Nedelja

14. 10. 2004. / 15.58

Međuvreme

Šansa

Krajem prošle nedelje Vlada Republike Srbije donela je odluku da pooštri uslove za uvoz polovnih automobila: ubuduće, građani Srbije će moći da uvoze isključivo automobile koji su mlađi od tri godine, koji imaju standardizovan motor "euro-3" i koji nisu havarisani. Ministar finansija Mlađan Dinkić ovaj potez vlade obrazložio je bolno velikim spoljnotrgovinskim deficitom, ali i brigom vlade za sigurnost učesnika u saobraćaju. Pomenuta je i zaštita okoline i svojevrsna podrška domaćoj automobilskoj industriji. Ovo objašnjenje je zamenik ministra za ekonomske veze sa inostranstvom Ljubiša Jovanović začinio konstatacijom da "ko nema para da kupi automobil dostojan čoveka ne treba da se vozi", ali i da su motori "euro-1" i "euro-2" zastarele tehnologije i da su kao takvi u "svim zemljama Evrope odavno zabranjeni, uključujući i okolne zemlje". Što se tiče brige o dostojanstvu građana, svaki komentar je izlišan, ali druge dve tvrdnje su u sukobu sa elementarnom logikom: standard "euro-3", naime, moraju zadovoljavati samo novi automobili koji se na evropskom tržištu prodaju, a o zabrani upotrebe starijih nema ni govora, naročito ne u okolnim zemljama. Zamenik ministra je rekao i da će ovo pooštravanje kriterijuma blagotvorno delovati na domaću auto-industriju, kao što je bio slučaj i u zemljama bivšeg socijalističkog bloka koje su u tranziciji odmakle daleko ispred nas i danas imaju razvijenu, izvozno sposobnu automobilsku industriju. I to je daleko od istine: ni u jednoj od pomenutih zemalja uvoz polovnih automobila nije ograničavan, već pospešivan niskim uvoznim carinama. Kako god, u kragujevačkoj Zastavi ova odluka primljena je sa radošću. Pomoćnik generalnog direktora ovog posrnulog giganta Ljubiša Janković podsetio je da oni već dugo insistiraju da se smanji starosna granica vozila iz uvoza i da se domaća proizvodnja novih automobila dovede u isti, ili čak i bolji položaj u odnosu na evropske i svetske proizvođače koji u našu zemlju izvoze "krševe". Po njegovim rečima, država je ovoj firmi ponovo dala šansu koju će sigurno iskoristiti. Još samo da krene proizvodnja, i da proizvod zadovolji stroge evropske propise, pa se niko na vladu zbog ove odluke neće ljutiti.

Pastuv

Pastuv bele boje masakrirao je 9. oktobra u Dobrom Polju kod Boljevca svoga vlasnika N. Radulovića. Prema rekonstrukciji događaja, pastuv je na putu od Dobrog Polja do Rašinca, gde su trgovci čekali da ga preuzmu, iskidao uzde kojima ga je vlasnik vodio, napao ga, ubio i pojeo mu vilicu i uvo, a zatim mu je izgazio telo. Komšija usmrćenog Radulovića, Miodrag Draganović, zaključio je da je konj osvetnički mučio gazdu, jer deo livade na kome se odigrao masakr liči "na ugaženi teren fudbalskog igrališta". Pošto je dokusurio gazdu, goropadni konj je mahnito pojurio na susednu livadu, gde je sa stadom bio Stanko Bogosavljević, koji se, kako navodi "Balkan", spasao sigurne smrti tako što je uspeo da se uhvati za pokidani deo uzde i da konja priveže za drvo, a zatim pobegao. Zanimljivo je da se posle nekog vremena konj istrgao i mirno pošao kući, gde ga je jedna žena, ne znajući šta je sve prethodilo, uhvatila, uvela u štalu i vezala. Štala je sada zatvorena, a niko, pa ni kupci koji su konja već platili – ne smeju da uđu.

Rasprodaja

Kupovina imovine u vlasništvu Srba, koja je samo nakratko zastala posle martovskog nasilja, ponovo je postala aktuelna pred oktobarske parlamentarne izbore. Srbi na Kosovu i Metohiji bukvalno su obasuti ponudama za prodaju kuća, zemljišta i stanova. U Ajvaliji je cena jednog ara dostigla astronomskih 12.000 evra, u vitinskom delu 2500 evra, dok je u gnjilanskoj regiji, pošto više nema slobodnih placeva uz magistralne puteve, cena pala na oko 3000 evra. Uz magistralu prema Uroševcu počela je i prodaja "druge klase" zemljišta i obuhvata parcele koje ne izlaze na glavni put, a cena se, u zavisnosti od toga da li parcela gravitira ka lipljanskoj ili uroševačkoj opštini, kreće od 3500 do 5000 evra. Ove cene važe za poljoprivredno zemljište samo ukoliko se prodaja obavi iz prve ruke. Posrednici, advokati i navodne agencije za promet nekretnina, preko kancelarija otvorenih u Gračanici na ovu sumu zaračunavaju najmanje 20 odsto provizije. Kako za "Blic" kaže Nenad Radosavljević, savetnik administratora Kosova za povratak raseljenih, ova masovna rasprodaja je "dovršetak posla započetog u martovskom nasilju". Povećanoj ponudi doprineo je, doduše, i nedefinisan stav o učešću Srba na izborima i najava UNMIK-a da će odmah po konstituisanju skupštine, vlada izvršiti prenos ovlašćenja na kosovske institucije i u onim oblastima iz tzv. rezervisanih prava administratora Kosova. Prema rečima Ljubomira Denića, predsednika MZ Čaglavica, praktično sve porodice su u pregovorima oko cene, a kako on tvrdi, nema nijednog novog Beograđanina iz Čaglavice, Lapljeg Sela i Preoca koji sa sobom u prestonicu nije doneo – bar do tri miliona evra.

Presuda

Specijalista za uho, grlo i nos na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, dr Jovica Karanov, osuđen je na deset meseci zatvora, uslovno na pet godina pošto je nesavesnim lečenjem prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja petogodišnjeg Stefana Gavrilovića. Nakon rutinske operacije vađenja krajnika koju je obavio dr Karanov u jesen 1997. godine Stefan je otpušten kući, a nakon četiri dana dobio je visoku temperaturu. Pošto je ponovo primljen u bolnicu, lečen je od crevnih infekcija a tri dana kasnije preminuo je od sepse. U Četvrtom opštinskom sudu u Novom Beogradu konstatovan je propust lekara (nije prepisao terapiju lekovima) koji je izazvao pogoršanje zdravstvenog stanja dečaka, ali ne i smrt. Advokat Sava Anđelković, koji je svojevremeno zastupao porodicu Gavrilović, rekao je da je ovo jedan od retkih slučajeva da je lekar uopšte i odgovarao za nesavesno lečenje i da ne može da kaže da li je kazna mala ili velika: "Ako je lekar kriv, onda je ova kazna veoma mala i nije srazmerna ceni ljudskog života. Ako nije odgovoran, onda je cena visoka. Ovde je reč o kompromisu." Kao olakšavajuće okolnosti navedeni su ugled i iskustvo dr Karanova koji je u završnoj reči rekao da nije kriv jer je učinio sve po pravilu struke: "Operisao sam 15.000 dece i Stefan je drugo dete sa smrtnim ishodom."

Zahtev

Na adrese više hiljada invalidskih penzionera u Vojvodini koji su penzionisani pre 1992. godine, kada je ukinut pokrajinski fond za penziono osiguranje, ovih dana pristižu zahtevi Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja da odmah vrate višak koji im je isplaćen u poslednjih dvanaest godina. Reč je o iznosima u visini dve prosečne penzije, a dug se može vratiti i u ratama, ali isključivo ukoliko penzioner odmah ode u Fond i potpiše sporazum o takvom načinu vraćanja duga. U Fondu PIO kažu da se nova rešenja za obračun penzija zasnivaju na odredbama važećih zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i statutu Fonda, dok ogorčeni invalidski penzioneri tvrde da su opomene nezakonite i protivustavne. "Glas javnosti" piše da je advokat Nemanja Aleksić postupak Fonda okarakterisao kao "nezapamćenu lakrdiju" i posavetovao penzionere da ne potpisuju sporazum, već da tuže državu. "Period zastarevanja potraživanja od građana je pet godina i ne postoji propis ili član zakona po kojem je moguće sada potraživati sredstva koja su isplaćena pre dvanaest godina. Ustav i zakoni garantuju građanima da će im prava koja jednom steknu u skladu sa zakonom ostati i ubuduće, te da ne može biti nikakvih retroaktivnih izmena. Izmena njihovog statusa i prava bila bi moguća samo ako bi novi zakonski propisi bili povoljniji za njih, a to sada nije slučaj. Ovakva rešenja i zahtev za povraćaj novca može slati ili neko ko nema pojma o zakonu i Ustavu ove zemlje, ili neko sa lošim namerama", kaže Aleksić. Ljiljana Popović, penzionisana zbog karcinoma, prokomentarisala je "čestitku" Fonda: "Izgleda da su tokom devedesetih u ovoj zemlji ekstraprofit ostvarivali i invalidski penzioneri iz Vojvodine, pa sada to moramo da vraćamo. Zaista sam zatečena ovom opomenom, jer ne mogu da razumem da smo mi odjednom dužni državi od koje inače potražujemo tri penzije. Osim što smo građani drugog reda u ovom društvu, sada se još i sprdaju s nama."

Sinergija

Pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, u beogradskom Centru Sava 11. oktobra otvorena je četvrta po redu Sinergija, Majkrosoftova manifestacija koja okuplja profesionalce iz oblasti informacionih tehnologija: od sistem administratora, preko programera i specijalista IT podrške do menadžera. Svečanom otvaranju Sinergije prisustvovao je i premijer Srbije Vojislav Koštunica, koji je ocenio da su informacione tehnologije najbolji put za integraciju sa svetom i ujedno dobar test za sposobnost jednog društva da gleda unapred. Na preko 60 predavanja, okruglih stolova i panel diskusija prisustvovalo je više hiljada posetilaca, 120 novinara, a svetski stručnjaci iz oblasti IT-a su tokom trajanja manifestacije detaljno predstavili sve ključne aspekte srpskog tržišta.

Poslovne vesti

Stanovi

HVB banka produžila je rok otplate stambenih kredita sa 15 na 20 godina. Minimalno učešće prilikom kupovine stana iznosi 20 odsto uz obaveznu hipoteku. U slučaju da je klijent u mogućnosti da učestvuje sa 30 odsto vrednosti nekretnine, predmet hipoteke može biti i stan koji se kupuje. Kamatna stopa iznosi 9,5 odsto godišnje na ostatak duga, a uslov je i da mesečna rata iznosi najviše polovinu ukupnih neopterećenih mesečnih primanja u domaćinstvu.

Rezultati

Izvršni odbor Rajfajzen banke predstavio je rezultate poslovanja ostvarene tokom prvih šest meseci ove godine. Budimir Kostić, predsednih IO-a, rekao je na konferenciji za novinare održanoj 6. oktobra da su u svim segmentima poslovanja zabeleženi pozitivni trendovi, a zamenik predsednika IO-a Oliver Roegl istakao je da je Rajfajzen "prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, ubedljivo vodeća banka u odnosu na ostale osnovane sa stranim kapitalom i druga banka po bilansnoj aktivi u odnosu na sve banke koje posluju na domaćem tržištu". A Rajfajzen lizing će u saradnji sa Viner štadiše osiguranjem A.D., tokom akcije koja će trajati do 31. decembra, svim klijentima koji putem finansijskog lizinga kupe putnički ili komercijalni automobil pokloniti kasko osiguranje za prvu godinu lizing ugovora.

Iz istog broja

Pun kufer marketinga

Kreativna krađa

Nadežda Milenković

Broj nedelje

20.000

Nadežda Milenković

Corax

Nadežda Milenković

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu