Nedelja

Međuvreme

Deponija

Međuvreme 1

U ataru sela Miljkovice na obroncima planine Vidovače prošle nedelje je otkrivena divlja deponija na koju je bačeno dve tone pokvarenog pilećeg mesa, ribe, goveđeg loja i drugog materijala koji se koristi u industriji mesa. Šef komunalne inspekcije SO Prokuplje Mirjana Gluščenko-Vidaković izjavila je za "Glas javnosti" da su na više mesta odbačeni nezatvoreni plastični džakovi iz kojih se rasipa sadržaj i širi užasan smrad. S obzirom na to da na području Topličkog okruga nije registrovan nijedan pogon za preradu ovako velike količine mesa, u Veterinarskoj inspekciji pretpostavljaju da je pokvareno meso verovatno dopremljeno s neke druge teritorije i da je njegov vlasnik, da bi izbegao troškove propisanog uništavanja, odabrao planinski teren na Vidovačkom Kršu. Radi sprečavanja zaraze, meštanima sela Miljkovice pomoći će Gradska čistoća, tako što će zajedničkim snagama pokupiti opasan organski otpad, potom ga strpati u jamu i zaliti krečom. "Slučajevi" se umnožavaju: krajem marta, čuvar priobalja je na širokom putu u Batajnici pronašao tela petnaest uginulih svinja, a istoga dana meštani sela Ostružnice prijavili su komunalnoj inspekciji da nadomak kasarne JNA tri dana leži telo uginule krmače teške oko 200 kilograma. "Zahvaljujući" prebacivanju odgovornosti između komunalnih, veterinarskih i ekoloških inspektora, ni u jednom od ova dva slučaja nijedna od institucija nije preduzela ništa.

Salmonela

U akušerskoj klinici "Narodni front" za dve bebe ustanovljeno je da su zaražene salmonelom. Sanitarni inspekori ni posle celodnevne istrage nisu ustanovili kako je do zaraze došlo. Slično se dogodilo prošle godine kada je ovom opasnom bakterijom u zemunskim vrtićima otrovano skoro 500 osoba, mahom dece. Ni tada, posle višednevne istrage, nije tačno ustanovljeno poreklo zaraze, ali je zato zaključeno da je najverovatnije to bila krempita, koja je toga dana bila na jelovniku. Zbog propusta u radu, rukovodstvo Dečje ustanove "Sima Milošević" brzopotezno je otpušteno, a naknadno se sa zakonskim posledicama suočila i nekolicina zaposlenih. Ovoga puta, s obzirom da su opet sve laboratorijske analize bile negativne, a u pitanju su bebe u porodilištu, solomonski je zaključeno da su ovu opasnu bakteriju na bebe, opet najverovatnije, prenele njihove majke. Izostalo je objašnjenje kako je to moguće, naročito ako se ima u vidu da su zaražene bebe bile u inkubatoru.

Ravnopravnost

Državni tužilac Crne Gore Vesna Medenica će, kako je najavila, insistirati da ubuduće u specijalnom policijskom timu za borbu protiv trgovine ljudima budu zastupljene i žene. Nastojaće, takođe, da tužioci koji budu vodili slučajeve trgovine ljudima budu isključivo žene, s obrazloženjem da je tokom dugogodišnje prakse u pravosuđu primetila da muškarci "nisu dovoljno senzibilni za ovu problematiku". U tradicionalno patrijarhalnom duštvu, gde je rodna diskriminacija uobičajena pojava, ovim favorizovanjem jednog pola za neku pravosudnu funkciju, koliko god nelogično zvučalo, učinjen je mali ali značajan pomak, makar samo kao polna ravnopravnost u neravnopravnosti.

Profesionalnost

Beatris Švegler (46) iz Švajcarske, prema rečima njene prijateljice Branke Latinović, došla je sredinom decembra u privatnu kliniku Canex-Medikal u Podgorici radi uvećanja grudi, piše beogradski "Internacional". Međutim, umesto samo "ulepšana", Beatris se u Švajcarsku vratila u komi i sa sepsom. Četiri dana posle operacije, zbog teških bolova u polusvesnom stanju, iz Canex-Medikala prebačena je u Klinički centar Crne Gore, ali pošto su i tu lekari bili nemoćni, Branka Latinović organizovala je hitan prevoz avionom nazad u Švajcarsku. Govoreći o vlasniku privatne klinike Vukiću Raspopoviću, rekla je: "Kada su kola Hitne pomoći krenula iz bolnice, Beatris je ispratio rečima: ‘Nek ide više u p… m…!’ Stalno je vikao da mu sve to ide na k…, da mu kvari planove, jer baš je ‘noćas imao sastanak sa dve dobre ribe’. Lekari se danju i noću bore za život Beatris. Pune četiri nedelje bila je u komi, a kad se probudila, čitavo njeno telo bilo je u gnoju. Rekli su mi da je dobila sepsu i neki zarazni virus. Izvadili su joj silikone i operisali nekoliko puta… Beatris održavaju samo brojni aparati, otpali su joj svi nokti, lice joj je bukvalno nestalo." U klinici Canex-Medikal rekli su za "Internacional" da je najbolje da o tome uopšte ne pišu jer ne znaju pozadinu priče: da je Beatris na intervenciju došla u veoma lošem zdravstvenom stanju.

Fiskultura

Međuvreme 2

U beogradskoj Osnovnoj školi "20. oktobar" postoje dve fiskulturne sale i bazen, a na školskom imanju izdatom pod zakup teniski tereni i balon za fudbal. Međutim, i pored uslova koji su daleko iznad proseka beogradskih škola, učenici nižih razreda "20. oktobra" požalili su se na organizaciju časova fizičkog vaspitanja, koji se uglavnom održavaju napolju, čak i po kiši i hladnom vremenu.

U školi kažu da je bazen izdat privatnom plivačkom klubu, ali da je slobodan pre podne, a učenici tvrde da ga ne koriste uopšte, ili da korišćenje moraju da plate. Takođe, u školi tvrde da su Košarkaškom klubu Partizan fiskulturne sale izdate samo u večernjim satima. Zakupci zemljiša na kojima su teniski tereni i balon za fudbal ne nude učenicima nikakav popust za korišćenje.

Povodom nezadovoljstva učenika, sekretar škole rekao je da nije prvi put da učenici izmišljaju i lažu.

Piraterija

Savez kompozitora Jugoslavije (SOKOJ) optužio je organizatore Exita za utaju šest miliona dinara na ime autorskih prava. Omilj Glišić, zastupnik SOKOJ-a, tvrdi da su prihodi od festivala lažno prikazani, tako da je budžet usled utaje poreza znatno oštećen. Prema Zakonu o autorskim pravima, deset odsto novca, uključujući i donacije i zaradu od prodaje karata mora otići na ime autorskih prava a, prema Glišićevim rečima, polovinu tog novca potražuju inostrana društva za zaštitu autorskih prava. SOKOJ je tužbu protiv organizatora Exita podneo još u novembru 2002. godine. Zastupnik SOKOJ-a kaže da je tek sada novosadski Okružni sud odredio veštaka koji treba da proceni štetu nanetu budžetu.

Za drugi Exit festival, održan 2002. godine, lokalna vlast izdvojila je 1,14 a pokrajinska pet miliona dinara. Prošle godine grad je dao deset, Pokrajina 6,5 miliona dinara.

Cica

Borske noćobdije prijavile su policiji u petak 9. aprila, oko dva sata posle ponoći, divlju svinju tešku, odokativno procenjeno, 120–130 kilograma kako, s lancem oko vrata, mirno šeta glavnom gradskom ulicom. Četiri policijske patrole su se odmah digle na noge i organizovanom akcijom u kratkom roku opkolile krmaču. U trenutku kad se počelo sa taktiziranjem kako toliku grdosiju ekspedovati iz centra grada, pojavio se, alarmiran od strane jednog od očevidaca, i vlasnik "problema". Na zaprepašćenje policije i građana sa okolnih terasa, Raša Ibrović je pomazio po trbuhu svoju mezimicu "divljakušu Cicu" i mirno je odveo kući. Kako saznaje "Glas javnosti", Cica živi u blizini centra Bora, ispod garaža preduzeća Sloga, i povremeno se slobodno šetka po livadama na periferiji. Jedino kada produži maršrutu, njen vlasnik je lancem priveže za drvo. "To što se lanac ponekada otkači", kaže Ibrović, "nije njena krivica."

Istraživanje

Dnevni list "Ekspres" i agencija Ipres postavili su građanima pitanje – da li poštuju deset božjih zapovesti. Najviše anketiranih (46,33 odsto) odgovorilo je da u potpunosti poštuje prvu zapovest ("Ja sam Gospod Bog tvoj: nemoj imati drugih bogova osim mene"), dok je 40,25 odsto građana odgovorilo da delimično poštuje svih deset božjih zapovesti. Blizu pet (4,66) odsto građana odgovorilo je da ne poštuje prvu zapovest. O božjim zapovestima ne razmišlja niti sudi 5,19 odsto anketiranih, dok je 3,62 odsto građana uskratilo bilo kakav odgovor na temu svog odnosa prema prvoj zapovesti. Analitičari su istakli "interesantan" zaključak – u grupi onih koji u potpunosti poštuju svih deset božjih zapovesti bilo je, u odnosu na ostale ispitanike, za trećinu više osoba starijih od 45 godina, dok su se u grupi onih koji delimično poštuju prvu zapovest uglavnom našle mlađe generacije.

Papirologija

Prema tvrdnjama nadležnih iz beogradskog Javnog komunalnog preduzeća Infostan, oko 40 odsto Beograđana koji imaju pravo na olakšice (10, 20, 30 i 40 odsto) pri plaćanju računa ovog preduzeća, još su uzdržani. Mogući uzroci ovog bojkota verovatno leže u neobaveštenosti i – obilnoj papirologiji. Naime, svaki Beograđanin koji smatra da pretenduje na olakšano plaćanje računa preduzeću Infostan mora Centru za socijalni rad u opštini u kojoj živi da podnese ukupno sedam dokumenata. U dokumentacioni "paket aranžman" uračunati su lična karta, poslednja uplatnica i potvrda o redovnom izmirivanju dugova Infostanu, uverenje o imovinskom stanju, potvrda o redovnom školovanju dece, i potvrda predsednika kućnog saveta da potencijalni "olakšani" platiša komunalnih usluga živi u svom stanu i da ga ne izdaje. Sedmi i poslednji "papir" zavisi od kategorije kojoj podnosilac dokumenata pripada. Tako, na primer, jedna beogradska domaćica, koja se kotira kao "nezaposleni sugrađanin", osigurava sebi olakšano plaćanje komunalija time što svoju papirologiju kompletira potvrdom iz filijale za Beograd PIO Fonda u Nemanjinoj ulici, čime dokazuje da nije u radnom odnosu.

Iz istog broja

Pun kufer marketinga

Seksualna evolucija

Nadežda Milenković

Broj nedelje

4

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu