Nedelja

Međuvreme

Zaštita životinja: Ukroti, steriliši i pusti da umru

Međuvreme 1

Pre godinu i po dana Beograd je prvi put počeo ozbiljno da rešava problem pasa lutalica. Rezultat dosadašnje borbe je drastično manji broj životinja na ulicama i njihovih napada. Ova akcija je inicirana Strategijom rešavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada koja se primenjuje od septembra 2006. Početkom iste godine Sekretarijat za zaštitu životne sredine utvrdio je da na ulicama deset gradskih opština ima oko 4600 pasa. Nije utvrđeno stanje u prigradskim opštinama, koje bi trebalo da svoj problem rešavaju samostalno. Plan je bio da se registruju i vlasnici i njihovi psi, da se propagira sterilizacija kao humano rešenje kojim se sprečava dalje povećanje populacije kao i mikročipovanje svih lutalica, sterilizacija napuštenih ženki i eutanazija bolesnih i agresivnih. Planirana je kontrola odlaganja organskog otpada iz domaćinstava, ugostiteljskih objekata i kontrola neškodljivog uklanjanja leševa uginulih životinja. Planirano je da se mesečno steriliše 255 napuštenih pasa, i do sada je sterilisano oko 3500 životinja. Strategiju su hvalili i predstavnici društava za zaštitu životinja i gradske vlasti i stručnjaci. Međutim, poslednjih nedelja u javnosti su redom kritikovani oni koji je sprovode: i Veterinarska stanica Beograd, i Centar za sterilizaciju u Ovči, i ORCA, organizacija kojoj su povereni poslovi informisanja i obrazovanja građana kroz Info-centar za zaštitu životinja. Organizacija Help animals je na svom sajtu u tekstu pod nazivom "Uhvati, steriliši i pusti… da umru" navela primer "primene Strategije", tvrdeći da se sterilisane životinje iz Ovče puštaju na ulicu bez nadzora i nege. Help animals opisao je slučaj s kraja novembra: u jednoj privatnoj ordinaciji eutanazirana je ženka stara četiri ili pet meseci, neuhranjena, dehidrirana, sa gnojnim iscetkom iz očiju i nosa, povišenom temperaturom. Na stomaku je imala rez. Konci su bili pokidani, a rana je vlažila. Pas je bio obeležen crvenom ogrlicom i imao je mikročip. Organizacija je utvrdila da je pas sterilisan u Ovči 12. novembra, i osam dana kasnije ostavljen kod Gazele. Pronašle su ga dve Amerikanke i odvele kod veterinara gde je zbog izuzetno teškog stanja eutanaziran.

Help animals kritikovao je i organizaciju ORCA koju su osudile i kolege iz organizacije SOS animals, čiji je predsednik, režiser i simpatizer G17 plus Goran Paskaljević raskinuo višegodišnju saradnju sa ORCA. On tvrdi da se u Centru za sterilizaciju "perfidno uništavaju životinje, kao i kad je Đorđe Đokić, direktor Veterinarske stanice Beograd, bio veterinar u Ovči". Đokić je isključen iz stranke G17 plus zbog nehumanog odnosa prema životinjama. U saopštenju stranke navodi se da usled mnogobrojnih propusta u masovnom sprovođenju sterilizacije životinje umiru na ulicama u mukama. Međutim, Đokić i dalje obavlja posao direktora Veterinarske stanice.

ORCA je optužena i za nenamensko trošenje sredstava iz budžeta i za to da ne kritikuje rad Veterinarske stanice Beograd, pri kojoj radi Centar za sterilizaciju. Organizacija se branila da nije ovlašćena za nadzor i da stručnost zaposlenih u Veterinarskoj stanici može da proceni isključivo veterinarska struka, te da će nastaviti saradnju jer se jedino na taj način mogu ostvariti bolji uslovi za životinje.

Međutim, ORCA je u svom poslednjem izveštaju navela neke probleme u primeni Strategije iz kojih se može zaključiti kakav je stav ove organizacije o Centru za sterilizaciju u Ovči. Tu se navodi da je potrebno uvesti monitoring nad sprovođenjem Strategije, a da je u Ovči potrebno obezbediti "stalno prisustvo jednog veterinara kliničara koji bi pratio ceo proces: ulazak, smeštaj, trijažu, negu, sterilizaciju, postoperativne aktivnosti i otpust, odnosno eutanaziju". ORCA smatra da treba proširiti kapacitete za postoperativni boravak životinja. Njihov predlog je i da se odvoji karantin od prijemnog dela objekta "kako bi građani mogli da uđu u prijemni deo i prepoznaju svog psa", da se izrade precizne preporuke za hvatanje pasa i uvedu sankcije za njihovo nepoštovanje.

Lutalica, uglavnom sterilisanih, sve je manje, pa je nekada gorući problem Beograđana u najvećoj meri rešen. Možda sada treba da se zapitamo da li nazivu Strategija rešavanja problema pasa lutalica treba dodati i reč "humano".

Marija Vidić


Novi Pazar: Oprečna saopštenja

U centru Novog Pazara 25. februara uveče došlo je do fizičkog obračuna dve grupe ljudi iz okruženja zvaničnika suprotstavljenih islamskih zajednica – Islamske zajednice u Srbiji, kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić, i Islamske zajednice Srbije, čiji je vrhovni poglavar reis-ul-ulema Adem Zilkić. Povodom ovog incidenta izdata su dva saopštenja. U prvom, iz Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, tvrdi se da je naoružana grupa ljudi napala kolonu vozila u kojoj se nalazio muftija Zukorlić. "Pokušaj oružanog napada" sprečen je zahvaljujući brzoj i energičnoj akciji obezbeđenja Mešihata, a napadači su razoružani to jest, oduzeta su im dva komada vatrenog oružja. Među napadačima Islamska zajednica u Srbiji navodi Orlana Ćorovića i Esada Ćosovića, radnike (vozače) Rijaseta i aktiviste koalicije Lista za Sandžak na čijem je čelu Sulejman Ugljanin, predsednik opštine Novi Pazar. Ćoroviću i Ćosoviću, prema saopštenju Mešihata, ovo nije prvi put da atakuju na objekte te islamske zajednice a, kako se navodi, bili su ključni akteri napada na Altun-alem džamiju i ostale objekte Mešihata Islamske zajednice u Srbiji. Iz Informativne službe Rijaseta Islamske zajednice Srbije, međutim, saopšteno je da su Ćorović i Ćosović fizički napadnuti dok su šetali centrom grada. Kako stoji u tom saopštenju, iz blindiranih automobila je izašlo desetak Zukorlićevih ljudi, koji su najpre repetirali pištolje, a potom "na očigled velikog broja prolaznika koricama pištolja udarali" Ćorovića i Ćosovića "po glavi". Hirurg novopazarske bolnice dr Kemal Brničanin potvrdio je Tanjugu da su Ćorović i Ćosović potražili lekarsku intervenciju zbog, kako je naveo, lakih telesnih povreda i da su posle ukazane pomoći pušteni kući. Suprotstavljene strane – Islamska zajednica u Srbiji i Islamska zajednica Srbije zatražile su hitno reagovanje nadležnih – policije i tužilaštva.

J. Lazić


Zaječar: Otvoreno skijalište

Međuvreme 2

Posle mnogo odlaganja iz tehničkih razloga, 19. februara je u Zaječaru konačno otvorena skijaška staza, a osobenom je čini to što se nalazi nedaleko od centra grada, pa Zaječarci na skijanje iz svojih stanova mogu pešice. Staze (druga je za sankanje) koje se nalaze na obroncima park-šume "Kraljevica" duge su 650 metara, širine od 30 metara na vrhu do pedesetak u podnožju, sa visinskom razlikom od oko 100 metara, uz ski-lift "sidraš" kapaciteta 1000 skijaša na sat. Iako snega nema u okolini, belu stazu za spust omogućio je višednevni rad dva topa marke "Lajtner" i veštački sneg u kome je, na svečanom otvaranju, uživalo stotinu skijaša i gostiju iz Timočke krajine, do duboko u noć jer je cela staza osvetljena. I toliko za tu priliku beše, jer su narednih dana dnevne temperature i do 17 stepeni toliko smanjile debljinu veštačkog snega da su na stazi mogla da uživaju još samo deca na sankama. Da li će još biti skijanja ove zime zavisi upravo od toga da li će se temperatura spustiti niže od minus pet, kako bi topovi mogli da stvore neophodan sneg. Za narednu sezonu planira se izgradnja tribina i parkinga i otvaranje dva lokala za tople napitke, čime će ponuda biti kompletirana, a između sezona skijanja staza može poslužiti i u druge svrhe, na primer za ekstremni biciklizam. Kako god, ove ili narednih zima, Zaječar i Ski klub "Kraljevica" imaju veliku priliku "da svojim trudom i radom pokažu da se i u malim ski-centrima mogu stvarati šampioni", rekao je na otvaranju Dimitrije Lazarovski, generalni sekretar Ski-saveza Srbije.

D.M.


Niš: Kraj epidemije žutice

Prema mišljenju lekara niške infektivne klinike, bliži se kraj epidemije žutice koja je počela pre gotovo šest meseci. Ponedeljak je bio prvi dan bez novoobolelih, ali je već u utorak zabeleženo sedam novih slučajeva, koji nisu morali da ostanu na klinici radi lečenja. Na Infektivnoj klinici u utorak je ležalo 15 pacijenata sa hepatitisom A. Žarko Ranković, direktor klinike, kaže da se "polako približava kraj epidemije, ali da je i dalje neophodno voditi računa o ličnoj i komunalnoj higijeni".

Epidemija žutice u Nišu prijavljena je početkom septembra, kada su zabeleženi sporadični slučajevi, ali se broj obolelih naglo povećao krajem oktobra prošle godine.

Od početka epidemije žutice izazvane virusom hepatitisa A u Nišu je obolelo više od 1100 građana. Niški lekari kažu da je nemoguće utvrditi uzrok epidemije zbog dugog perioda inkubacije, i do 50 dana.


Međunarodne nagrade: Pomoć koja je postala vidljiva

Nagrada Erste fondacije iz oblasti društvene integracije ustanovljena je 2007. i deset projekata iz BiH, Hrvatske, Srbije i Slovenije dobitnici su glavnih nagrada. Tokom ceremonije dodele nagrada, koja je održana 21. februara u Ljubljani, a koju je vodio glumac Miki Manojlović, od 20 projekata koji su ušli u finale, deset je nagrađeno sa ukupno 85.000 evra. Na konkurs, koji je bio raspisan za neprofitne organizacije, javni sektor, pojedince, verske zajednice i medije, prijavljeno je više od 400 projekata od kojih je međunarodni žiri izabrao najbolje. Ono čime se bave nagrađene organizacije je jednostavno, ali ne i očigledno – one pomažu ljudima: društvenim i etničkim manjinama, osobama sa hendikepom i traumama, deci i odraslima sa društvenih margina. Prvu nagradu (20.000 evra) dobio je projekat "Finansiranje volontera" koji je pokrenula bosanska nevladina organizacija UG Infohouse. Projekat je podstakao volontiranje i povezivanje mladih ljudi i preduzeća u BiH i u njemu je tokom 2007. učestvovalo 380 učenika iz 17 srednjih škola u Sarajevu. Druga nagrada (15.000 evra) pripala je gradskim bibliotekama u Zagrebu za projekat "Širom otvorena vrata biblioteke", koji je deci i mladima sa posebnim potrebama (njih oko 700) omogućio pristup uslugama biblioteka, istovremeno ih učeći korisnim veštinama i podstičući njihovu integraciju u društvu. Dve nagrade za treće mesto (po 10.000 evra) dobili su Program za decu koja su doživela traume na Kosovu i srpski projekat o borbi protiv etničkih konflikata uz pomoć fotoaparata. Projekat "Škole koje rade za dobrobit dece" organizovao je na Kosovu obuku za 53 instruktora koji su podučili 9639 nastavnika, a ovim programom bilo je obuhvaćeno 120.000 dece. Projekat srpske nevladine organizacije Kiosk "Komunikacija – fotografske radionice za mlade ljude u multietničkim grupama" započet je 2005. sa albanskim, srpskim i romskim studentima u južnoj Srbiji. Kosovo, Sandžak i Vojvodina uključeni su u projekat 2006. a Hrvatska i BiH 2007. Svaka etapa projekta traje 13 nedelja i obuhvata 20 učenika iz istog regiona, koji pripadaju različitim etničkim grupama. Uz pomoć umetnika koji se profesionalno bave fotografijom, radovi učenika postaju osnova za njihovu interakciju. Fotografije su objavljene u dva izdanja i prikazane na devet izložbi u Srbiji i inostranstvu. Priznanja (po 5000 evra) dobilo je šest projekata a specijalna nagrada žirija (deset dana u Beču) dodeljena je Odboru za ljudska prava iz Leskovca i njegovom osnivaču Dobrosavu Nešiću. Inače, Erste fondacija, jedna od najznačajnijih u Evropi, glavni je akcionar Erste banke.


Broj nedelje

Komisije Nacionalne službe za zapošljavanje evidentirale su 12.002 nepokretne osobe tokom prve četiri nedelje akcije prijavljivanja građana, zaposlenih i bivših zaposlenih za dobijanje besplatnih akcija šest javnih preduzeća.


Kampanja

Smederevski Dom zdravlja pokrenuo je kampanju "Zdravlje na usta ulazi" u koju će biti uključeni učenici smederevskih srednjih škola i njihovi roditelji. Pored predavanja, u školama se organizuju likovni konkursi na temu pravilne ishrane, a najbolji radovi će biti nagrađeni. Kako je za Tanjug rekao zamenik direktora Doma zdravlja "Sveti Luka" dr Dobrica Janković, ideja je da se ovom akcijom ukaže da je pravilna ishrana važan faktor u prevenciji mnogih bolesti jer pedijatri u Školskom dispanzeru, poslednjih godina, registruju sve više gojazne dece što je posledica nepravilne ishrane. Osim toga, dodao je Janković, ta deca su imala i povišen krvni pritisak, što je faktor rizika za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti.


Rad umesto kazne

Ministarstvo pravde i Ministarstvo rada i socijalne politike doneli su Pravilnik o izvršenju kazne rada u javnom interesu. Potpisom na ovaj dokument zaokružena je pravna regulativa koja je bila neophodna kako bi se i zvanično krenulo u realizaciju ove do sada neprimenjene sankcije u našem krivičnom sistemu. Društveno koristan rad, koji je pre nekoliko godina uveden u naše zakonodavstvo, namenjen je osobama koje prvi put učine krivično delo i onima koje su osuđene za lakša krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine. Prva iskustva sa ovim vidom sankcije, prema planu Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, imaće Okružni sud u Beogradu a potom i sudovi u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Valjevu.


Problemi sa smećem

Inspekcije u Gornjem Milanovcu uputile su, po drugi put, Javnom preduzeću za izgradnju upozorenje da hitno očisti grad, jer pojedine ulice "liče na smetlišta". Grupa apsolvenata, sa više fakulteta, najavila je "protest zbog nehigijene i nikada prljavijeg grada, jer ulicama ne može da se prođe zbog prašine". Direktor Javnog preduzeća za izgradnju, u čijoj su nadležnosti čišćenje i uređenje grada, Snežana Smiljanić, rekla je "da za dan-dva počinju ovi poslovi, a zbog mraza su bacane velike količine rizle na ulice što sada stvara probleme". Ona je objasnila da će se komunalnom preduzeću narediti da počne čišćenje ulica, ali da su problem i finansije, jer su u pitanju budžetska sredstva.


Jubilej

U Beogradu je 25. februara obeleženo 50 godina rada Prihvatilišta i prihvatne stanice Zavoda za vaspitanje dece i omladine, a štićenici te institucije su slavlje upotpunili umetničkim programom.

Po modelu hitne socijalne zaštite Prihvatilište zbrinjava decu bez roditeljskog staranja, decu žrtve nasilja, decu sa problemima u ponašanju, strane ilegalne migrante i druge kategorije, pružajući im pored osnovne zaštite i psiho-socijalnu podršku i pomoć. Prihvatilište zbrinjava najugroženije kategorije dece, uzrasta od 7 do 18 godina, a tokom pola veka postojanja, kroz njega je prošlo više od 60.000 štićenika.


Tablice

Nijedna opština u Srbiji neće izgubiti svoju registarsku oznaku, a 18 opština koje ih dosad nisu imale dobiće svoje oznake. Prema novom pravilniku biće 59 registarskih područja. Nove tablice dobiće područja: Aleksinac (AL), Bačka Palanka (BP), Bačka Topola (BT), Bečej (BČ), Velika Plana (VP), Vrbas (VB), Inđija (IN), Kanjiža (KA), Knjaževac (KŽ), Kovin (KO), Negotin (NG), Prijepolje (PP), Petrovac na Mlavi (PT), Svilajnac (SV), Smederevska Palanka (SP), Stara Pazova (ST), Ćuprija (ĆU) i Šid (ŠI). Novi pravilnik će se primenjivati od 6. jula.


Subvencije

Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) raspisala je dva nova javna poziva – za dodelu subvencija nezaposlenima radi samozapošljavanja u jednokratnom iznosu od 130.000 dinara, i za dodelu subvencija poslodavcima koji otvaraju nova radna mesta. Prema drugom javnom pozivu, pravo na subvencije imaju poslodavci koji otvaraju do 50 novih radnih mesta. Visina sredstava zavisi od razvijenosti opštine u kojoj se nezaposleni zapošljavaju. Za najnerazvijenije opštine predviđen je iznos od 160.000 dinara, nerazvijenim je namenjeno 130.000, a ostalim opštinama 80.000 dinara po zaposlenom. Taj iznos će biti uvećan za 40.000 dinara ako poslodavac zaposli osobu koja pripada rizičnoj kategoriji nezaposlenih.


Novo predstavništvo

Austrijska kompanija Kapš karijerkom, koja se bavi projektovanjem rešenja u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, otvorila je početkom nedelje u Beogradu predstavništvo koje će ujedno biti centar za jugoistočnu Evropu, a najavila je i otvaranje razvojnog centra u Srbiji u kome će raditi dvadesetak domaćih stručnjaka. Ova kompanija učestvovala je u instaliranju inteligentne mreže kompanije Vip mobajl u Srbiji. Kapš posluje u 10 zemalja regiona, zapošljava 350 ljudi i ostvaruje godišnji prihod od 90 miliona evra, od čega 75 do 80 odsto u Austriji. Plan je da za pet godina udeo prihoda u zemljama van Austrije bude povećan na 50 odsto, dok je za Srbiju planiran godišnji prihod od tri do pet miliona evra.


Materijal sa neodržanog kongresa

Reprint izdanje materijala pripremljenog za Treći međunarodni kongres slavista, čije je održavanje sprečio početak Drugog svetskog rata, predstavljeno je u utorak u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). U pitanju je prvo izdanje pet knjiga štampanih uoči kongresa zakazanog za septembar 1939. u Beogradu, čije je objavljivanje omogućilo Slavističko društvo Srbije sa njegovim direktorom prof. dr Bogoljubom Stankovićem na čelu. Stanković je rekao da je ovo i način da se obeleži 60 godina Slavističkog društva Srbije i to radno kako je uvek insistirao prvi i dugogodišnji direktor i organizator Trećeg kongresa slavista prof. Aleksandar Belić, kome je ovo izdanje eksplicitno i posvećeno.

In memoriam

Međuvreme 3

Bivši slovenački predsednik i bivši premijer Janez Drnovšek umro je u 58. godini života posle dugogodišnje borbe sa karcinomom bubrega. U ponedeljak 25. februara održana je komemorativna sednica parlamenta kojoj su prisustvovali predsednik Danilo Tirk i premijer Janez Janša, a tog dana zastave na državnim ustanovama bile su spuštene na pola koplja u znak žalosti zbog smrti čoveka koji je, po mišljenju mnogih, najzaslužniji za stvaranje moderne Slovenije.

Janez Drnovšek rođen je 1950. godine u Celju. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, dok je zvanje doktora ekonomskih nauka stekao 1986. godine na Ekonomsko-poslovnom fakultetu u Mariboru. Osamdesetih godina prošlog veka bio je savetnik za ekonomiju u ambasadi SFRJ u Egiptu, delegat u skupštini nekada socijalističke Slovenije, a zatim i Jugoslavije, član kolektivnog predsedništva SFRJ. Na političku scenu stupio je 1989. godine, kada je godinu dana bio predsednik Predsedništva bivše Jugoslavije. Tokom oružanih sukoba između slovenačke Teritorijalne odbrane i JNA 1991. godine bio je glavni pregovarač, zbog čega je odlikovan najvišim državnim odlikovanjem za zasluge u procesu osamostaljivanja Slovenije. Od 1992. do 2000. godine Drnovšek obavlja dužnosti premijera Slovenije i predsednika Liberalnih demokrata, a dve godine kasnije izabran je za predsednika Slovenije. Poslednje godine mandata posvetio je međunarodnim odnosima, ekonomskom usmeravanju i socijalnom angažmanu. Od napuštanja dužnosti slovenačkog predsednika prošle godine, živeo je povučeno u selu Zaplana, dvadesetak kilometara od Ljubljane, a poslednji put u javnosti viđen je na inauguraciji novog predsednika Danila Tirka.


Međuvreme 4

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu