Nedelja

Međuvreme

Obnova

Nekada najveća parlamentarna opoziciona, docnije najveća vanparlamentarna opoziciona stranka Srpski pokret obnove od ove nedelje ponovo se vratila u srpski parlament. Poslanik srpske skupštine Tomislav Kitanović odlučio je da iz matičnog DSS-a pređe u SPO čime je ovoj starnci doneo prisustvo u parlamentu. Ovakav ishod omogućen je zbog ranije odluke Ustavnog suda Srbije da su sami poslanici nosioci mandata. U svojoj prvoj izjavi po prelasku u redove SPO-a, Kitanović je izjavio da mu je bilo dosta prepucavanja između nekadašnjih koalicionih partnera, pa je zbog toga rešio da pristupi stranci Vuka Draškovića. Ranije je već jedan poslanik DSS-a, Dušan Golubović, po istom principu, odneo svoj mandat DS-u.

Reforma

Na sednici Vrhovnog saveta vojske SCG održanoj u Meljinama kraj Herceg Novog, pored usvajanja izveštaja ministra vojnog o postupcima posle tragedije na vojnom poligonu kraj Kraljeva, kada je poginuo jedan vojnik a više njih ranjeno, doneta je i odluka o smenjivanju i penzionisanju određenog broja oficira VSCG. Radio B92 prenosi iz svojih izvora, a tu informaciju još nije potvrdio ministar Tadić, da je među smenjenima i načelnik Obaveštajne uprave pri Upravi za bezbednost VSCG Radoslav Škorić. U informaciji koju prenosi ovaj radio ističe se da je Škorić "ruski đak" i da je u vojsci SCG predstavljao onu struju koja se zalagala za tesnu saradnju sa vojskom srpskog entiteta u BiH. Ministar Tadić je potvrdio da je razgovarano o smenama i penzionisanjima, ali nije navodio imena. Smene u vojsci su bile očekivane, kada se ima u vidu izjava ministra Tadića pred sednicu u Meljinama da je nezadovoljan načinom na koji unutrašnja vojna organizacija razume našu poziciju u svetu. Treba pomenuti da je u okviru konstantnog reformisanja uloge vojske crnogorska policija preuzela kontrolu granica, a slična se stvar verovatno očekuje i u Srbiji ove jeseni.

Nepoželjni

Međuvreme 1

Akcijom na terenu Fonda za humanitarno pravo i Centra za prava manjina utvrđeno je da je Romima zabranjen ulazak na beogradski splav Akapulko. Ove dve organizacije su, kako "Danas" prenosi, organizovale dve grupe tzv. tastera, sa po dve devojke i jednim mladićem. Prvu grupu sačinjavali su pripadnici romske manjine a u drugoj su se našli "beli građani". Kada su te dve grupe, jedna za drugom, pokušale da uđu na poznati beogradski splav, prvoj grupi, koju su sačinjavali predstavnici romske nacionalne manjine, objašnjeno je da se na splav može ući samo uz prethodnu rezervaciju, što se pokazalo kao čista laž jer je za njima "bela" grupa ušla na splav sasvim normalno. Na drugom splavu na kome je sprovedeno testiranje obe grupe su imale ravnopravan tretman. Na ovaj način utvrđen je sofisticiran rasizam. Bogu hvala, niko nije pretučen, čuvar na ulazu je iskoristio "diskreciono pravo" propuštanja podobnih gostiju.

Karte

Agresivna kampanja gradske Direkcije za saobraćaj i samog Gradskog saobraćajnog preduzeća o neophodnosti kupovine karata i markica, te pretnje visokim kaznama na licu mesta, donose rezultate koji se čitaju na bankovnom računu ovog gradskog prevoznika. Tako je, prema podacima koje iznosi Milan Nožinić, direktor GSP-a, za desetak dana od kada su karte u vozilu poskupele na dvadeset dinara, a cena karte za jednu vožnju kupljena na trafici ostala na dvanaest dinara, njegovo preduzeće inkasiralo više novaca nego za čitav prethodni mesec. Znači, narod je ukapirao da treba da plati prevoz i to je dobro. Građanima je omogućeno da biraju koliko će platiti za vožnju u jednom pravcu i procene da li im se isplati da rizikuju susret sa kontrolorima. To je dobro. Ono što nije dobro tiče se većine vozila iz fundusa gradskog prevoznika koja više liče na vagone za prevoz stoke. Teško je poverovati da nije moguće oprati čak i krševe, da nije moguće srediti svetlo ili rukodržače. Takođe, predstavnici privatnih preduzeća koja se bave javnim gradskim prevozom, a koji su takođe podigli cenu karte na dvadeset dinara, suočavaju se sa činjenicom da im promet pada jer narod ide "da se vozi na žutu kartu od 12 dinara". Zaposleni na trafikama u Beogradu su ovih dana bili suočeni sa činjenicom da se kontingent žutih karata od 12 dinara rasproda još u rano prepodne, a da ljudi te karte traže neprestano. Iz GSP-a obećavaju proširivanje prodajne mreže i pozivaju građane da se vrate starim dobrim markicama. I to je u redu, samo kad čovek pomisli da na početku meseca treba da čeka sat vremena da bi kupio mesečnu kartu za prevoz, lako odustaje. Jednostavno, sakupljeni novac od nagle prodaje karata, tu investiciju građana u svoje saobraćajno preduzeće, upravljači bi trebalo da ulože u poboljšanje usluga.

Kase

Kako najavljuju iz Elektronske industrije Niš, prdviđena je proizvodnja između 300 i 400.000 fiskalnih kasa za potrebe ovdašnjih privrednika i trgovaca, a sve u sklopu velike i dugotrajne akcije Ministarstva finasija u pogledu sređivanja stanja na polju kontrole poslovanja. Realizacija obaveze instaliranja fiskalnih kasa u trgovinske i objekte uslužnih delatnosti, najavljena ranije ove godine, pomerena je za šest meseci, kako bi se domaćim proizvođačima omogućilo da proizvedu dovoljan broj ovih aparata i tako delimično pokrenu svoje pogone. Ovakvu je odluku nedavno obrazložio sam ministar finansija Božidar Đelić i tu se otvorio prostor za delovanje EI Niš. Njoj je poveren posao izrade kasa i domaća kompanija bi trebalo da u saradnji sa bugarskim partnerom i italijanskim liderom u ovoj oblasti, kompanijom Oliveti, realizuje ovaj projekat. Predviđena je proizvodnja šest različitih modela fiskalnih kasa koje bi zainteresovanima trebalo da budu ponuđene po ceni od 200 do 600 evra. Krajnji rok uvođenja ovih aparata u poslovanje, prevashodno trgovaca i ugostitelja, pomeren je za kraj maja iduće godine. Procenjeno je da će ovim projektom domaći proizvođač uspeti da pokrije trećinu, a ostatak bi verovatno trebalo da pokriju uvoznici. Pomeranje roka uvođenja fiskalnih kasa je, tako, donelo pokretanje proizvodnih traka u zaribaloj EI Niš, a, s druge strane, omogućilo preduzetnicima da još neko vreme vode svoje duple knjige i koliko-toliko napabirče neki novac do trenutka kada bi trebalo da počnu da prijavljuju celokupni promet.

Pavkovići

Nikako da krene general-pukovniku Nebojši Pavkoviću. Posle smene sa mesta prvog čoveka jugoslovenske vojske i neslavnog učešća u trci za predsednika Srbije, te hapšenja proteklog proleća u akciji "Sablja", po izlasku iz pritvora ostao je bez supruge Glorije Marković i stanova koje su posedovali. Problem je u činjenici da je sporazumni raskid braka Pavković potpisao 20. juna dok se još nalazio u pritvoru i za taj potpis danas tvdi da je načinjen pod stravičnim psihološkim pritiskom usled velikog nagovaranja advokata njegove bivše supruge. "Nisam mogao znati da će sve ovako ispasti, odnosno da će se dogoditi vrlo brzo", kaže Pavković u intervjuu "Nedeljnom telegrafu". Njemu nije jasno kako je bilo moguće da su Glorijini advokati dolazili kod njega u danima kada njegovi advokati nisu mogli sa njim da kontaktiraju, jer je bio u statusu pritvorenika pod policijskom istragom. Jednostavno, dok se general borio sa nadolazećim zdravstvenim problemima, u kratkom periodu je imao složenu operaciju na VMA, organi pravosuđa su reagovali ekspresno, te se Pavković po izlasku iz bolnice i pritvora našao na ulici. Na kraju, ostaje mu kuća u selu Lomnica kod Kruševca, za koju kaže da i dalje nije njegova jer svi papiri nisu sređani.

Snalaženje

Kako u praksi izgleda funkcionisanje državne zajednice Srbije i Crne Gore lepo se oslikava u priči koju prenose podgoričke "Vijesti". Naime, ovaj crnogorski dnevnik izveštava da su tamošnji pekari i mlinari primorani da pšenicu nabavljaju na svetskom tržištu jer je režim nabavke iz Srbije pooštren toliko da se privrednicima više isplati da preko Luke Bar nabavljaju hlebonosnu žitaricu. U odnosu na ukupne potrebe crnogorskog tržišta u poslednjih mesec dana dopremljena je zanemarljiva količina žita. Vlasnik Montemlina iz Spuža kaže za "Vijesti" da je primoran da pšenicu nabavlja mahom iz Italije, Nemačke, Češke i Rusije i kaže da ona nije skuplja od one u Srbiji. Kada se ima u vidu da je zbog loše godine cena pšenice skočila za 25 odsto, problem proizvodnje osnovne životne namirnice postaje još veći. Vlasnik Montemlina je ranije ove godine pokušao da preko Srbije uvozi žito iz Mađarske, ali je od toga odustao zbog velikih problema u transportu kroz Srbiju.

Iz istog broja

Broj nedelje

2

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu