Nedelja

Međuvreme

Fokus: Dva lista duvana

Međuvreme 1

Ovih dana odvija se potmuli rat između Ministarstva poljoprivrede i više poslovnih udruženja proizvođača duvana u Srbiji. Naime, Ministarstvo je početkom ove godine promenilo način kojim podstiče proizvođače duvana: umesto premija za količinu i kvalitet, uvelo je subvencije po zasađenom i obranom hektaru pod duvanom. Poslovna udruženja proizvođača duvana jako su se naljutila i gomilom saopštenja – od kojih su neka poprilično preteća – zatrpala Ministarstvo i onaj deo javnosti koji je to zanimalo. Suština argumentacije tih udruženja svodi se na sledeće: premije, kažu oni, podstiču uzgajanje kvalitetnijih vrsta duvana, za koje su zainteresovani veliki proizvođači kvalitetnih cigareta. S druge strane, kažu oni, subvencije po hektaru podstiču uzgajanje nekvalitetnog duvana, za koji velike firme nisu zainteresovane, ali jesu one koje proizvode cigarete lošijeg kvaliteta. Po njihovom mišljenju od novog načina subvencionisanja koristi će imati samo jedan proizvođač: Predrag Ranković Peconi; ali, niko od njih neće to javno i pod svojim imenom da izjavi.

Ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković kaže za "Vreme" da Ministarstvo taj problem doživljava drugačije: naime, vladina odluka o premijama iz 2004. promenjena je stoga što je Ministarstvo došlo do zaključka da iznos premija za duvan (a to je polovina otkupne cene) završava kao profit upravo velikih proizvođača. "Naša ideja je da taktiziranjem nateramo velike proizvođače da plate veću cenu uzgajivačima duvana. Isto smo uradili i sa subvencionisanjem šećerne repe, suncokreta i soje i seljaci su zadovoljni. Svesna sam sukoba, jer se na nas vrši veliki pritisak. Velikim proizvođačima uvek je lakše da izlobiraju svoj interes kroz dva ministarstva, nego da plate veću cenu proizvođačima. A za Peconija čujemo da ide po Vojvodini i obećava uzgajivačima duvana sigurnu isplatu premija, samo da ugovore posao s njim, jer, kaže, on ima veze u Vladi…"

Poslovna udruženja proizvođača duvana smatraju da će i država i seljaci (nekih 7000 domaćinstava sa 20.000 članova) imati veću korist od premija, jer, kako navode veliki proizvođači kvalitetnih cigareta (licencnih, naravno) plaćaju veći porez pošto imaju veći obrt i izvoz; dakle, korisniji su u celini. Ministarstvo pak smatra da je pročitalo za ove dve godine namere upravo tih velikih proizvođača cigareta, koji, kako kaže Ivana Dulić-Marković, zapravo ugrađuju premije u svoj profit, umesto da one ostanu seljacima. Obe strane imaju zanimljivu argumentaciju koja nije bez izvesne težine i treba videti kuda će odvesti ovaj sukob. Proizvođači prete da će odustati od uzgajanja duvana, jer novi sistem neće pokriti više od 65 odsto troškova, pa će biti na gubitku.

A Predrag Ranković Peconi? Reč je o čoveku sposobnom i veštom, koji čini ogromne napore da izađe nekako sa sedme strane čuvene Bele knjige MUP-a Srbije, a Bela knjiga teška je kao crna zemlja. Peconi je na vreme shvatio da se treba baciti u poslove legalne i poželjne: krenuo je u multidisciplinarnu akciju "Fast", pa se polako širio, da bi danas došao do statusa veoma ozbiljnog i bogobojaznog poslovnog čoveka, spremnog da investira u "patriotske" poduhvate poput finansijske pomoći onim haškim optuženicima koji odlaze putem "dvosmerne saradnje". (A od kuma – škoda oktavija!)

Službeni glasnik: Zaštita

Međuvreme 2

Ministar pravde Zoran Stojković, na osnovu Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku iz 2005. godine, doneo je Pravilnik o načinu primene Programa. Prema njemu, ministar nadležan za pravosuđe, na predlog direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, određuje zavode u kojima se obrazuju odeljenja za zaštićena lica. U pitanju su odeljenja zatvorenog tipa izvan sastava službi u zavodu, u kome se obavljaju poslovi fizičko-tehničkog obezbeđenja prostora i lica, vođenje propisanih evidencija, poslovi zdravstvene zaštite, administrativno-pravni poslovi i sprovode mere zaštite u skladu sa Programom. Odeljenjem za zaštićena lica rukovodi načelnik koga određuje ministar na predlog direktora Uprave. Lica koja obavljaju poslove i zadatke u ovom odeljenju dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu u vezi sa zaštićenim licem i primenom Programa zaštite čuvaju kao službenu tajnu.

Neposredno posle prijema zaštićeno lice pregleda lekar, a podaci iz zdravstvenog kartona smatraju se službenom tajnom. Zaštićeno lice smešta se odvojeno od drugih, u zasebnu prostoriju od najmanje osam kubnih metara prostora, koja je zagrejana, dovoljno osvetljena i raspolaže sanitarnim uređajima i drugim sredstvima za održavanje lične higijene.

Prema Pravilniku, zaštićeno lice ima pravo na posete bliskih srodnika, a po njegovom zahtevu i drugih lica, kao i branioca ili punomoćnika koji ga zastupa. Posetu odobrava, nadzire i zabranjuje nadležni sud, odnosno Jedinica za zaštitu, ako bi usled toga mogla da nastane šteta za vođenje postupka, kao i u interesu bezbednosti i primene Programa zaštite.

Prava zaštićenog lica mogu se ograničiti samo ako je to potrebno radi njegove lične bezbednosti, sprečavanja bekstva ili razloga koji bi mogao uticati na vođenje postupka, odnosno primenu Programa zaštite.

Mere prikrivanja identiteta i podataka o vlasništvu i promene identiteta određuje Jedinica za zaštitu, a za vreme pritvora ili izdržavanja kazne zatvora ta jedinica u saradnji sa odeljenjem za zaštićena lica priprema zaštićeno lice za nove uslove života, u slučaju određivanja mere promene identiteta.

Skupština: Nema oslobađanja

Skupštinski Odbor za odnose sa Srbima van Srbije na poslednjoj sednici usvojio je Izveštaj o radu Ministarstva za dijasporu za period od juna do decembra 2005. godine i Plan aktivnosti ovog ministarstva za prvih šest meseci 2006. godine. Izveštaj o radu i plan aktivnosti predstavio je ministar za dijasporu Vojislav Vukčević. On je članovima Odbora obrazložio i Predlog zakona o amnestiji koji će se naći na dnevnom redu druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2006. godini. Ministar Vukčević rekao je da ovim zakonskim rešenjem niko neće biti oslobođen vojne obaveze, već se samo obustavljaju krivični postupci zbog neodazivanja na vojni poziv. U periodu na koji se Izveštaj odnosi, Ministarstvo za dijasporu predložilo je izmene Zakona o vojsci, po kojima bi vojni obveznici koji žive van Srbije dobili mogućnost da otkupe vojni rok. Takođe, Ministarstvo je izradilo model zakona o državljanima Republike Srbije i Srbima koji žive u inostranstvu. Pokrenuta je i inicijativa za popis dijaspore radi utvrđivanja broja državljana Srbije i Srba u svetu. U saradnji sa Odborom za odnose sa Srbima izvan Srbije formiran je Tim za koordiniranje aktivnosti dijaspore u zaštiti interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Za aktivnosti ovog tima, Ministarstvo za dijasporu uputilo je 15. januara zahtev Vladi Srbije za isplatu 30.000.000 dinara. Pošto do danas nije stigao odgovor, članovi Odbora odlučili su da Vladi ponovo proslede zahtev za obezbeđivanje ovih sredstava.

Ekonomija: Antimonopolska komisija

Republički parlament, na redovnom zasedanju zakazanom za ponedeljak, imaće priliku da između deset kandidata izabere pet koji će ubuduće činiti Savet Komisije za zaštitu konkurencije. Postojanje ove komisije, čiji će glavni zadatak biti borba protiv monopola, predviđeno je Zakonom o zaštiti konkurencije koji je usvojen prošlog septembra. Kako je za "Vreme" objasnio Srđan Srećković, pomoćnik ministra za trgovinu, turizam i usluge, razlog što se na izbor članova Saveta čekalo do sad jeste taj što u skupštinskom Odboru za trgovinu i turizam, koji je nadležan za ovu oblast, vladajuća koalicija nije imala potrebnu većinu. Kako je ovaj problem nedavno konačno prevaziđen, Skupština će imati priliku da od dva kandidata koja je predložio svaki od pet ovlašćenih predlagača izabere po jednog. Ovlašćeni predlači u ovom slučaju su Privredna komora Srbije, Naučno društvo ekonomista Srbije, Udruženje pravnika Srbije, Advokatska komora Srbije i Vlada Republike Srbije. "Trenutno postoji priličan broj slučajeva koji se mogu okarakterisati kao monopolistički", kaže Srećković i dodaje da očekuje da će Savet odmah nakon izbora početi sa radom. Na problem postojanja monopola još krajem prošle godine ukazao je ekonomista Stojan Stamenković. On je tada objasnio da je u prošlogodišnjoj visokoj inflacija veliki udeo imalo postojanje monopola i kartela, pre svega u prehrambenoj industriji i maloprodaji, zbog čega su cene rasle više nego što je bilo očekivano. Pre nekoliko nedelja, jedan dnevni list je objavio da investicioni fond "Salford" kontroliše oko 85 odsto tržišta mleka u Srbiji. List je tada naveo i da je to razlog što je mleko srpskih proizvođača skuplje u Srbiji nego u Crnoj Gori u koju se tada izvozilo. Crnogorske vlasti su tada ovo nazvale dampingom (prodajom ispod realne cene radi zauzimanja tržišta) i zapretile zabranom uvoza mleka iz Srbije. Srećković, osim brzog početka primene Zakona, najavljuje i da će Savet u prvoj godini rada biti finansiran iz budžeta, nakon čega će početi da se finansira samostalno, od kazni koje bude izricao prekršiocima. Prema njegovim rečima, kazne predviđene za monopolističko ponašanje iznosiće od 1 do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda monopoliste.

Tehnologija: E-knjige

Za one koji redovno koriste internet i pri tom vole knjige, Narodna biblioteka Srbije za svoj 174. rođendan priredila je novu opciju korišćenja svojih kataloga i fondova. Od ove zime posetioci internet prezentacije NBS (www.nbs.bg.ac.yu) mogu da pročitaju preko 2000 različitih knjiga i publikacija direktno "sa mreže" pristupom preko aktuelnog e-kataloga koji je u upotrebi poslednjih nekoliko godina. Ovo je jedinstveno dostignuće u regionu, kažu u NBS-u i ističu da je "duboki katalog" još uvek u razvojnoj fazi, ali i da na ovom nivou postoji dobra i sadržajna ponuda digitalizovanih knjiga i publikacija.

Shvatajući neophodnost korišćenja novih tehnologija i mogućnosti koje one omogućavaju na polju proširivanja polja usluga, NBS je poslednjih nekoliko godina u potpunosti osavremenio svoj način rada i putem internet prezentacije omogućio svima da zavire u sve aspekte delovanja ove institucije.

U izjavi za "Vreme" Vesna Jovanović, glasnogovornica NBS-a, kaže da je želja uprave da "digitalizuje" veliki broj dela i da ih na taj način približi i ponudi potencijalnoj publici. Korisnici usluga NBS-a, dakle, neke sadržaje iz petomilionskog fonda mogu da pogledaju iz "svoje fotelje" jednostavnim pretraživanjem kataloga.

Na ovaj način NBS je samo učvrstio svoju lidersku poziciju u oblasti institucija kulture u Srbiji, a internet prezentacija NBS-a je poslednjih godina ubedljivo najposećenija od svih u oblasti kulture i obrazovanja. U kontekstu ove priče treba reći da u svetu ovakvu vrstu usluge pruža mali broj nacionalnih biblioteka koje se radije opredeljuju za stvaranje posebnih "podstranica" na svojim internet prezentacijama, a ne "produbljivanjem" mogućnosti elektronskog kataloga.

Kriminal: Suđenje bivšim policajcima i saradnicima

Suđenje sedamnaestočlanoj grupi (među kojima je i devet bivših policajaca), optuženoj za više razbojništava i teških krađa na teritoriji Beograda i Sremske Mitrovice, počelo je 13. marta čitanjem optužnice u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu. Na početku pretresa advokat Milorad Petković zatražio je izuzeće zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Nebojše Markovića, ali je specijalni tužilac zahtev advokata odbio kao neosnovan. Drugog dana pretresa saslušana su trojica optuženih, a prema rečima portparola Specijalnog suda Maje Kovačević-Tomić, za saslušanje optuženih zakazane su dve radne nedelje prilikom čega će optuženi svakodnevno moći da iznose odbrane. Od devet optuženih, koji su u vreme krivičnih dela bili policajci, sedmorica su pripadnici OUP-a Vračar, a po jedan OUP-a Rakovica i Čukarica. To su Mile Jakovljević, Zlatko Đilas, Marko Milovanović, Dragan Ivkov, Srđan Prokić, Zoran Petrović, Radivoje Miljković, Boris Kađovski i Dragan Tasić. Pored njih optuženi su i Dušan Milunović, Nikola Stupar, Vuk Vlahović, Ilija Stevanović, Aleksandar Čobić, Branko Dobrosavljević i Aleksandar Vuleta. Optuženi Aleksandar Gojković nalazi se u bekstvu, tako da mu se sudi u odsustvu. Kako se navodi u optužnici, organizatori kriminalne grupe bili su policajci Mile Jakovljević iz Beograda i Zlatko Đilas iz Sremske Mitrovice, koji su kriminogenu grupu organizovali tokom 2004. i početkom 2005. godine. Trojica optuženih terete se da su uveče 21. decembra 2002. u naselju Resnik maskirani "fantomkama" i naoružani pištoljima u dvorištu privatne kuće od dvoje oštećenih uzeli 1000 dinara i ručni sat. Jedno od teških razbojništava optuženi su počinili u Sremskoj Mitrovici 25. juna 2005, kada su u policijskim uniformama i pod izgovorom da u stanu oštećenih traže drogu uzeli 39.300 evra.

Srbija: Pucnji Fazana

Još krajem februara, poslednjeg dana poslednjeg vikenda, i to u sitne sate, u kući koja se nalazi u Tešnjaru, starom delu Valjeva, desio se incident sa pucanjem čiji je akter bio predstavnik zakonodavne vlasti, narodni poslanik u Skupštini Srbije, Milan Ninić nadimka Fazan, koji se broji u malopreostale poslanike Vuka Draškovića.

U pomenute sitne sate, vele sa nekog veselja, narodni poslanik je svratio u pomenutu kuću – objekat čiji su prozori presvučeni crnom folijom, i koji samo noću, jerbo zvanično ne postoji, pod konspirativnim imenom "Kod Brke", poslužuje goste koji znaju lozinku – valjda da prezalogaji i tome slično. Međutim, narodni poslanik je ušao u dijalog sa prisutnim gostima, koji su takođe znali lozinku i koji su takođe bili tu da prezalogaje i tome slično, na kakve nego političke teme. Reč po reč, i poslanik Vuka Draškovića bude načisto uvređen, naročito kad je čuo reči da je Drašković takav i nikakav, a da je Dana još više takva i nikakva. Što se kaže, replicir’o, ali bezuspešno, kad je ost’o u manjini, napusti objekat, ali se vrati, ispostavi se da je iš’o kući da uzme pištolj registrovan na ženu, i kako se vrati ispali dva metka u vrata toaleta, jerbo polemičara nije bilo u vidokrugu. U toaletu nije bilo nikoga, i posle svega gosti se kako tako razišli.

Sutradan, radnog dana, policija – koja je, inače, redovan gost u neredovnom objektu – izvršila uviđaj, o tome nije ništa saopšteno, dok je, kako je objavljeno, opštinski javni tužilac podneo zahtev za sprovođenje istrage. Daljih vesti nema, ima da je narodni poslanik dopisniku beogradskog dnevnog lista izjavio da se ne seća šta je bilo kritične noći, ali da je, pošto je čuo nekoliko različitih verzija o događaju, sutradan sam otišao u policiju i dao izjavu ne pozivajući se na poslanički imunitet.

Zajednički novac

Narodni poslanik iz Kragujevca Aleksandar Radosavljević podneo je krivične prijave protiv predsednika kragujevačke Šumadijske narodne stranke (ŠNS) Nebojše Vasiljevića, odbornika te stranke Milana Vukovića i Ratka Jovanovića, načelnika Gradske uprave za ekonomiju i finansije, zbog uplaćivanja sredstava na račun nepostojeće odborničke grupe. Prema zakonu o finansiranju političkih stranaka, odborničke grupe imaju pravo na naknadu iz gradskog budžeta. Međutim, Šumadijskoj narodnoj stranci, koja u koaliciji Zajedno za Kragujevac učestvuje u lokalnoj vlasti, novac je uplaćivan na račun Narodne demokratske stranke koja u Kragujevcu ne postoji otkako je njeno predsedništvo, u oktobru 2004. godine, donelo odluku o kolektivnom pristupanju DSS-u. Rukovodstvo kragujevačkog odbora NDS-a nije se slagalo sa ovom odlukom, pa je tako nastao ŠNS. Žiro-račun u kragujevačkoj Kredi banci i dalje glasi na ime NDS, a ŠNS i dalje koristi pečat ove stranke. Na pitanje kako je to moguće, Ratko Jovanović kaže za "Vreme" da Uprava za finansije čiji je on načelnik nema veze sa celom pričom, jer se sredstva isplaćuju prema spisku sa nazivima partija koje Upravi svakog meseca dostavlja sekretarijat za skupštinske poslove. Prema Jovanovićevim rečima, tek od ovog meseca na spisku se nalazi Šumadijska narodna stranka. Ali, ovde nije kraj nedoumicama u vezi sa novcem koji koristi ŠNS. Prema izvodima sa bankovnog računa NDS-a koji je "Vreme" dobilo na uvid, od aprila 2005. godine na ovaj račun uplaćuju se dupla sredstva. Ovo je potvrdio i Ratko Jovanović rekavši da ne zna o čemu se radi, ali da pretpostavlja da je reč o novcu za odborničku grupu Srpskog demokratskog pokreta obnove gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, koja još nema svoj žiro-račun. Međutim, sredstva ležu na račun od aprila, dok je SDPO osnovan u maju, a upisan u Registar političkih organizacija u julu 2005. godine.

Život

Međuvreme 3

Skupština Nezavisnog udruženja novinara Srbije izabrala je Nadeždu Gaće za novog predsednika. Ostali kandidati bili su Marijana Milosavljević, Vera Ranković, Filip Mladenović i Petar Lazić.

Nadežda Gaće rođena je 1950. godine u Inđiji. Klasičnu gimnaziju završila je u Splitu, a studije jugoslovenske književnosti i srpskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Novinarstvom se bavi od 1974. godine kao urednik, dopisnik, komentator i novinar. Nakon čuvene Osme sednice CK SKS-a 1987. godine, Nadežda Gaće je suspendovana sa mesta urednika-komentatora u tadašnjoj Televiziji Beograd. Posle suspenzije sama je dala otkaz, da bi novinarsku karijeru nastavila u Jutelu i ljubljanskom "Delu". Posle raspada SFRJ radila je u "Borbi", "Našoj Borbi" i "Danasu". Jedan je od osnivača NUNS-a, a pre izbora za predsednicu bila je na čelu Suda časti ove organizacije. Pored novinarskog rada, bila je i koautor, priređivač ili autor više publicističkih knjiga. Takođe je zapažen i njen antiratni angažman, počev od paljenja sveća za žrtve ratova na prostoru bivše SFRJ, do zbrinjavanja izbeglica i učešća u radu brojnih nevladinih organizacija, kao što su Građanske inicijative i Centar za demokratiju, Centar za istraživanje postkomunističkih ekonomija iz Londona…


Berza: AIK banka

Međuvreme 4

Skoro neprekidan rast vrednosti indeksa Belex fm, koji je otpočeo sredinom januara ove godine, nastavio se i u prošloj nedelji. Indeks je u prošli petak dostigao vrednost od 1.683,85 poena, što je ponovo novi istorijski maksimum. Papiri kojima se u tom periodu najviše trgovalo jesu akcije AIK banke iz Niša, kojima je vrednost porasla na 3299 dinara po akciji, a ukupan obim trgovine dostigao je vrednost od 78.864.621 dinar. Ova banka, čija je ukupna imovina krajem 2004. godine vredela približno 16,5 milijardi dinara, trenutno nema akcionara s kontrolnim paketom akcija, jer najveći pojedinačni akcionar trenutno poseduje tek nešto ispod 15 odsto akcija. To je sigurno jedan od razloga što su ove akcije zanimljive i "manjim" kupcima, onima koji ne kupuju akcije radi preuzimanja preduzeća već očekuju izvesnu dobit od dividendi i budućeg rasta vrednosti akcija ove firme. Očekivani rast vrednosti ima uporište, između ostalog, i u uspehu koji je firma ostvarila tokom 2003. i 2004. godine, kada su plasmani klijentima porasli sa oko 6,5 na 11 milijardi dinara, a obaveze prema klijentima (depozitarima) sa 1,1 na 4 milijarde dinara. Finansijski izveštaji za 2005. godinu još uvek nisu dostupni široj javnosti, ali su i oni, s obzirom na ekspanziju brzih gotovinskih kredita ("bez učešća, bez depozita, bez naknade"), verovatno prilično povoljni. Od ostalih berzanskih transakcija, važno je pomenuti da je akcijama firme Putevi a.d. iz Požege vrednost porasla sa 120 na 208 dinara, uz znatan obim trgovine od ukupno nešto preko 34.000.000 dinara. Osim toga, prodato je i pet akcija Nacionalne štedionice po ceni od čak 647.288 dinara po jednoj akciji. S obzirom na to da je ukupan kapital štedionice podeljen na 10.558 akcija, hipotetička vrednost banke, ukoliko bi sve akcije bile prodate po ovoj ceni, iznosila bi 6.834.066.704 dinara. Aktivnosti stranih investitora bile su nešto veće u prošloj nego u pretprošloj nedelji, tako da je njihovo učešće u ukupnom obimu transakcija iznosilo oko 43 odsto.

Iz istog broja

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu