još tvrdi da je prema uzvicima lekara koji su se čuli i u hodniku zaključio da lekari nisu na vreme konstatovali da je Dalibor prestao da diše, te da je dečak proveo više od 17 minuta bez vazduha. U lekarskom izveštaju koji su videli piše da je "snimanje prekinuto i da je pacijentu nakon toga ukazana reanimacija", bez ikakvih dodatnih objašnjenja.

Direktor klinike dr Krstić kaže da je zabrinut, jer je nakon ovog događaja poljuljano poverenje pacijenata u ovu ustanovu. "U Tiršovoj se godinama radilo odlično, ali se bojim da je sada sve srušeno. Ne tvrdim da nije postojala greška, ali će se i to utvrditi obdukcijom i analizom slučaja. U svetu se zna da postoji rizik od ovakvih intervencija i da je stopa mortaliteta 0,6 odsto. To je trebalo objasniti roditeljima", kaže on. U pismu upućenom javnosti on navodi da se tokom dva meseca bezbroj puta diskutovalo o Daliboru na jutarnjim sastancima, kolegijumima i Stručnom savetu kako bi saznali uzroke i pronašli rešenje za njegovo stanje. Pregled je, navodi, obavio pedijatar, endoskopista s velikim iskustvom koji je do sada uradio više od 5000 sličnih intervencija. Dr Krstić dodaje da je standard u većini bolnica u svetu da se ovi pregledi kod starije dece i odraslih rade bez anestezije.

M. Vidić


Niš: Povratak MiG29

Prvi od pet lovačkih aviona MiG-29 srpskog vazduhoplovstva koji su bili prizemljeni od 2004. godine zbog isteka resursa, remontovan je i obavio je prvi let prošle nedelje. MiG-29 ev. br. 18101 još je u fazi ispitivanja posle radova i avion nije formalno predat ViPVO-u, što u Ministarstvu odbrane navode kao razlog za izostanak medijske promocije povratka "dvadesetdevetke" na srpsko nebo. Na vežbi "Sretenje 2008" održanoj u petak u Nišu povodom Dana državnosti i Dana Vojske Srbije pojavio se (ne)najavljeno i remontovani MiG-29 kojim je upravljao zamenik komandanta vazduhoplovstva pukovnik Nebojša Đukanović. Za remont pet lovaca Ministarstvo finansija obezbedilo je pre dve godine 22 miliona evra iz NIP-a, ali je zbog plaćanja carine i PDV-a na kraju potpisan ugovor o radovima na četiri aviona, a remont petog MiG-29 i završetak radova na prva četiri biće plaćeni iz sredstava iz NIP-a za ovu godinu.

I.S.


Kikinda Shortdvojka: Priče mladih

Međuvreme 3

Knjiga sa drugog festivala kratke priče Kikinda Short biće promovisana u sredu 28. februara u Hepi centru SKC-a u 20 časova. Na promociji će učestvovati autori iz Srbije: Goran Petrović, Marko Vidojković, Ivan Potić, Slobodan Tišma, Petar Čongradin i Vasa Pavković. Izdavač knjige je Narodna biblioteka "Jovan Popović" iz Kikinde.

"Priče prošlogodišnjih učesnika su prevedene i objavljene u časopisima u Mađarskoj, Bugarskoj i Makedoniji. Kikinda Short smo promovisali u Mariboru i Segedinu, kraljevačka "Povelja" je čak na naslovnoj strani postavila šerpe za ajvar po upečatljivom lajtmotivu iz priče Meline Kamerić. Tu istu priču je publika letos tražila na bis iako je program trajao čitava tri sata. Zbog toga smo ovu autorku pozvali na naredni festival i uveli smo kategoriju "vajld karte" zbog nje. Ispostavilo se takođe da je okupljanje odlična prilika za promociju naše zemlje. Naime, Peter Landerl je u uglednom bečkom časopisu "Literatur und Kritik" napisao putopis iz Srbije gde je prvo izneo svoje predrasude o nama i kasnije stvarne utiske koji se znatno razlikuju od prvobitnih stavova. Mi možemo da platimo reklamu na CNN-u, ali do ovakve reklame i do probrane publike možemo da stignemo samo preko kulturnih akcija poput Kikinda Short. Zbog toga svaki naredni učesnik ima za obavezu da napiše i u svojoj zemlji objavi utiske o Srbiji i Vojvodini. Mislim da smo puno stvari pokrenuli sa mrtve tačke", kaže koordinator projekta Srđan Papić.

Pored već pomenutih domaćih autora, u knjizi se nalazi proza Petera Landerla, Ksavera Bajera, Denisa Mikana, Zofi Rajer (Austrija), Mime Simić, Daria Rukavine (Hrvatska), Aleksandre Čvorović, Šejle Šehabović, Meline Kamerić (BiH), Angela Igova (Bugarska) i Eniko Daraboš (Mađarska). "Knjiga sadrži više od pedeset priča koje je napisalo sedamnaestoro autora iz šest zemalja", navodi Papić. "Festival je pre svega usmeren ka mlađim autorima, odnosno onima koji su rođeni sedamdesetih i osamdesetih godina. One "malo manje mlade" pozivamo samo kao specijalne ili počasne goste. Svi koji su sa nama bili prošlog juna, poslali su nam svoje priče i ispostavilo se da je kao centralna tema isplivao abortus. Ovaj motiv se javlja čak kod četvoro autora, iako su svi oni iz različitih zemalja, različitog pola i, naravno, nisu dobili nikakve smernice od nas. Tu se vidi jedan od glavnih ciljeva ovog festivala – da pokažemo da li je naša kratkopričaška scena u dosluhu sa onim što se piše u nekim srećnijim zemljama. I ispostavilo se da jeste."

S. P.


Međuvreme 4

Pokraden fond operske dive

Komisija koja je zadužena za popisivanje imovine Fonda za unapređenje vokalne umetnosti "Melanija Bugarinović" utvrdila je da su iz sefova tog Fonda koji se nalaze u zgradi Skupštine grada Novog Sada nestale brojne dragocenosti: dukati, dijamanti, žuto i belo zlato, briljanti, plemeniti metali i retke filatelističke zbirke. Popis imovine Fonda nije obavljan 20 godina, a Komisiju za popisivanje imovine formirala je gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković. Članovi komisije predložili su angažovanje eksperata koji će utvrditi tačnu vrednost pokradene imovine i pokretanje istrage. Rakin Martinović izjavila je da su članovi Komisije, pošto su utvrdili da nedostaju dragocenosti, počeli da dobijaju anonimne telefonske pretnje koje su odmah prijavljene policiji.


Javni radovi

Vlada Srbije uputila je javni poziv za organizovanje javnih radova u 2008. godini za koje su obezbeđena sredstva iz budžeta u iznosu od 650 miliona dinara, objavljeno je u novom broju "Službenog glasnika". Poziv je objavljen za organizovanje javnih radova u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode. Prioritet pri izboru javnih radova imaju projekti kojima se obezbeđuje zapošljavanje rizičnih kategorija nezaposlenih, organizovanje javnih radova u nerazvijenim i manje razvijenim opštinama i sufinansiranje javnog rada iz drugih izvora.


Trajna pomoć

Kompanija Delta Maxi potpisala je u utorak ugovore o trajnoj saradnji sa dve humanitarne organizacije: Društvom za pomoć osobama ometenim u razvoju Stari grad i Udruženjem Banka hrane. Prvim ugovorima Delta Maxi se obavezuje da će Društvu obezbediti 1,2 miliona dinara godišnje, i zahvaljujući tom novcu biće omogućeno da jedini besplatan dnevni centar za osobe ometene u razvoju u Beogradu nastavi sa radom. Centar je za 10 godina rada imao 550 polaznika. Drugim ugovorom Maxi se obavezao da će Udruženju Banka hrane donirati 3,6 tona hrane godišnje koja će otići nasiromašnijim porodicama u različitim krajevima Srbije.


Manje obolelih

U Beogradu je prošle nedelje bilo 1308 osoba obolelih od gripa, 45 odsto manje u odnosu na nedelju ranije, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Najviše obolelih je uzrasta od pet do 19 godina, a zatim dece do četiri godine. U isto vreme registrovano je 16.078 obolelih od respiratornih infekcija, 25 odsto manje u odnosu na nedelju pre. "Ne očekujemo epidemiju, ali sezona gripa traje do kraja marta, a taj mesec je uvek iznenađujući", kaže epidemiolog Gradskog zavoda Veljko Đerković.


Prijatelj beba

Predstavnici portala Bebac.com uručili su ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću povelju "Prijatelj beba" zbog odluke o zabrani prodaje AD kapi koje se daju i novorođenčadima kao preventiva u sprečavanju rahitisa. Naime, Bebac.com prvi je objavio da poseduje dokaze o štetnosti A+D3 kapi valjevskog proizvođača Iva farm za koje su iz laboratorije VMA izdati i pozitivan i negativan nalaz o ispravnosti. Ministarstvo zdravlja je naložilo povlačenje kapi sa tržišta, kao i njihovo upisivanje na listu lekova što zahteva dodatne analize kod Agencije za lekove. Milosavljević je pohvalio portal Bebac.com što radi svoj posao na pravi način i time, kako je naveo, pomaže da institucije bolje rade svoj posao.


Broj nedelje

Ovogodišnji budžet za nauku u Srbiji porastao je sa 0,36 na 0,37 odsto državnog budžeta, a plan Ministarstva nauke je da se do 2010. godine jedan odsto budžeta Srbije izdvaja za nauku, kaže pomoćnik ministra za nauku Ratko Jankov.


Zakon o zdravlju biljaka

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede trebalo bi da ubrza proceduru donošenja zakona i podzakonskih akata, koji se odnose na zdravlje biljaka i njihovu primenu, saopštilo je udruženje građana "Klub 100 plus". Na četvrtom zimskom seminaru farmera, koji je od 11. do 15. februara održan na Tari, usvojen je zaključak da bi, kada je reč o proizvodnji krompira, resorno ministarstvo trebalo da organizuje seminare o fitosanitarnoj regulativi i štetnim organizmima, koji napadaju krompir. Ministarstvo je u obavezi da obaveštava proizvođače dokle se stiglo u merama za ukidanje zabrane izvoza merkantilnog krompira u EU, navedeno je u saopštenju.


Protokol o saradnji

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti njen predsednik Nikola Hajdin i direktor Kliničkog centra Srbije prof. dr Vojko Đukić potpisali su protokol o saradnji te dve institucije. Protokol je potpisan na osnovu postojećeg sporazuma o međusobnoj saradnji i predstavlja dalji razvoj i unapređenje saradnje, navedeno je u saopštenju SANU-a. Sporazum se odnosi na saradnju u oblasti zajedničkog utvrđivanja programa naučno-istraživačkog i stručnog rada, prvenstveno prema potrebama KCS-a, na stvaranje uslova za njihovo dalje razvijanje i unapređivanje organizovanjem naučnih skupova i javnih rasprava.


Zaštitna patrola

Mobilni timovi Centra za socijalni rad Novi Beograd, u saradnji sa policijom, zbrinuli su od 15. avgusta do 31. decembra prošle godine 20 mališana i jednu odraslu osobu. U okviru projekta "Socijalno-zaštitna patrola", koji je finansirao Gradski sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu, za četiri i po meseca mobilni timovi odgovorili su na 23 poziva, 14 konsultacija i devet intervencija. Rad mobilnih timova, koji su formirani tokom projekta, nastavljen je i u ovoj godini, ali sada bez finansijske podrške gradskih vlasti, tako da četiri profesionalca i dalje dežuraju 24 časa, a na poziv policije uključuju se u terenske intervencije.


Optužnica protiv Broza

Okružno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv unuka Josipa Broza Tita, Edvarda (57), zbog izazivanja saobraćajne nesreće 20. avgusta 1992. na Batajničkom drumu, kada je poginuo njegov prijatelj koji je bio na mestu suvozača. Broz se tereti za "teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnim ishodom". Tokom istrage, veštačenjem je utvrđeno da je u trenutku nezgode Broz imao u krvi 1,71 promil alkohola. Od nesreće do 20. januara ove godine, kada je uhapšen na hrvatsko-srpskoj granici po poternici naše policije, Broz je živeo u Zagrebu.

Život

Berlinski filmski festival, koji je 58. put održan od 7. do 17. februara, okončan je u nedelju 17. februara. Zlatnog medveda za najbolji film osvojila je brazilska policijska drama Specijalna jedinica (The Elite Squad) reditelja Žozea Padilja, koji su neki kritičari optuživali za glorifikovanje policijske brutalnosti u predgrađima Rio de Žaneira.

Druga nagrada, Gran pri žirija, pripala je Standardnoj operativnoj proceduri (Standard Operating Procedure), oskarovca Erola Morisa, koji je pokazao kako su američki vojnici sistematski zlostavljali iračke zatvorenike u Abu Graibu. Ovo je prvi dokumentarac koji se na Berlinalu našao u takmičarskoj konkurenciji. Priznanje za najboljeg reditelja pripalo je američkom sineasti Polu Tomasu Andersonu za Biće krvi, film koji je važio za glavnog favorita na 58. Berlinalu, i koji je već dobio brojne nagrade širom sveta. Za najbolju mušku ulogu nagrađen je Iranac Reza Nađi koji je u Pesmi vrabaca (The Song of Sparrows) Mađida Mađidija glumio oca koji se seli u Teheran, nakon što ostane bez posla. Nagradu za najbolju glumicu dobila je Seli Hokins za optimističnu učiteljicu iz HappyGoLucky Majka Lija. Nagrada za scenario pripala je kineskom sineasti Vangu Siaošuaiju za Verujemo u ljubav (In Love We Trust), melodramatičnu priču o sredovečnom razvedenom paru u pokušaju da spase život svoje kćerke, koja se razbolela od retke bolesti krvi. Jezeru Tahoa (Lake Tahoa) Meksikanca Fernanda Embkea pripala je nagrada "Alfred Bauer", dok je najbolji debitantski film ponudio Kumusake Izuru (AsylPark and Love Hotel), za šta je dobio pet hiljada evra. Ta nagrada ustanovljena je 2006. godine, a dodelio ju je tročlani žiri, u kome je bila i sarajevska rediteljka Jasmila Žbanić. U konkurenciji za to priznanje bio je i prvi igrani dugometražni film beogradskog reditelja Stefana Arsenijevića Ljubav i drugi zločini. Publika 58. Berlinala odlučila je da je u programu "Panorama" nabolji film Lemon Tree Erana Riklisa, koji govori o bliskoistočnom konfliktu kroz priču o sredovečnoj udovici u palestinskom selu na Zapadnoj obali.


Međuvreme 5

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu