Nedelja

Međuvreme

Učenje

Međuvreme 1

Školski odbor beogradske OŠ "Jovan Cvijić" doneo je odluku da od ponedeljka 10. oktobra 83 dece, uglavnom Roma koji žive u nehigijenskom naselju "Deponija" ispod Pančevačkog mosta, više neće moći da pohađa nastavu u toj školi. Oni su učenici škole "Braća Stamenković", ali – s obzirom na to da ta škola koristi prostorije drugih, jer je 1999. odlukom Ministarstva prosvete ostala bez svojih prostorija – ova deca su pohađala nastavu u OŠ "Jovan Cvijić" u opštini Palilula. Milovan Milović, direktor škole "Braća Stamenković", objasnio je za "Vreme" da je ta škola do 1999. bila smeštena u zgradi u kojoj se sada nalazi Viša tekstilna škola, kada je premeštena u zgradu u kojoj se nalazi i "Đuro Salaj". Ima 525 polaznika u 32 odeljenja, od čega trinaest nastavu pohađa u sedištu škole na Slaviji, a devetnaest u deset različitih osnovnih škola u Beogradu, uglavnom u perifernim naseljima. S obzirom na to da je od 83 dece većina uzrasta od devet do dvanaest godina, nisu u mogućnosti da putuju na drugi kraj grada da bi slušala nastavu. Upravo zato, 2002. godine kada je Ministarstvo ponudilo školi "Braća Stamenković" prostorije škole "Miloš Matijević Mrša" na Zvezdari, škola je odlučila da ih ne prihvati, kaže Milović. On dodaje da je nekoliko puta razgovarao s Ministarstvom prosvete i gradskim sekretarijatom za obrazovanje, ali da u obe ustanove tvrde da nisu nadležni. Ujedno smatra da je potez škole "Jovan Cvijić" pokušaj da se "skine imidž ciganske škole".

S druge strane, u dopisu koji je "Braći Stamenković" stigao iz škole "Jovan Cvijić" navodi se: "Učenici vaše škole se skupljaju ispred glavnog ulaza i izlaze na isti, koji ne koriste ni naši učenici, jer je predviđen za ulaz zaposlenih… O ovom problemu Školski odbor je raspravljao na sednici od 29. 3. 2005. i doneo zaključak da se problem nediscipline vaših učenika reši, u suprotnom Ugovor će se raskinuti. I početkom ove školske godine ništa se nije promenilo jer je nedisciplina vaših učenika postala problem i za našu školu, zbog čega je odlučeno kao u dispozitivu." Direktor OŠ "Jovan Cvijić" Drago Bašić rekao je za "Vreme" da niko nema pravo da uskrati deci obrazovanje, ali da je reč o stavu Školskog odbora, koji će biti ponovo razmotren sledeće nedelje. Ipak, nakon što je "Vreme" kontaktiralo Ministarstvo prosvete, koje do tada nije bilo obavešteno o ovom slučaju, Ministarstvo je donelo odluku da učenici nastave da pohađaju istu školu jer je ona u vlasništvu Republike, pa time školski odbor nema pravo da donese takvu odluku.

Nebo

U ponedeljak ujutro moglo se videti drugo delimično pomračenje Sunca ove godine. Prvo se dogodilo 8. aprila, ali se nije videlo iz naših krajeva. Pomračenje koje se dogodilo u ponedeljak počelo je u severnom Atlantiku u 9.36 po našem vremenu i trajalo više od tri sata. Tada je Mesečeva polusenka (antumbra) dodirnula Zemlju, što astronomi nazivaju prvi kontakt. U 10.41 senka je dotakla vodu okeana (drugi kontakt) i tada je započeo njen put po planeti. Senka se spustila ka jugu i stigla do obala Portugala i Španije, a zatim nastavila put preko Sredozemnog mora, da bi pomračenje svoj maksimum dostiglo u Sudanu u 12.31 (treći kontakt). Na ovom mestu pomračenje je trajalo četiri minuta i 30 sekundi, a prečnik senke je iznosio 162 kilometra. Prema podacima "Astronomskog magazina", ovo je po tipu bilo prstenasto pomračenje. Budući da nije bila reč o potpunom pomračenju, ovaj astronomski događaj nije izazvao veću pažnju javnosti. No, posle totalne eklipse 1999, kada je na ulicama gradova u Srbiji zavladala panika, astronomi i ljubitelji astronomije sa dodatnom pažnjom prate ovu vrstu događaja. Sledeće pomračenje očekuje se 29. marta 2006. Dva dana ranije, građani SCG su takođe gledali u nebo: prvi put su učestvovali u Evropskom vikendu posmatranja ptica. Od Ludaškog jezera kod Subotice, preko leskovačkog Hisara pa sve do Skadarskog jezera, 116 posmatrača je prošlog vikenda opazilo skoro 32.000 jedinki 95 vrsta ptica. U čitavoj Evropi, u akciju se uključilo oko 40.000 posmatrača, koji su videli tri miliona ptica. Ove godine, uz SCG učestvovale su još 34 zemlje sa 1427 organizovanih izleta. Evropski vikend posmatranja ptica održava se početkom oktobra svake godine, kada se posmatrači pozivaju da izađu u prirodu, posmatraju, istražuju i uživaju u pticama. Liga za ornitološku akciju SCG, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Centar za zaštitu i istraživanje ptica organizovali su devet izleta, a još devet je otkazano zbog lošeg vremena.

Nominacije

U Izvršnom veću Vojvodine prošle nedelje je proslavljeno nominovanje pet kandidatkinja iz SCG za Nobelovu nagradu za mir. To su Staša Zajović, koordinatorka nevladine organizacije Žene u crnom, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, Ana Bu, programski koordinator Ekumenske humanitarne organizacije, Gordana Savin, sekretarica Opštinske organizacije Crvenog krsta u Somboru, i Janja Beč, sociolog i istraživač ratnih zločina. Kandidatkinja sa Kosova je sedamnaestogodišnja Fatime Feka, osnivač organizacije Deca za mir. Projekat "1000 žena kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir za 2005. godinu" pokrenula je Rut Gabi Vermot Mangold, poslanica u švajcarskom parlamentu i član Saveta Evrope. Cilj projekta je da se stogodišnjica od prve dodele Nobelove nagrade ženi – Berti fon Sunter, austrijskog grofici, predsednici Stalne međunarodne kancelarije za mir – obeleži nominovanjem 1000 žena iz celog sveta i tako skrene pažnja na aktivnosti žena za budućnost u miru. U proteklih 100 godina nagradu je dobilo 80 muškaraca i trinaest žena, i zbog toga se smatra da aktivnosti žena u uspostavljanju i izgradnji mira, borbi za ljudska prava i protiv diskriminacije nisu u dovoljnoj meri priznate kao vid promovisanja mirovne politike. Za Nobelovu nagradu ove godine nominovano je 2000 žena iz 153 zemlje, od kojih je međunarodni tim izabrao 1000 kandidatkinja. Svaka od njih ispunjava nekoliko kriterijuma: primenjuje i promoviše aktivnu, nenasilnu reakciju na situacije konflikta, sistematsku nepravdu i neravnopravnost, dugoročno radi za mir, a ne ličnu ili političku korist, uzorna je, hrabra i odgovorna, njen rad je transparentan i zasnovan na toleranciji i sarađuje sa ljudima uprkos međusobnim razlikama.

Hendikep

Po Zakonu o univerzitetu koji je stupio na snagu 10. septembra, pravo na studiranje imaju i osobe sa senzornim i motornim hendikepom. Nažalost, pravo ovih ljudi na studiranje završava se na tome što su ih zakonodavci imali u vidu. U praksi, nijedan fakultet u Srbiji nije u potpunosti prilagođen njihovim potrebama. Rektor univerziteta u Beogradu Dejan Popović nedavno je izjavio da država ima obavezu da finansira školovanje osoba sa hendikepom i da njima mora biti pružena pomoć. Prema rektorovim rečima, na mnogim fakultetima su u toku radovi oko postavljanja rampi na ulaze, kako bi i studenti invalidi mogli da dolaze na predavanja. Međutim, u beogradskom Udruženju studenata sa hendikepom (USH) kažu da, uprkos dobroj volji da se pomogne ovim studentima, zbog nedovoljne informisanosti, ta pomoć nije adekvatna. Rampe za sada postoje na ulazu u Fakultet političkih nauka, Pravni i Ekonomski, dok je na Elektrotehničkom studentima u kolicima omogućeno da uđu samo u hol. Na Prirodno-matematičkom fakultetu rampa nije prilagođena standardima, tako da je neupotrebljiva. Ni na jednom fakultetu u Srbiji ne postoje toaleti dostupni henikepiranim studentima. Poseban problem predstavlja i to što profesori nemaju uvek razumevanja za potrebe ovih ljudi. Prema rečima Gorana Pavlovića iz USH-a, događa se da profesori ne puštaju studente koji su u kolicima da uđu u učionicu, a slepim studentima ne dozvoljavaju snimanje predavanja. Trenutno, hendikepirani studenti dobijaju pomoć jedino od vojnika koji civilno služe vojni rok na fakultetima.

Brucoši

Proteklog vikenda u Beogradu je održana raspodela mesta po studentskim domovima za studente prve godine. Kao i prethodnih godina, sobe je dobilo 988 brucoša koji su prethodno konkurisali za smeštaj u Studentskom centru Beograd. Mada rutinska, ovogodišnja brucoška raspodela izazvala je pažnju javnosti. U beogradskim medijima su se pojavili naslovi "Sobe nisu za život, ali dobre su za studente", a javnosti je skrenuta pažnja na nizak standard brucoša. U Beogradu, inače, ima 9558 mesta u studentskim domovima koja se raspodeljuju studentima svih godina ali se, po pravilu, studenti prve godine raspoređuju na najbolja mesta. Ova praksa se opravdava visokim procentom brucoša koji odustaju od daljeg studiranja, ali kako se stanje u domovima pogoršava iz godine u godinu, brucoške sobe u studentskim domovima "Karaburma", "Patris" i "Žarko Marinković" više nisu za stanovanje. Iako su tokom leta urađene neke popravke, stanje je i dalje vrlo loše. Inspekcije redovno obilaze ove domove, a rukovodstvo Studentskog centra Beograd je u dilemi da li da studenti žive u ovim lošim uslovima, ili da ostanu bez hiljadu ležajeva. Bilo je nagoveštaja da će Vlada Srbije svake godine izdvajati novac za popravku domova, ali se to nije dogodilo. U Ministarstvu prosvete i sporta najavljuju da će usvajanjem zakona o studentskom standardu, koji je ovih dana ušao u javnu raspravu, biti izvršena nova kategorizacija svih soba.

Robija

Prošle nedelje se u Skupštini Republike Srbije raspravljalo o Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija. Posebnu pažnju poslanika i javnosti izazvali su amandmani Momira Markovića, poslanika SRS-a, koji je predvideo humaniji odnos prema zatvorenicima u srpskim zatvorima. Njegov predlog omogućava osuđenicima da jednom u dva meseca borave u posebnim prostorijama sa članom porodice, umesto jednom u tri meseca, kako je Vlada Srbije predložila. Ove prostorije, zvanično predviđene za susrete sa bračnim partnerom zatvorenika, namenjene su za seksualne odnose. Radikali su insistirali da zatvorenicima bude omogućeno da imaju seksualne odnose češće od četiri puta godišnje koliko je Vlada predvidela, pozivajući se na psihijatrijske ocene da se period duži od dva meseca u kome se neka osoba uzdržava od seksa može smatrati apstinencijom. Radikali su se oštro usprotivili i zabrani seksualnih odnosa za zatvorenike u samicama. "Kako možemo tako da se ponašamo u trenutku kada se pridružujemo EU-u? Ovim pokazujemo da nismo demokratska država, nego feudalna", rekao je poslanik radikala Petar Jojić. Pored ovih, radikalski predlozi predviđaju češće primanje paketa sa hranom. Ovolika briga radikala za zatvorenike zapravo ne čudi, budući da su lideri ove stranke više puta sa ponosom isticali svoj zatvorski staž.

Kontrolori

Ovih dana u Beogradu počinje prodaja novih povlastica za vožnju gradskim prevozom. U Gradskom saobraćajnom preduzeću kažu da su više nego zadovoljni prodajom pretplatnih karata i mesečnih markica i sa ponosom ističu jedan statistički podatak: od ukupnog broja putnika GSP-a dnevno se švercuje samo pet odsto, što je oko osamsto ispisanih kazni. Ovi podaci Službe kontrole putnika GSP-a govore da se broj švercera u gradskom prevozu smanjuje, dok je broj ulazaka u vozila u toku jednog meseca porastao na 43 miliona. Prema rečima Nebojše Lazovića iz GSP-ovog centra za tarifu, ovakvi podaci rezultat su dobrog rada kontrolora. Njih u Beogradu ima oko 200, a približno 170 svakodnevno radi na gradskim linijama. Po Lazovićevim rečima, kandidati za kontrolore prolaze detaljnu obuku u kojoj je posebna pažnja posvećena izbegavanju sukoba. Najvažniji deo obučavanja su psihotestovi, bez kojih nije moguće dobiti posao. Nakon toga sledi detaljno upoznavanje sa pravilima ponašanja i osposobljavaje za terenski rad. Oni koji prođu sve etape ove obuke i dobiju posao kontrolora, prvih dana na teren idu u pratnji starijeg kolege koji im na praktičnom primeru pokazuje kako treba postupati u određenim situacijama. Cena kazne za vožnju bez karte kreće se od 1400 do 3500 dinara.

Međuvreme 2

Iz istog broja

Pun kufer marketinga

Pinokio, izvini

Nadežda Milenković

Broj nedelje

44

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu