Nedelja

19. 3. 2008. / 13.42

Međuvreme

IT industrija: KomTrejd grupa dala ponudu za kupovinu Hermesa

Međuvreme 1

KomTrejd Grupa, jedna od vodećih IT kompanija u Srbiji, u utorak 18. marta predala je obavezujuću ponudu za preuzimanje slovenačkog Hermes SoftLaba. U KomTrejdu navode da će, ukoliko akcionari Hermesa prihvate ponudu, nastati najveća međunarodna IT grupacija u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi, prisutna u 14 zemalja sa oko 1600 zaposlenih i ukupnim prihodom od oko 300 miliona evra. Još navode da će nova kompanija nuditi vrhunske IT usluge i rešenja za različite poslovne segmente, i da će imati odličnu perspektivu za dalje širenje poslovanja na tržišta jadranskog regiona, Zapadne Evrope, SAD i Bliskog istoka.

Takođe, u Hermesu saopštavaju da njihov menadžment veruje da je u KomTrejdu našao idealnog partnera zahvaljujući kojem će lakše ulaziti na nova tržišta i unaprediti prisustvo u jadranskom regionu, SAD i na Bliskom istoku. Akcionari imaju na raspolaganju deset dana da odluče da li prihvataju ponudu, a menadžment Hermesa se nada da hoće.

Odluku o ovako velikom poduhvatu KomTrejd je doneo posle više od godinu dana analiziranja velikog broja IT kompanija na tržištima u regionu. Na preuzimanje Hermes SoftLaba kompanija se odlučila zbog njegove liderske pozicije u oblasti IT rešenja i poslovnog prisustva na strateški važnim tržištima. Naime, Hermes SoftLab je međunarodna kompanija koja se bavi IT rešenjima i softverskim inženjeringom. Preduzeće je osnovano 1990. godine u Ljubljani, a preraslo je u međunarodnu korporaciju sa sedištem u Sloveniji i mrežom filijala po Evropi i u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima radi više od 800 ljudi. Hermes SoftLab je od 2006. godine prisutan i u Srbiji, nakon što je kupio kragujevački Virtual Tim, tada malu IT kompaniju, koja je u međuvremenu značajno narasla. Nazvana Hermes SoftLab Srbija, ona je za 11 meseci 2007. godine na tržište Evrope, Amerike i bivših jugoslovenskih republika izvezla svoja softverska rešenja u vrednosti od 630.000 evra. Za samo godinu dana od kada je Hermes SoftLab postao vlasnik nekadašnjeg Virtual tima, broj zaposlenih se povećao sa 18 na više od 40. U međuvremenu je preduzeće Hermes SoftLab Srbija otvorilo kancelariju i u Beogradu, a nakon najavljenog otvaranja predstavništva u Novom Sadu, očekuje se da će broj zaposlenih biti veći od 100.

Vest o ponudi za preuzimanje Hermesa prošle nedelje objavio je najpre slovenački poslovni dnevnik "Fajnens", navodeći da KomTrejd namerava da u kupovinu uloži 40 miliona evra. Pozivajući se na neimenovane izvore iz Hermesa, "Fajnens" navodi da se za kupovinu nije interesovalo nijedno slovenačko investicijsko društvo, kao i to da promena vlasništva neće doneti nikakve promene u upravljanju i vođenju preduzeća. List još procenjuje da se vrednost kompanije kreće oko 60 miliona evra. Međutim, i u KomTrejdu i u Hermesu kažu da ne mogu da daju nikakve detalje o ponudi sve dok ne stigne zvaničan odgovor akcionara.

Marija Vidić


Akcija: Za lepše jezero

Zbog nesavesnog postupanja sa komunalnim otpadom, zagađivanja jezera ocednim i kanalizacionim vodama sa okolnog poljoprivrednog zemljišta i divlje podignutih objekata, stanovnici Kragujevca, Knića i Batočine (njih oko 500.000) koji se snabdevaju vodom sa Gružanskog jezera u letnjem mesecima imaju problem – higijenski neispravnu vodu za piće. Članovi Saveza ribolovaca Šumadijskog okruga organizovali su 15. marta već tradicionalnu akciju čišćenja otpada nagomilanog na priobalju Gružanskog jezera. Akciji se pridružio i ministar zaštite životne sredine Saša Dragin, koji je tom prilikom na obali jezera zasadio i jednu lipu u okviru akcije "Milion stabala za Srbiju". Kako se procenjuje, u zoni ekološke i sanitarne zaštite na obalama Gružanskog jezera nelegalno je izgrađeno oko 150 objekata, a među njima je i ograđeno "etno selo" od 13 kuća čiji je investitor Nenad Luković, koji živi i radi u Londonu. Ministar Dragin je obećao da će se zalagati za poštovanje zakona u oblasti ekološke i sanitarne zaštite Gružanskog jezera, što podrazumeva i rušenje svih objekata podignutih na njegovim obalama.

Ovogodišnja akcija čišćenja priobalja Gružanskog jezera je, sudeći prema odzivu, veća nego inače. U njoj su učestvovali i predstavnici Skupštine grada Kragujevca, javno-komunalnih preduzeća Vodovod i kanalizacija, Čistoća, Zelenilo, Udruženje gljivara, Klub sportskih ribolovaca Besna glista iz Beograda, i oko 200 učenika osnovnih i srednjih škola. Doprinos je dao i prvi Eko-pres karavan sekcije ekoloških novinara (EPKS). Smeće i otpad koji su sakupljeni pakovani su u kese i kamionima odveženi na deponiju u Jovanovcu, a prikupljena pet ambalaža biće reciklirana u kragujevačkom Zelenilu.

J. Lazić


Boljevac: Ekološki čisto gorivo

Kompanija Ist point počela je u Boljevcu (istočna Srbija) izgradnju Fabrike za proizvodnju peleta – ekološkog goriva XXI veka, od otpadnog drveta. Ovo će biti prva takva fabrika u Srbiji, a investicija je vredna tri miliona evra. Probna proizvodnja, prema najavama Dragana Stojanovića, direktora Enerdži pointa, trebalo bi da počne u avgustu. Pogodnost za ovakvu proizvodnju predstavlja veliko šumsko bogatstvo istočne Srbije, pa će transportni troškovi za dopremanje sirovina biti minimalni, procenjuju u kompaniji. Inače, pogon se gradi na delu prostora nekadašnje drvne industrije u Boljevcu, na površini od pet hektara, gde će biti i sušara i magacin za skladištenje peleta. Osim direktnog zapošljavanja, rad fabrike punim kapacitetom od 35.000 tona godišnje, podrazumeva i indirektno angažovanje svih koji se bave eksploatacijom i preradom drveta, jer se pelet proizvodi od piljevine i drvnih otpadaka. Za dobijanje ovog ekološki čistog goriva, čiji je stoprocentni sastav drvo, nije potrebno sečenje novih stabala već se koristi sirovina koja inače predstavlja otpad. Piljevina i drvni otpaci se presuju pod visokim pritiskom i potom isušuju. Finalni proizvod su drveni valjčići dužine deset do trideset milimetara, i prečnika oko šest milimetara, izuzetne kalorijske moći i čistog sastava bez ikakvih hemijskih dodataka. Savršeno su pogodni za optimalni rezultat sagorevanja bez štetnih emisija oksida sumpora, kao što je slučaj sa fosilnim gorivom. Procenat pepela je samo jedan odsto a kalorična moć peleta je oko 18.000 KJ/kg.

To su dovoljni razlozi za opravdanost ulaganja u ovaj alternativni vid energije koji ne zagađuje životnu sredinu. U zemljama EU zakonom je obavezno korišćenje ekološkog goriva, pa zato u Sloveniji, na primer, država stimuliše izgradnju ovakvih fabrika.

D. M.


Vojna akedemija158 godina: Otvaranje prema svetu

U utorak 18. marta, na dan Vojne Akademije u Beogradu, obeleženo je 158 godina vojnog školstva u Srbiji. Svečanosti su prisustvovali ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba VS general-potpukovnik Zdravko Ponoš, načelnik VA general-major Vidosav Kovačević, pomoćnik ministra odbrane za ljudske resurse dr Bojan Dimitrijević, rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević i drugi gosti. Ministar vojni (vlade u ostavci) Šutanovac apelovao je na buduće oficire da se pripreme za vreme kada će sa partnerima iz celog sveta davati svoj doprinos globalnoj bezbednosti. "Možda najbitnija stvar za koju smatram da mora što pre da se desi jeste otvaranje Vojne akademije prema svetu. Ja sam studentima obećao da ću učiniti sve da omogućimo jednom broju njih da uskoro dobiju priliku da borave u inostranstvu, u nama prijateljskim zemljama, u poseti koja neće biti samo vojnog karaktera. Vlada Slovačke je prihvatila da pošalje deset studenata svoje vojne akademije u Beograd, a da prihvati deset studenata sa naše. Naša ideja je da stvorimo što jaču vezu između tih mladih ljudi. U vremenu u kom komunikacija putem mobilnih telefona i mejlova omogućava održavanje čvrstih kontakata i na većoj udaljenosti, upravo ti mladići, koji će možda jednog dana biti i načelnici Generalštaba, učiniće da u budućnosti uspostavimo neraskidive veze sa armijama mnogih prijateljskih zemalja", kaže Šutanovac čija je odluka o povećanju studentskih plata za 100 odsto pozdravljena aplauzom prisutnih budućih oficira. Jedan od najvažnijih projekata Ministarstva odbrane odbrane jeste i uključivanje vojnog školstva u obrazovni sistem države. Po rečima ministra, "učinjeno je dosta kako bi studenti VA mogli da steknu i civilne diplome", i "ne sme se izgubiti iz vida činjenica da je osnovni zadatak Akademije da školuje oficire koji će moći kvalitetno obavljati svoje dužnosti unutar vojne organizacije".

I. Salinger

Međuvreme 2


"Gardasil" ispravan

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije saopštila je da nema nikakve uzročno-posledične veze između primene "gardasila", vakcine protiv raka grlića materice, i smrti dve mlade žene u Austriji i Nemačkoj, koje su primile ovu vakcinu. U saopštenju se dodaje da korist od ove vakcine prevazilazi sve rizike koje nosi njeno uzimanje. "Gardasil" se koristi u svim zemljama EU za prevenciju karcinoma grlića materice i drugih oboljenja izazvanih humanim papiloma virusom.

Žene u nauci

Francuska kompanija Loreal trebalo bi da do kraja ove godine u Srbiji pokrene projekat "Za žene u nauci", koji u svetu funkcioniše već deset godina, najavljeno je u zastupništvu ove kompanije za teritoriju Balkana. Projekat treba da omogući afirmaciju žena naučnika iz Srbije u svetu i njihovo uključivanje u internacionalno takmičenje za žene koje su doprinele razvoju nauke koje svake godine organizuje UNESKO.

Optužba za patike

Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Maje Trbojević i Jovane Petrović za tešku krađu počinjenu u Beogradu 21. februara posle mitinga "Kosovo je Srbija". Reč je o devojkama koje su krajem februara izazvale veliku pažnju javnosti nakon što je na veb sajtu Jutjub objavljen snimak na kom se vidi kako njih dve uzimaju robu iz radnji demoliranih nakon mitinga. Za krivično delo teške krađe zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora.

Nova hapšenja

Nakon hapšenja direktora AD Autosaobraćaja iz Kragujevca Dragana P. i njegovog zamenika Slobodana J., istražnom sudiji privedeni su i Milovan P., šef prigradskog i međugradskog saobraćaja, Milutin B., dispečer, i Milivoje B., zamenik šefa autobuske stanice, zbog sumnje da su pomagali u zloupotrebi službenog položaja. Sumnja se da su njih trojica od 2003. do 2007. godine ucenjivali radnike i pretili im otkazom ili raspoređivanjem na niža radna mesta ako direktoru ne poklone akcije preduzeća.

Novi radikali

Deo članova Srpske radikalne stranke, nezadovoljan "gubitničkom politikom rukovodstva stranke", formiraće Novu radikalnu stranku, najavio je Aleksandar Stefanović, jedan od osnivača i prvi generalni sekretar SRS-a. On je rekao da će Nova radikalna stranka zastupati izvornu radikalsku politiku i ocenio da će u nju ući "polovina opštinskih odbora" SRS-a.


Broj nedelje

Državni sekretar za turizam Goran Petković izjavio je prošle nedelje da se prihod od turizma u Srbiji može povećati proširenjem smeštajnih kapaciteta i većim cenama. U prošloj godini, devizni priliv od turizma iznosio je 531,2 miliona dolara, rekao je Petković. Srbija je imala 2,3 miliona turista, od čega 696.000 stranaca. Dok u svetu od turizma živi 100 miliona ljudi, kod nas u ovoj grani radi njih 30.000.


Registracija

U prvih nedelju dana registracije novog srpskog internet domena (.rs) do ponedeljka 17. marta registrovano je 9926 domena, od čega dve trećine još prvog dana. Od tog broja njih 5198 odnosi se na domen koji ima samo oznaku .rs i namenjen je domaćim i stranim, fizičkim i pravnim licima. Za domen .co.rs namenjen domaćim i pravnim privrednim društvima i profitnim pravnim licima, odlučilo se 3125, a za .in.rs (fizička lica) – 1177 osoba. Registrovano je i 319 domena .org.rs (organizacije), 93 .edu.rs (obrazovane institucije) i 14 domena državnih organa, .gov.rs.


Saobraćaj: Crne tačke

Istraživanje Javnog preduzeća Putevi Srbije pokazalo je da na putevima Srbije postoje 262 takozvane crne tačke opasne za vozače. Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu upravo radi njihove sanacije. Prema pisanju "Danasa", 79 mesta na putevima Srbije mora biti hitno sanirano jer na njima postoji veliki rizik od saobraćajne nezgode sa teškim posledicama. Najveći broj crnih tačaka, njih 106, spada u drugu kategoriju prioriteta za sanaciju, jer je rizik od saobraćajne nesreće tu jako velik, ali sa manjim posledicama. Postoji i 77 opasnih mesta sa niskim rizikom od nastanka nezgoda, kao i malim posledicama. Najveći broj ovih tačaka nalazi se van naseljenih mesta, na magistralnim i regionalnim putevima.

"Sanacijom crnih tačaka broj saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica mogao bi da se smanji za 30 odsto. Ukoliko se na jednom mestu dogodi veći broj nesreća nego na drugim mestima, to se onda zove crna tačka. Na primer, za pet godina se dogodila 81 saobraćajna nezgoda u jednom mestu kod Užica, a na drugim mestima se u istom periodu u proseku dogodilo pet nesreća. To onda zovemo crnom tačkom", objasnio je sagovornik "Danasa", profesor Saobraćajnog fakulteta i šef Radne grupe za izradu Nacrta zakona o bezbednosti saobraćaja Milan Vujanić.

U Srbiji se prošle godine desilo oko 71.000 saobraćajnih nezgoda. U proseku, se dnevno više od 190.


HP Navigator

Kompanija HP lansirala je na tržište HP iPAQ 600 "Biznis navigator", koji poslovnim korisnicima pomaže da rade van kancelarije. U pitanju je 2-u-1 uređaj koji u sebi spaja 3G mobilni telefon sa GPS navigacijom i lični organajzer. Uređaj omogućava pozivanje glasom, pristup internetu preko 3G i Quad-band bežične tehnologije, kao i komunikaciju preko mesindžera i i-mejla. Takođe, moguće je povezivanje prenosnih ili stonih računara na internet, snimanje fotografija i video-zapisa pomoću integrisane kamere rezolucije tri megapiksela, gledanje video-zapisa, slušanje muzike i čitanje elektronskih knjiga.

Intelov Atom

Kompanija Intel prestavila je Atom, novu generaciju procesora sa niskom potrošnjom, dizajniranu za mobilne internet uređaje sa, kako u kompaniji najavljuju, pristupačnom cenom. Procesori Intel Atom su zasnovani na potpuno novoj mikroarhitekturi namenjenoj malim i štedljivim uređajima i pojaviće se na tržištu tokom ove godine. "Ovo je naš najmanji procesor napravljen uz pomoć najmanjih tranzistora na svetu", izjavio je izvršni potpredsednik i direktor prodaje i marketinga kompanije Intel, Šon Maloni. "Ovo malo čudo tehnologije predstavlja prekretnicu u dizajnu, malih je dimenzija, a ipak dovoljno moćan da pruži potpuno novi način korišćenja interneta na ovim novim uređajima."


Genetika: Matična podrška

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić podržao je medicinsku primenu matičnih ćelija u Srbiji. Početkom nedelje, Đelić je dao podršku našem poznatom genetičaru Miodragu Stojkoviću, koji već nekoliko godina u svom rodnom Leskovcu pokušava da otvori Specijalnu bolnicu za vantelesnu oplodnju. Doktor Stojković trenutno očekuje dozvolu Ministarstva zdravlja, a ovaj njegov projekat, isprva u javnosti dočekan sa oduševljenjem, prošao je kroz mnoge administrativne i finansijske teškoće, da bi u julu prošle godine čak postojala mogućnost da se bolnica nikad ne izgradi. U ovoj klinici će se lečiti neplodnost i veliki broj pacijenata sa nestrpljenjem očekuje da ona proradi. Miodrag Stojković je svojevremeno među prvima uspeo da dobije tri klonirana embriona od deset jajnih ćelija. Ovo revolucionarno istraživanje u oblasti terapeutskog kloniranja koje je zajedno sa kolegama sproveo na Univerzitetu u Njukaslu, proslavilo je Stojkovića u celom svetu. Na sadašnjim istraživanjima radi u Valensiji, u Španiji, ali ne odustaje ni od svog leskovačkog projekta uprkos svim opstrukcijama na koje je u Srbiji naišao. Inače, Stojkovićev projekat koji je podržao potpredsednik Vlade realizovaće se u narednih pet godina, vredeće između osam i deset miliona evra, a očekuje se i da će okupiti brojne srpske stručnjake koji bi se, kroz rad na ovom projektu, trajno ili privremeno vratili u Srbiju.

S. Bubnjević

Život

Međuvreme 3

Glumac Miki Manojlović dobio je 15. marta na festivalu u Sofiji Nagradu za doprinos svetskom filmu koju dodeljuju grad Sofija i bugarsko Ministarstvo kulture. Kako je rekao za B92, veoma je srećan zbog nagrade, pogotovo zato što je na sofijskom filmskom festivalu prikazan bugarski film Svet je veliki a spasenje je iza ćoška, u kome igra glavnu ulogu. Miki Manojlović se nada da će priznanje srpskom glumcu približiti dve zemlje kada je reč o filmskoj industriji. "Bugarska, ono što je najvažnije, ima filmsku infrastrukturu, a to su ljudi, majstori koji znaju svoj posao. To mogu zaista kompetentno da kažem, u to sam se uverio. Ja sam svoj deo obavio i to na radost Bugara, što je dosta bitno i važno jer sam savlađivao taj jezik mesecima i to je zaista bila velika i prava avantura, ravno neustrašivom ulasku u nepoznato. Ma koliko bugarski jezik bio blizak, on je drugačiji i dalek. Sličan našem, ali to i jeste zamka, od gramatike i svega onoga što jezik čini jezikom, a to je način mišljenja", rekao je Manojlović. Osim Mikija Manojlovića, nagrađeni su i reditelj Nikita Mihalkov i scenarista Žan-Klod Karijer.


Međuvreme 4

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu