Nedelja

Međuvreme

Akcija

Međuvreme 1

Prvi deo humanitarne akcije "Prozor u svet" namenjene deci sa posebnim potrebama, koju je organizovala beogradska kancelarija Majkrosofta, završen je 1. decembra u Užicu. Poslednjih pet računara sa pratećom opremom donirani su Osnovnoj školi za decu oštećenog sluha "Miodrag Matić", koju pohađaju 32 učenika iz deset opština Zlatiborskog okruga. Neki od njih, kako je za "Vreme" objasnila direktorka Slobodanka Cvijović-Sardan, imaju kombinaciju slušnih problema i mentalne retardacije, ili elemente autizma. Deca se ovde rehabilituju i obrazuju kroz predškolsko i osnovno obrazovanje po nastavnom planu i programu za decu oštećenog sluha. Po završetku škole oni se upisuju u jednu od dve tehničke škole, ali se izbor zanimanja svodi na tekstilstvo i mašinstvo pa, kako kaže direktorka, ovi učenici retko pronalaze posao. U njihovom obrazovanju posebna pažnja posvećuje se radu na računaru. Profesor Miladin Zlatić predaje tehničko obrazovanje i informatiku i vodi računarsku sekciju. Kako je objasnio za "Vreme", škola je nakon donacije Majkrosofta u mogućnosti da deci pruži individualan rad i obrazovanje približno onom u redovnim školama. "U radu na računaru razvijaju koordinaciju pokreta i bolje pamte. Imaju više interesovanja, pa je u edukativnom smislu korist velika. Takođe, pomoću računara mogu da spoje vizuelno i sopstvenu koordinaciju u radu sa mišem i tastaturom. Napredak u radu je individualan, ali sva deca mogu da usvoje osnovna znanja ako im se priđe na poseban način." Prethodne tri donacije bile su uručene novosadskoj Školi za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrović", koja se brine o 900 dece sa različitim oblicima invaliditeta, Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, kao i Domu za decu i omladinu "Duško Radović" u Nišu. Podeljeno je ukupno 40 računara sa pratećom opremom, a dodelama su prisustvovale, osim predstavnika Majkrosofta i medija, i mnoge javne ličnosti: ambasador SAD Majkl Polt i njegova supruga Hali, zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović, gradonačelnik Niša Smiljko Kostić, predsednik SO-a Užice Miroslav Martić, direktor prodaje Majkrosofta za Centralnu i Istočnu Evropu Patrik Giford i drugi. Glavni donatori bili su Majkrosoftovi partneri Komtrejd, Direkt link, Pakom, PIN kompjuters, Kontrolpoint, BS procesor i drugi. Srđan Starović, menadžer prodaje za mala i srednja preduzeća Majkrosofta, kaže da je siguran da će se akcija "Prozor u svet" nastaviti.

Ujak

Prošle nedelje u Beogradu dogodila se neobična pljačka. Na meti lopova nisu se našle ni banka ni menjačnica, već – dečji vrtić. Muškarac star između 40 i 50 godina ušao je u vrtić "Cerak", čijem se obezbeđenju predstavio kao ujak koji je došao po dete. Zatim se hodnikom spustio do prostorija u kojima borave mališani. Prema rečima jedne od vaspitačica, zbunjeno je pitao gde su deca, a onda prokomentarisao: "Tako je to kad ujaka šalju po dete." Lažni ujak je, potom, ušao u zajedničku prostoriju u kojoj vaspitači odlažu lične stvari i iz njihovih jakni i tašni pokupio novčanike. Vaspitačice su ubrzo primetile da su opljačkane, a nakon što su policiji dale opis razbojnika, ispostvilo se da je u pitanju izvesni Mića, od ranije poznat čuvarima reda na Ceraku. Mića je ubrzo uhapšen i to u neposrednoj blizini vrtića "Cerak". Zanimljivo je da roditelji dece koja pohađaju ovo obdanište izdvajaju dodatnih 200 dinara mesečno za privatno obezbeđenje koje je tu 24 sata dnevno. Prema rečima jedne majke, razlog za to je velik broj narkomana koji se sakupljaju u dvorištu vrtića.

Forum

Prvi energetski forum Srbije i Crne Gore, koji je u ponedeljak održan u hotelu Hajat, bio je savršena prilika da se, dok izbor privatizacionog savetnika ulazi u sam finiš, čuju viđenja svih zainteresovanih strana i učesnika u budućoj privatizaciji energetskog sektora. Skup nije protekao sasvim glatko. Uprava NIS-a, samo nekoliko dana pre početka Foruma, četvorici od petorice svojih predstavnika, kako saznajemo, uskratila je mogućnost učešća. Skupu je, u ime NIS-a, prisustvovao samo pomoćnik direktora Đorđe Mihajlović. Uprkos željama vrha kompanije, na Forumu su se ipak pojavili Kosta Ilić, direktor rafinerije Pančevo, i Ozren Ocić, direktor razvoja iste firme. Obojica su na skup došli kao predstavnici Saveza energetičara Srbije, i izneli stav da u postupku privatizacije ovog giganta mora da se vodi računa i o kontaktima koji su već ostvareni sa određenim kompanijama, "da njima ne bi ostao gorak ukus u ustima, jer su se drugi dogovorili bez njih". Ocić, koji je bio zadužen za modernizaciju Rafinerije u Pančevu, objasnio je za "Vreme" da je dopis o opozivu učešća dobio u petak, samo tri dana pre nego što je trebalo da se pojavi na forumu. Kako "Vreme" nezvanično saznaje, problemi su počeli još sredinom prošle nedelje kada je postalo izvesno da na Forumu neće učestvovati ni pomoćnik za naftu i gas pri Ministarstvu energetike, prof. dr Slobodan Sokolović, što izvor "Vremena" pripisuje intervenciji uprave NIS-a. Različita mišljenja koja postoje unutar kompanije o toku postupka privatizacije su na ovaj način pokazana vrlo očigledno.

Virus

U Srbiji je odnedavno moguće da HIV pozitivne majke rađaju zdravu decu. Zahvaljujući antiretrovirusnoj terapiji koja se primenjuje u GAK-u Narodni front u Beogradu, u poslednjih godinu dana šest trudnica zaraženih HIV virusom rodilo je bebe koje su, za sada, negativne. Da li su deca zaražena ili ne, sa sigurnošću će biti poznato kada navrše 18 meseci. Za primenu ove terapije najvažnije je da HIV bude otkriven u najranijoj fazi trudnoće. Prema rečima dr Bojana Vasića iz GAK-a Narodni front, lekari ove klinike ne praktikuju da daju terapiju u prvom tromesečju trudnoće, zbog mogućeg uticaja na plod. Vasić kaže da to nije slučaj u svetu, jer negativno dejstvo leka nije pouzdano utvrđeno. Trudnice primaju terapiju tokom drugog i trećeg trimestra, a za vreme porođaja intravenozno dobijaju još jedan lek, jer je beba tokom porođaja najizloženija riziku da se zarazi. Upravo to je razlog što su sve zaražene majke porođene carskim rezom, koji za 50 odsto smanjuje šanse da virus pređe na dete. Inače, za HIV pozitivne majke moguć je i vaginalni porođaj, ali je za to neophodno na dan porođaja uraditi analizu koncentracije virusa u krvi. Ovaj test koša oko 100 evra, ali se na GAK-u Narodni front ne primenjuje. Antiretrovirusna terapija u potpunosti je besplatna za sve pacijentkinje.

Štrajk

Međuvreme 2

Više od 300 pritvorenika Okružnog zatvora u Beogradu prekinulo je 5. decembra jednodnevni štrajk glađu koji su započeli zbog loših uslova u toj ustanovi – nedovoljnog komoditeta, slabog grejanja i loše hrane. Zvanično, štrajk je obustavljen jer su pritvorenici prihvatili objašnjenje Uprave sadašnjeg stanja u zatvoru: problem prebukiranosti trajaće do marta naredne godine, kada će biti završeno renoviranje objekta u Ustaničkoj ulici gde će moći da se smesti 200 zatvorenika. Nezvanična priča, međutim, kaže da su ustuknuli pred pretnjama da će ih, ukoliko u ponedeljak odbiju doručak, umesto zatvorskih stražara "posetiti" žandarmerija. Prema rečima načelnika Odeljenja za nadzor u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija dr Borisava Marića, većina zahteva štrajkača je opravdana. Usled porasta kriminala, u srpskim zatvorima trenutno boravi preko osam hiljada pritvorenika, zbog čega se u mnogim prostorijama nalazi dva puta više ljudi nego što je predviđeno, a zatvorske šetnje umesto trideset, traju po petnaset ili dvadeset minuta. Da bi se stanje popravilo, neophodna su bar tri zatvora koja mogu da prime po 300 ljudi. Jedno zatvorsko odeljenje se već gradi u Požarevcu a, kako dr Marić kaže, u razmatranju je i podizanje dve zgrade u okolini Beograda. U svakoj sobi moći će da se prati program (što je, takođe, bio jedan od zahteva štrajkača), prema saopštenju Ministarstva pravde, polovinom 2006. godine jer je taj projekat povezan sa uvođenjem tehničkih sredstava u sistem integralne zaštite objekta. Inače, vest da su u ovoj pritvoreničkoj pobuni učestvovali i zatvorenici iz specijalnog odeljenja "Hajat" demantovao je upravnik zatvora Miroslav Micić. U pritvoru Okružnog zatvora nalaze se, između ostalih, i Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i ostali uhapšeni pripadnici zemunskog klana kojima se sudi u Specijalnom sudu.

Bager

Najveći bager rudarskog basena "Kolubara" "glodar devet" srušio se u subotu uveče i povredio pet rudara. Mašina, teška 3140 tona i visoka 46 metara, pala je unazad i tom prilikom podigla kabinu bageriste Aleksandra Milanovića (46) na visinu od 50 metara, sa koje su ga vatrogasci izvukli nakon dva sata. "Vrata kabine bila su okrenuta prema zemlji, a od siline trzaja upao sam u čeličnu konstrukciju i tu ostao zaglavljen dok me vatrogasci nisu izvukli", izjavio je on. Odmah nakon incidenta policija je, zbog opasnosti od daljeg urušavanja, zabranila prilaz mestu nesreće. Prve nezvanične procene pokazuju da će biti potrebno oko osam meseci i nekoliko miliona evra da se bager vrati u prvobitno stanje, ali da to neće ugroziti proizvodnju uglja i struje do kraja zimske sezone. Pojedini stručnjaci tvrde da je pad bagera posledica loše obavljenog remonta pre dve godine, kao i da sličan problem postoji na još jednom bageru zbog čega je i on u opasnosti.

Najevropljani

Međuvreme 3

Ovogodišnja nagrada "Najevropljanin" u oblasti politike, koju dodeljuje Evropski pokret u Srbiji, uručena je 3. decembra Rasimu Ljajiću, ministru za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore. U oblasti ekonomije nagradu je dobio republički ministar privrede Predrag Bubalo, a u oblasti kulture Goran Bregović. Nagradu iz oblasti preduzetništva dobio je Duško Sekulić iz kompanije Habitfarm, dok je priznanje za najevropskiji projekat osvojio gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, za projekat "Beograd – evropska metropola". Novu nagradu, namenjenu građaninu zemlje članice Evropske unije koji je najviše doprineo evropskoj integraciji SCG dobio je Mauricio Masari, šef misije OEBS-a u Beogradu.

Šećer

Međuvreme 4

Sanitarna inspekcija Južnobačkog okruga otkrila je metalne opiljke u 800 tona šećera iz Zrenjaninske šećerane. Iako je inspekcija zaustavila njegovu prodaju, oko 50 tona je, ipak, prodato firmama Lugonja-petrol iz Novog Sada i Skom iz Vrbasa. Ove firme prodale su sporni šećer kupcu iz Beograda. Prema saznanjima B92, na računu za ovu robu navedeno je da šećer nije za ljudsku upotrebu, ali na ambalaži piše da je proizvod ispravan. Generalni direktor Zrenjaninske šećerane Dragan Mitrović rekao je da je sporni šećer bio predviđen za pretapanje i ponovno kristalisanje, ali da su kupci bili nestrpljivi, pa su insistirali da ga preuzmu što pre. Prema Mitrovićevim rečima, firme Lugonja-petrol i Skom dale su pismene izjave da robu neće prodavati firmama koje se bave prometom šećera ili konditorima. Državni sekretar za poljoprivredu Danilo Golubović izjavio je da su Sanitarna, Poljoprivredna i Tržišna inspekcija na terenu i da se prati put šećera. On je rekao da nije ništa neobično da se u šećeru nađu opiljci gvožđa iz cevi koje su korodirale, ali se takav šećer ponovo pretapa ili se koristi za destilaciju i ishranu pčela.

Vagoni

Direktor narodne kancelarije Dragan Đilas otvorio je u nedelju izložbu fotografija vagona koje je preduzeće Železnice Srbije nedavno uvezlo iz Švedske po ceni od tri miliona evra. Fotografije prikazuju vagone spolja išarane grafitima i iznutra sa iscepanim i polomljenim sedištima. Đilas je tom prilikom izjavio da "vlast troši novac na kupovinu poluotpada, a onda tvrdi kako nema novca za bolnice, škole ili kako ne mogu da pomognu mladiću kome treba novac za transplantaciju". Već sutradan, Železnice Srbije su objavile da se izložbom "obmanjuje javnost serijom fotografija o unutrašnjem izgledu dizel-motornih garnitura koje su počele da pristižu iz Švedske". Železnice su, nakon niza optužbi u javnosti i upozorenja Uprave za javne nabavke da vagoni nisu kupljeni po zakonom regulisanoj proceduri i da su preplaćeni, osporile samo fotografije njihove unutrašnjosti i ponudile "prave" fotografije, ne dozvoljavajući medijima da uđu u vagone i naprave sopstvene. Kako je objašnjeno, fotografisanje će biti dozvoljeno "u toku ove nedelje".

Iz istog broja

Pun kufer marketinga

Kukala nam majka

Nadežda Milenković

Grafikon

Žene u vojsci

Priprema podataka – CPA

Broj nedelje

13

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu