Nedelja

Međuvreme

Ekonomija: Transakcije

Međuvreme 1

Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Komercijalna banka prodala je za 70.000.000 evra 25 odsto svojih akcija. Transakcija je zvanično obavljena 27. marta u Beogradu, a ministar finansija Mlađan Dinkić označio je taj čin kao veliki dan za srpsko bankarstvo. Komercijalna banka je, naime, četvrtinu vlasništva prodala po ceni tri puta većoj od knjigovodstvene i tako uvećala svoj kapital na 170.000.000 evra, što je, prema Dinkićevoj tvrdnji, čini ubedljivo najjačom bankom u Srbiji (pre Inteze i Rajfajzena). Finansijski direktor EBRD-a Kurt Gajger najavio je ulaganja ove evropske institucije u Komercijalnu banku, a prvo je već na putu – zajam od 30.000.000 evra za finansiranje stambenih kredita. Čelnici banke, dakle, imaju mnogo razloga da potvrde konstataciju člana uprave Gorana Milićevića da će ulaskom EBRD-a u njihovu kuću svi profitirati. To se naročito odnosi na akcionare, jer većinski vlasnik, država (51 odsto kapitala), najavljuje da će Komercijalnu banku za tri godine izneti na Beogradsku berzu. Štaviše, ministar Dinkić tvrdi da je ova banka jedini ozbiljan kandidat za prodaju na berzi, znači prvenac koji treba da probije led. U igri će biti i akcije države što, prema Dinkićevim rečima, neće okrnjiti nacionalni status Komercijalne banke jer su, kako je naglasio, i srpske privatne firme – nacionalne. Inače, kompletna privatizacija naše najveće banke deo je njenog plana za dugoročno učvršćivanje na čelnoj poziciji u bankarskom sektoru Srbije. Dokapitalizacija novcem EBRD-a podupreće ostvarenje namere da se Komercijalna banka što bolje plasira na finansijskom tržištu.

Fokus: Prenos i "budžaklije"

Kragujevačka vladajuća koalicija Zajedno za Kragujevac (ZZK) predložila je ukidanje direktnih TV prenosa sednica gradske skupštine. U saopštenju predsedništva ZZK-a iznet je stav da je Skupština grada Kragujevca "najdegradiranija predstavnička institucija u Srbiji", čemu doprinose destruktivno, "budžaklijsko" ponašanje pojedinih odbornika, ali i TV prenosi. Čelnici Kragujevca smatraju da se pojedini odbornici, fascinirani kamerama, kada izađu za govornicu, obraćaju gledaocima, a ne Skupštini, kao i da čitave odborničke grupe svoj nastup koncipiraju za potrebe TV prenosa. Po mišljenju kragujevačke vladajuće koalicije, zbog takvih nastupa odbornika, skupštinska zasedanja pretvaraju se u politički TV šou "sa elementima arenskih i cirkuskih predstava". Međutim, čini se da je ZZK jedina odbornička grupa kojoj smetaju direktni prenosi. Odbornik Nove Srbije Vladan Vučićević smatra da želja gradske vlasti da poštedi građane cirkusa ne stoji, jer Kragujevčani mogu sami sebe da poštede tako što će promeniti kanal. Ukidanju prenosa protive se i odbornici SPS-a, koji je u ovom gradu obavljao lokalnu vlast do 1996. godine: "Neka se oni koji pokreću to pitanje sete kako su nas, dok je SPS bio na vlasti, kritikovali što ne prenosimo sednice Skupštine, a to je bilo u vreme kada mi nismo imali ni tehničke uslove za to", kaže Miroslav Klačar, odbornik SPS-a. Jugoslav Živanović iz DSS-a slaže se da pojedini odbornici koriste govornicu za politički marketing, ali da za to nisu krivi prenosi, već poslovnik koji dopušta zloupotrebe. Upravo zbog haosa koji vlada prilikom skupštinskih zasedanja, odbornici Demokratske stranke pokrenuli su inicijativu za opoziv predsednika Skupštine Kragujevca, Dobrice Milovanovića. Sednice kragujevačke skupštine često traju i po dvadeset sati, a prenosi ih TV Kragujevac, koja je pod ingerencijom Skupštine Grada.

Kriminal: Nadoknadom do pravde

Sudija Opštinskog suda u Smederevu Lidija Jovanovska donela je 27. marta prvostepenu presudu po kojoj je Republika Srbija dužna da Momčilu Veljkoviću, otporašu iz Požarevca, isplati 697.000 dinara odštete – 590.000 za pretrpljene duševne patnje i bol zbog nezakonitog pritvaranja u periodu od 2. maja do 30. juna 2000. godine i 107.000 dinara na ime sudskih troškova. Iako je, po logici stvari, slučaj trebalo da bude poveren požarevačkom sudu, zbog Veljkovićevog nepoverenja u tamošnje sudije dodeljen je sudu u Smederevu. Oštećeni je tužio Republiku zato što je posle tuče ispred kafića Pasaž u centru Požarevca, 2. maja 2000. godine, u kojoj su akteri bili i prijatelji Marka Miloševića i još dvojica otporaša, odveden u zatvor, gde je proveo ukupno 59 dana, pri čemu je sumnjičen i za "pokušaj ubistva pripadnika podmlatka JUL-a". Presudom je, kaže, zadovoljan, jer je njome dokazano da nije kriv, ali ne i novčanom nadoknadom za pretrpljene patnje. Vodeći se činjenicom da ima nesrećnika koji su, takođe nepravedno, u zatvoru proveli manje vremena od njega, a dobili veće naknade, Veljković je poručio da će uložiti žalbu i da će deo novca zasigurno odvojiti u humanitarne svrhe.

Beograd: Obuka za sve

Kroz projekat "Lakše do posla", opština Vračar je organizovala besplatnu obuku rada na kompjuterima i školu stranih jezika za nezaposlene na njenoj teritoriji, a posle završenog kursa u Narodnom univerzitetu "Božidar Adžija" pomoći će im i da se lakše zaposle. Od svih opština u Srbiji, Vračar ima najviše visokoobrazovanog stanovništva, a na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze se 272 stanovnika ove opštine mlađa od 30 godina – sa fakultetskom diplomom. Upis budućih đaka, njih 141, koji će pohađati kurseve stranih jezika (nemački, engleski, italijanski, ruski, španski, grčki i francuski) počeo je 28. marta. Za časove informatike opredelilo se 64 mladih. Neki od nezaposlenih prijavili su se da odrade samo pripravnički staž, a Opština obećava da će u sradanji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje pomoći i njima. Jednom mesečno biće organizovani sajmovi zapošljavanja u Opštini, čime će im biti omogućen neposredan kontakt sa poslodavcima. Osim toga, Opština Vračar već tradicionalno stipendira i svoje đake koji postižu dobre rezultate u školi. Svaki od njih dobio je na poklon računar, a svakog meseca i džeparac.

Opština Zvezdara radi na pomoći ženama koje su ostale bez posla, ili žele da razrade započeti biznis. Prvi ciklus obuke za samozapošljavanje žena u opštini Zvezdara uspešno je završen, a zbog velikog interesovanja seminar će ponovo biti organizovan sredinom aprila. Na obuci koju je organizovala Komisija za rodnu ravnopravnost, u saradnji sa Udruženjem poslovnih žena i Udruženjem stanara Švedske, učestvovalo je 25, uglavnom nezaposlenih žena, a prijavilo ih se četiri puta više. U ovoj opštini uskoro će biti otvorena i kancelarija za pružanje pomoći žrtvama porodičnog nasilja, u čijem radu će učestvovati pravnici, sociolozi i psiholozi.

Kriminal: Pomen

Srpska policija nema nova saznanja u vezi sa ubistvom bivšeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza SCG Branka Bulatovića ni dve godine nakon što je najeksponiraniji član fudbalske administracije brutalno ubijen ispred svoje kancelarije u Beogradu.

Pokušaj novinara "Vremena" da sazna nešto više o toku istrage pokazao se kao neuspešan jer u MUP-u Srbije nije bilo sagovornika koji bi mogli da odgovore na ovo pitanje.

Međuvreme 2

Branka Bulatovića ubila je neidentifikovana osoba na veoma profesionalan način – ne ostavljajući tragove i bez prisustva svedoka, iako se sve dešavalo u po bela dana na Terazijama u Beogradu. Gensek FSSCG-a nije se ranije dovodio u vezu sa "kriminalnim aktivnostima", ali je čaršija spekulisala raznim verzijama po kojima su ga likvidirali oni kojima je uzeo deo kolača od transfera igrača iz SCG. Kada je Bulatović ubijen, novi ministar Jočić obećao je ekspresnu istragu, napravljen je foto-robot ubice kog niko nije video, pokrenuta je istraga koja je očevidno završila u ćorsokaku. Branko Bulatović je bio jedanaest godina gensek Fudbalskog saveza i uspeo je da u "najtežim godinama" koliko-toliko održi na nekom nivou funkcionisanje organizacije koja se, kao i sve oko nje, raspadala. Lako je preživeo 5. oktobar i postao je dobar saradnik tada novom predsedniku Saveza Draganu Stojkoviću. Često upućivane optužbe njegovih protivnika da je organizator raznih nameštaljki i marifetluka u fudbalskoj organizaciji ostali su bez konkretnih dokaza. Nasilna smrt Branka Bulatovića nije dovela ni do kakve u javnosti očite promene. Fudbal je i dalje na niskim granama, a kako godine prolaze i novca je sve manje u prometu, tako da se sponzori i dobri igrači za prodaju sve teže nalaze.

Srbija: Na mrak račun’o

Po izveštajima medija nejasno je, jedni vele bilo parastosa drugi da nije, da li je vladika mileševski Filaret služio sedmodnevni pomen pokojnom Slobodanu Miloševiću, kao što se pouzdano zna da na dan sahrane opela nije bilo, jerbo je Filaret odbio da to učini nad krstom u crkvi, dok je kovčeg sa telom pokojnika bio u požarevačkom dvorištu pod znamenitom i istorijskom i sve tako to lipom.

Biće da mnogima nije jasno ni šta će vladika Filaret na sahrani Miloševića, to nije njegova eparhija, ali da se to zanemari, možda je to uređeno na drugom mestu, jer zna se i pedigre monaha Filareta, ko je zaboravio slikanje sa lobanjama, oružjem, džip koji mu je poklonio Šešelj, ko je smetnuo to svekoliko podvižništvo za koje je nagrađen vladičanskom titulom. Ali da se vratimo neodržanom opelu, vladika, po medijima, najavio tužbu protiv menadžera Opštine Požarevac čerez njegove izjave da je odbio da služi opelo jer je pao mrak. Vladika kaže da to nije tačno, na mrak i račun’o, zato poneo baterijsku lampu da bi mogao da čita iz trebnika. Još rek’o da se dan pre sahrane čuo sa Bogoljubom Bjelicom i Hadži Antićem tačno i čak 34 puta, i to mobilnim, da je dogovoreno da se opelo služi u dvorištu porodice Milošević, nad telom pokojnika i krstom. Međutim, džabe preš’o toliki put, stig’o još u dva po podne, doneo i vino i pogaču koju su umesile mileševske sestre, ali došlo do promene plana, odjednom se u crkvi pojavio taj Pajić i rekao da porodica ne dozvoljava opelo u dvorištu i pod lipom. Predložio da se telo donese u crkvu, ovaj ponudio da donese krst, odbio, jer je najbitnije telo, a tek potom i krst. Zato će tuži, sve same neistine, ima sveštenike za svedoke.

Međuvreme 3

Rek’o se i menadžer Pajić, posredi veliki nesporazum, izuzetno i veoma poštuje vladiku Filareta, sve splet okolnosti i nesnaleženja pri tako velikom činu, ima lično poseti vladiku, sve mu razjasni, otkloni eventualne nesporazume i nejasnoće.

Službeni glasnik: Zaštitnik građana

Dok se ove nedelje Narodna skupština prepirala oko toga da li i kako treba da počne svoje redovno prolećno zasedanje, dogodilo se da prekrši zakon koji je sama donela. Zakon o zaštitniku građana, izglasan u septembru prošle godine, važan zbog uspostavljanja institucije ombudsmana na nivou Republike Srbije, propisuje da zaštitnik građana bude izabran u roku od šest meseci. Taj je rok istekao 24. marta ove godine. Predstavljeni dnevni red trajućeg zasedanja nije obuhvatio izvršenje ove zakonske dužnosti parlamenta i njegovih tela. Prema zakonu, ombudsmana bira parlament na predlog Ustavnog odbora parlamenta posle predloga koji treba da upute poslaničke grupe.

Narodni izabranici verovatno i ne znaju da je ovaj rok istekao i da krše zakon, ali "Vreme" saznaje da su iskristalisana neka imena potencijalnih kandidata za ovu instituciju koja bi trebalo da se bavi zaštitom ljudskih i građanskih prava. Najozbiljniji kandidat je Dragan Milkov, profesor Upravnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu, koji je bio jedan od autora Zakona o zaštitniku građana. Prema onome što je Milkov do sada radio u svojoj akademskoj karijeri, on je dobar kandidat za ovu poziciju u smislu poznavanja oblasti, ali ono što ga bi moglo da mu se zameri tiče se njegovog odnosa prema kolegama sa Pravnog fakulteta u vreme prethodnog, represivnog zakona o Univerzitetu (Šešeljev zakon iz 1998. godine) i veze sa Mihaljem Kertesom Bracikom.

Zakon o zaštitniku građana određuje četiri veoma opšta uslova koje mora da ispuni budući ombudsman. Između ostalog potencijalni kandidat "treba da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana".

Srbija: Fabrika Gorenje

Jedan od vodećih evropskih proizvođača kućnih aparata Gorenje (četiri odsto evropskog tržišta, prihod od prodaje u prošloj godini milijardu evra), počelo je izgradnju fabrike aparata za hlađenje u Valjevu.

Gorenje je zakupilo šest hektara, na 99 godina, u industrijskoj zoni Valjeva, za pedesetak miliona dinara. Fabrika, u okviru koje će biti i prodajni centar, imaće kapacitet od milion aparata koji će biti namenjeni svim tržištima, u prvoj godini 300 radnika proizvešće 50.000 aparata, da bi 2010. milion aparata proizvelo 1200 radnika.

Direktor Gorenja Franjo Bobinac rekao je u Valjevu, povodom početka radova na fabrici, da je Srbija za Sloveniju domaće tržište, proda se preko 200.000 aparata godišnje, ali da oni prodaju ne shvataju jednosmerno te su se odlučili za otvaranje fabrike u Valjevu. Zašto Valjevo, zato što su tu naišli na hrabre ljude, dobro okruženje i obučenu radnu snagu. Direktor Bobinac je najavio da će fabrika biti otvorena 16. oktobra 2006, vrednost investicije je blizu 20.000.000 evra, Gorenje će poštovati sve ekološke standarde, i preko toga, dok je o ambijentu za strana ulaganja rekao da nije sve idealno, treba još raditi na tome, te da su oni srednje zadovoljni.

Preminuo Aleksandar Nenadović

Međuvreme 4

U Beogradu je 28. marta iznenada preminuo novinar Aleksandar Nenadović. Bio je jedan od osnivača novinske agencije Beta, jedan od osnivača Foruma za međunarodne odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji i dugogodišnji novinar i glavni i odgovorni urednik "Politike". Rođen je u Trbušanima kod Čačka 1927, a novinarstvom je počeo da se bavi početkom pedesetih godina. Ostao je upamćen kao višegodišnji dopisnik "Politike" iz SAD i Velike Britanije i kao specijalni izveštač iz mnogih zemalja. Bio je saradnik NIN-a, "Borbe", "Naše borbe", "Danasa" i "Republike". Objavio je mnoge reportaže, intervjue, komentare i feljtone. Jedan je od osnivača ugledne novinarske nagrade "Jug Grizelj" i autor je nekoliko knjiga. Preminuo je od posledica infarkta. Bio je oženjen Svetlanom, s kojom je imao kćerku Dinku i sina Laleta.


Poslovna vest: edukacija portparola

U Pravosudnom centru u Beogradu 22. marta Projekat reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije (CCASA), koji finansira američki narod preko Američke agencije za međunarodnu pomoć (USAID), započeo je realizaciju sveobuhvatnog programa edukacije sudija, budućih portparola svih sedamnaest trgovinskih sudova i Višeg trgovinskog suda.

Projekat realizuje konsultantska firma Buz Alen Hamilton, na osnovu Memoranduma o saradnji potpisanog 5. oktobra 2004. godine od strane Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Ministarstva pravde Republike Srbije. Od sedamnaest prvostepenih trgovinskih sudova, funkciju portparola do sada su imali samo trgovinski sudovi u Beogradu i Valjevu, dok su Trgovinski sud u Kragujevcu i Viši trgovinski sud tek odnedavno uveli ovu funkciju. Nakon programa edukacije, kroz koji će proći i predsednici sudova, svi trgovinski sudovi imaće portparole, što će doprineti stvaranju uslova za efikasnije informisanje javnosti od strane sudova. Predavači na programu su eminentni stručnjaci iz oblasti komunikacije sa javnošću i novinarstva, dr Predrag Vujović, Vladan Alimpijević, Miša Brkić i Tanja Stevanović. Na svečanom otvaranju, učesnicima su se obratili Milo Stevanović, direktor projekta CCASA, i Radomir Lazarević, predsednik Višeg trgovinskog suda, izrazivši nadu da će ovaj program doprineti unapređenju odnosa između sudija i medija, tako da svaka od strana shvati ulogu onih drugih i uspostavi bolju komunikaciju koja bi dovela do većeg međusobnog razumevanja, a samim tim i do povećanja kredibiliteta trgovinskog sudstva kod medija, i spremnosti sudova za otvoreniju saradnju sa medijima. Vrednost ovog trogodišnjeg projekta je 12.800.000 dolara, a planirano je da 30. marta sledeće godine bude priveden kraju.


Berza: berićetan 24. mart

Na Beogradskoj berzi obim prometa prošle nedelje dostigao je iznos od čak 4.012.382.690 dinara, što je dva i po puta više u odnosu na promet ostvaren nedelju dana ranije. Najveći deo prometa ostvaren je u petak 24. marta, na godišnjicu NATO bombardovanja, kada je na Berzi ostvaren ovogodišnji dnevni rekord od 3.167.952.273 dinara ili nešto više od 36.000.000 evra, dok je u ostalim danima, osim srede, dnevni promet iznosio do 200.000.000 dinara. Akcije kojima se najviše trgovalo 24. marta bile su one koje je izdao Hemofarm iz Vršca i u tom danu cena im je porasla sa 8700 na 9026 dinara, a obim trgovine dostigao skoro 28.000.000 dinara. Slično je bilo i u utorak, kada je obim trgovine prešao iznos od 26.000.000 dinara uz sličnu cenu od 9050 dinara po akciji. Akcije AIK banke iz Niša, koje zajedno sa onima koje izdaje Hemofarm imaju najveći uticaj na promene koeficijenta Beleks 15, tokom prošle nedelje i početkom ove godine konstantno su dobijale na vrednosti. Od pretprošlog ponedeljka do prošlog utorka njihova cena je porasla sa 3400 na 3690 dinara. Ovim akcijama najviše se trgovalo u utorak 28. marta, kada ih je prodato u vrednosti većoj od 160.000.000 dinara. Trgovina akcijama koje čine Beleks 15 indeks u utorak je ostvarila po obimu prometa drugi rezultat ove godine – 232.996.716 dinara. Ovaj indeks je, nakon blažeg pada sredinom marta, ponovo počeo da raste, pa je u prošli četvrtak probio granicu od 1100 poena, dostigavši u utorak najvišu dnevnu cenu od 1129,5 poena. Indeks Beleks fm, koji je takođe od početka marta do prošle nedelje beležio manji pad, ponovo je počeo da raste. Prekjuče je njegova vrednost ponovo dostigla svoj istorijski maksimum – visinu od 1684,98 poena. Učešće stranih investitora u trgovini akcijama presudno je uticalo na proteklu nedelju, s obzirom na to da je njihovo učešće u prometu akcija iznosilo čak 90,35 odsto, a u ukupnom prometu 86,46 odsto.

Iz istog broja

Broj nedelje

186.200,46

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu